„Ne osećam se bezbedno“: Muke radnica u indijskim bolnicama nakon silovanja i ubistva stažistkinje

„Što je mnogo, mnogo je.

„Sad je vreme da se dignemo iz protesta, da se dignemo iz besa, jer ovo više ne sme da se nastavi“, kaže Anušna Das, studentkinja iz istočnog indijskog grada Kolkate, prestonice države Zapadni Bengal.

Das se pridružila hiljadama žena i muškaraca u šetnji ulicama iz protesta zbog silovanja i ubistva stažistkinje medicine koja je prošle nedelje ubijena tokom noćne smene u državnoj bolnici.

Tridesetjednogodišnja lekarka odlučila je da odspava u salu za seminare posle napornog dana u jednoj od najstarijih bolnica u Indiji.

Narednog jutra, njene kolege su pronašle njeno polugolo telo na podijumu, sa teškim telesnim povredama.

Policija je kasnije uhapsila bolničkog volontera u vezi sa, kako kažu, slučajem silovanja i ubistva na 138 godina starom medicinskom fakultetu R. G. Kar u Kolkati.

• Deset godina kasnije: Životi koje je promenilo grupno silovanje u Indiji
• Žene pitaju: „Zašto muškarci siluju?”
• Slučaj koji je razbesneo Indiju: Žene primorane da hodaju gole i silovane, šta je radila policija

U maršu nazvanom „Povratimo noć“, medicinari traže pravdu za ovu 31-godišnjakinju i bezbednost za milione žena širom Indije.

Organizatori kažu da su odabrali veče uoči Dana nezavisnosti jer su želeli da postave pitanje kada će žene u Indiji steći pravu nezavisnost.

„Želimo da noći budu bezbedne – za žene, za muškarce, za svakoga“, rekla je druga demonstrantkinja, što je sentiment koji je bio ponovljen više puta kad su novinari BBC-ja posetili velike državne bolnice u nekoliko delova Indije i razgovarali sa radnicama koje rade u noćnim smenama.

Ovaj incident je podsetio ljude na ozloglašeni slučaj iz 2012. godine kad je 22-godišnja stažistkinjnja fizioterapije bila grupno silovana u autobusu u pokretu u Delhiju i nakon toga podlegla teškim povredama.

Nasilje nad ženama je ozbiljan problem u Indiji – 2022. godine bilo je prijavljeno u proseku 90 silovanja dnevno, prema podacima vlade.

S. Abarna, stažistkinja u noćnoj smeni u bolnici u južnom gradu Čenaju, kaže da je tragedija u Kolkati unela strah među žensko osoblje.

Ona kaže da su stažistkinje zamoljene da koriste službene prostorije i dobile uputstvo da zaključavaju vrata.

Savetovane su i da koriste aplikaciju gradske policije po imenu Kavalana za slanje hitnog poziva u pomoć ukoliko je potrebno, ali ona strahuje da „bilo šta može da se desi bilo kad“.

„Instalirani interkom i dugme za hitne slučajeve po odeljenjima biće od pomoći“, kaže ona.

Zakoni protiv seksualnog nasilja su pooštreni posle grupnog silovanja u Delhiju, ali broj prijavljenih slučajeva seksualnog nasilja je skočio, a pristup pravdi ostaje problematičan za Indijke, kažu eksperti.

Najnovije silovanje i ubistvo u Kolkati ponovo je skrenulo pažnju na izazove sa kojim se suočavaju medicinski radnici, koji su tražili temeljnu i nepristrasnu istragu i federalni zakon koji bi ih zaštitio na radnom mestu – pogotovo žene.

Indijski federalni ministar zdravstva J.P. Nada uverava doktore da će vlada uvesti stroge mere kako bi osigurala bezbednost na radnom mestu.

Ove nedelje je Nacionalna medicinska komisija, vladino telo koje reguliše medicinko obrazovanje, takođe izdala smernice za sve medicinske fakultete i ustanove u vezi sa obezbeđivanjem sigurnog radnog okruženja.

Od 2007. do 2019. godine, bilo je 153 prijavljena incidenta nasilnih napada na zdravstvene radnike u Indiji, prema izveštaju u Lansetu.

Izveštaj je takođe istakao postojanje federalnih i državnih zakona za kažnjavanje nasilja nad zdravstvenim radnicima.

Mračni, neosvetljeni prostori

„Osećam strah kad moram noću da pođem na dužnost iz hostela na medicinsko odeljenje“, rekla je doktorka iz Mumbaja.

Mračni, neosvetljeni prostori u bolnicama izvor su teskobe i brige za mnoge.

Neke radnice se plaše čak i da izađu da uzmu hranu i umesto toga je naručuju preko interneta.

„Dok radimo noćnu smenu, moramo da prelazimo iz zgrade jednog odeljenja u drugu. U tim zgradama i na njihovim stazama, nema čuvara niti bilo kakvog obezbeđenja“, rekla je lekarka koja radi u Hajderabadu.

