Ekološki aktivisti, koji već duže vreme pokušavaju da blokiraju kopanje rudnika u napuštenom selu na zapadu Nemačke, sukobili su se sa policijom u sredu ujutru.
U opremi za razbijanje demonstracije, policija je počela da ih odvlači i vuče po blatnjavom tlu, dok su pojedini demonstranti sa šalovima preko lica, kako ih ne bi identifikovali, odgovarali bacanjem kamenica i pirotehnike.
Veliki broj demonstranata je ostao, formirajući živi zid, dok su se pojedini popeli na drveće.
Vlasti su aktiviste prethodno upozorile da će ih prisilno oterati ako ne odu do utorka.
Lucerat, mesto u zapadnoj Nemačkoj je na ivici ambisa – bukvalno će ga progutati ogromni rudnik uglja.
- Priča o uglju, lignitu i zagađenju u Srbiji – sve što treba da znate
- Vlada Srbije stopirala projekat Jadar, ima li Rio Tinto osnov da traži odštetu
- Jadarit, Rio Tinto i šta o tome treba da znate
Selo je u vlasništvu energetske kompanije RVE, a poslednji stanovnik se iselio pre više od godinu dana.
Došlo je do sukoba kada je policija upala u selo rano u sredu kako bi isterala demonstrante.
RVE upravlja rudnikom i planira da produži radove.
Ogroman mehanički kopač stoji nekoliko metara od drvoreda na obodu sela.
Iako su svi stanovnici otišli, nekoliko stotina ekoloških aktivista odlučno je da spreči RVE da dođe do lignita koji se nalazi ispod Lucerata.
Neki su ovde više od godinu dana, šćućureni u napuštenim zgradama od cigala.
Kada smo pre nekoliko dana posetili kamp, aktivisti su ojačavali barikade.
Neki su uvežbavali penjanje po užetu.
Niz kućica na drveću povezan je konopcem tako da se aktivisti mogu kretati iznad glava policije.
„Taj ugalj mora da ostane u zemlji“, kaže jedna od demonstrantkinja za BBC.
Dina Hamid odbacuje tvrdnju nadležnih da je Nemačkoj potreban taj lignit ako želi da podmiri energetske potrebe, sada kada više ne može da se oslanja na snabdevanje energentima iz Rusije.
Među 200 demonstranata koji već duže vreme pokušavaju da spreče kopanje uglja posle proširenja rudnika je i Bente Opic.
„Zbog toga smo se popeli na drveće“, objasnila je Bente Opic 9. januara.
„Policiji je mnogo teže da nas otera.
„Imamo užad između kućica na drvetu da možemo da se krećemo od jedne do druge“, dodaje.
Rudnik – sumorni, pusti kanjon koji je napravio čovek prostire se na 35 kvadratnih kilometara i daje 25 miliona tona uglja svake godine.
Energetska kompanija RVE, koja upravlja rudnikom, sada je vlasnik sela.
Stanovnici su se iselili, kuće su napuštene.
Ostali su samo demonstranti koji provode vreme u starim zgradama od cigala i gledaju kako se rudnik širi prema njima.
Bitka za Lucerat traje već duže vreme.
Ali rat Rusije i Ukrajine dao je još veći značaj ovom slučaju, pretvarajući ga u nacionalni simbol borbe u nemačkoj politici i društvu – kako zemlja koja se toliko oslanjala na ruski gas sada balansira potrebu za energijom sa ciljevima u vezi sa klimatskim promenama?
Nemačka vlada, trostranačka koalicija u kojoj je i nemačka Zelena stranka, već je morala, kako bi Nemci rekli, da „proguta neke žabe“.
Ministri koji su došli na vlast obećali su da će korišćenje uglja biti zaustavljeno, ali ipak je veći broj starih elektrana vraćeno u mrežu dok se ne nađe drugi izvor za proizvodnju struje.
Lucerat će verovatno biti poslednje nemačko selo izgubljeno u rudniku uglja.
- Gornje Nedeljice, dan posle povlačenja zakona: „Ništa nije gotovo, borba tek predstoji“
- „Kraj korišćenja uglja je na vidiku“ – koje zemlje ne žele da potpišu sporazum
- O rudniku i cijanidu: Hoće li „zlatna groznica“ razboleti Homoljske planine
Vlada se obavezala da će planirano ukidanje uglja u Severnoj Rajni-Vestfaliji, državi u kojoj se nalazi Garcvajler, preneti do 2030. godine (cilj je 2038.).
A RVE i regionalna vlada su se složili da ograniče proširenje rudnika – planovi za rušenje i iskopavanje još pet sela su ukinuti.
Ali iz RVE navode da ulažu mnogo tehnologije u energetsku tranziciju kako u regionu tako i širom sveta.
Tvrde i da je, u trenutnim okolnostima, Nemačkoj potreban lignit pod Luceratom.
Aktivisti su odlučni da ih spreče u nameri da se kopanje nastavi.
„Ako kopaju ugalj, bacaju Pariski sporazum u kantu za smeće“, kaže demonstrantkinja Dina Hamid.
Iz RVE kažu da to nije tačno.
„Ljudi sada umiru zbog klimatske krize.
„Ako želimo da spasemo živote, ako ne želimo da se ovo dešava, moramo da sačuvamo svaki deo uglja, svaki deo fosilnog goriva u zemlji“, dodaje Hamid.
Dina ističe da će njen protest biti miran, iako priznaje da u kampu postoje različiti stavovi o tome koliko daleko treba da ide njihovo pružanje otpora.
Dok razgovaramo, sve više pristalica pristiže.
Na leđima nose rančeve, pridružuju se aktivistima, od kojih neki na tom mestu žive više od godinu dana.
Policajci, pojedini u opremi za razbijanje demonstracija, stoje blizu, oprezni, dok se neki demonstranti okupljaju i formiraju red samo nekoliko metara od ogromnog kopača koji se spušta na selo.
Pogledajte video o životu u selu u Srbiji u kojem pucaju kuće
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