Neke radnice kažu za BBC da ih brine odsustvo adekvatne ulične rasvete – na primer, na putevima između bolnica i njihovog mesta stanovanja.

„Nema osvetljenja u delovima bolnica. Mnogi pacijenti spavaju na podovima u bolničkim zgradama“, kaže studentkinja prve godine postdiplomskih studija u državnoj bolnici u Delhiju.

Ali vlasti insistiraju na tome pružaju sve od sebe da bi garantovale bezbednost.

Dekan jedne univerzitetske bolnice nam je rekao da je broj sigurnosnih kamera na njihovom kampusu povećan i da je zadužena osoba da 24 časa dnevno, sedam dana nedeljno, rešava sve pritužbe.

Drugi najviši zvaničnik bolnice rekao je da ona ima odgovarajuće bezbednosne protokole i sigurnosne kamere, i da ako lekari imaju bilo kakve pritužbe, one će biti pravovremeno rešene.

• Grupna silovanja i zlostavljanja: Svedočenja žena žrtava etničkog sukoba u indijskoj državi Manipur
• #MeToo pet godina kasnije: Šta se promenilo
• Grupna silovanja i zlostavljanja na rasnoj osnovi u Sudanu

Nedostatak mesta za odmor

Nekoliko lekarki kaže da ogroman izazov predstavlja pronalaženje mesta za odmor tokom noćne smene.

Doktorka iz Hajderabada rekla je za BBC da nema odvojenih soba za odmor za doktore i doktorke.

„Kreveti za doktore i doktore stoje jedni do drugih. Meni to nije u redu, i ne osećam se bezbedno. I tako, tokom noći, odlazim do mog hostela, koji je u blizini“, kaže ona.

„Jednom, dok sam rano ujutro vozila bicikl do hostela, nekoliki mladića me je pratilo. To je bilo panično iskustvo.“

Neke radnice su takođe pričale za BBC o prljavim toaletima i neodgovarajućim informacijama o odborima za Prevenciju seksualnog uznemiravanja.

Indijski zakon o prevenciji seksualnog uznemiravanja na radnom mestu zahteva od svih organizacija da definišu vlastitu politiku prema seksualnom uznemiravanju, sisteme prevencije, postupke i pravila službe za vlastite službenike.

„A opet razne istraživačke studije, vesti i izveštaji sa terena ističu da je pridržavanje zahteva iz Zakona i dalje veoma slabo“, istaknuto je u analizi Centra za ekonomske podatke i analizu (CEDA) Univerziteta Ašoka.

„Većinu slučajeva prijavljuje mali broj kompanija, što znači da je verovatno naširoko slaba svest i pridržavanje propisa.“

Pretnje od rodbine pacijenata

Verbalno i fizičko nasilje rodbine pacijenata takođe je veoma ozbiljan problem u Indiji.

„Često noću imamo posla sa pijanim pacijentima“, kaže jedna medicinska sestra.

Studija iz 2023. godine o nasilju nad medicinskim radnicima pokazala je da su incidenti češći u državnim nego u privatnim bolnicama.

Izveštaj je takođe istakao da je najčešći doživljeni uzrok nasilnih incidenata „odsustvo morala i pismenosti među pacijentima i njihovoj rodbini“ (83,2 odsto), posle čega sledi odsustvo odgovarajućih ustanova i nedostatak poverenja u zdravstvene radnike.

„Kad rodbina pacijenata dođe u posetu, ponekad se služe uvredljivim rečnikom, ponekad su pijani“, kaže jedna medicinska sestra iz Mumbaja.

Jedna druga gradska medicinska sestra prisetila se slučaja kad su rođaci pacijenta koji je umro postali agresivni i osoblje na dužnosti je osećalo da mora da zatvori prostoriju u nadi da će deeskalirati situaciju.

Doktorka iz Mohalija priseća se pedijatra kog je kod Patiale početkom meseca napala porodica pacijenta.

Zdravstveni radnici uporno traže veću bezbednost i sigurnost na radnom mestu da bi se rešio ovaj problem.

Na ulazu jedne bolnice u Delhiju postavljeni su detektori za metal, ali je viši lekar rekao za BBC da oni „nisu funkcionalni“ i da „bilo ko može da uđe“.

Iako je bezbednost pooštrena u mnogim bolnicama, nije tako svuda, a neki radnici su rekli za BBC da obezbeđenje obično popusti tokom noći, zbog čega se zdravstvene radnice tada osećaju posebno ugroženo.

Portparol jedne bolnice rekao je da njihova ustanova ima članove obezbeđenja i da se redovno nadgledaju sigurnosne kamere.

„Imamo odgovarajući bezbednosni aparat na kampusu i unutar hostela i odeljenja“, izjavio je on.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]