Prvi put u četrdesetogodišnjoj istoriji stranke, nemački Zeleni imaju kandidata za kancelara.
Jednako istorijska je činjenica da će to biti žena.
U aprilu je Zelena stranka najavila da će četrdesetogodišnja Analena Berbok biti njen izbor za preuzimanje dužnosti od Angele Merkel posle septembarskih izbora.
Nekada su bili doživljavani kao haotična gomila bradatih hipika u sandalama, ali danas su velike šanse da će Zeleni ući u sledeću vladu.
To bi značilo da će Analena Berbok postati nova nemačka kancelarka.
Parlamentarni izbori u Nemačkoj održaće se 26. septembra.
- Angela Merkel dobila političku naslednicu
- Kancelarka Merkel: nemačka umetnica u preživljavanju
- Stabilna žena čija je drhtavica uzdrmala naciju
Berbok već porede sa mladim liderkama na Novom Zelandu i u Finskoj.
Ona je rođena 1980. godine, iste godine kad je osnovana stranka, a studirala je pravo i politiku u Hamburgu i Londonu i radila za Zelene u Evropskom parlamentu.
Njeni roditelji su je kao malu vodili na anti-nuklearne demonstracije.
Ona detinjstvo opisuje kao mešavinu vodenih topova na protestima i jedenje torte kod kuće kasnije – miks udobnog srednjeklasnog radikalizma koji najbolje opisuje Zelenu stranku danas i objašnjava zašto je mnogima toliko atraktivna.
Najnovija istraživanja javnog mnjenja koja je uradio Institut Forsa početkom septembra pokazuju da bi za Socijaldemokratsku partiju glasalo 25 odsto ispitanika, za do sada vladajuću Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU), dok su Zeleni na 17 odsto podrške.
Zeleni su prethodni imali i podršku od 25 odsto, ali je ugled liderke stranke narušen kada je optužena za plagijat i „friziranje“ biografije.
Berbok je poslanica u Bundestagu od 2013, a kao majka dve male ćerke vodila je snažnu kampanju o porodičnim pitanjima kao i životnoj sredini.
Ona se zalaže za oštriji stav prema Kini i Rusiji od CDU i socijaldemokrata.
Berbok do sada nije imala priliku da obavlja ministarsku funkciju i tvrdi da joj je zbog toga neukaljan ugled i da želi da „promeni nemačku politiku statusa kvo“.
Uprkos poteškoćama tokom predizborne kampanje, Zeleni i dalje imaju velike šanse da budu deo buduće vladajuće koalicije.
Posle početnih grešaka u kampanji, Berbok je uspela je da pomeri centar pažnje kampanje sa sopstvene ličnosti i konzervativnih klišea o zelenim dobricama koje žele da zabrane nemačke automobile i kobasice.
Raspravljalo se o konkretnim političkim pitanjima, a to je teren na kojem se Berbok oseća sigurnije.
Klimatske promene su ključno pitanje za nemačke glasače, pa su i ostale stranke istakle sopstvene atribute na tom polju, istovremeno povećavajući šanse Zelenih da se nađu u vlasti posle izbora.
Ko su nemački Zeleni?
Dok su konzervativni alfa mužjaci bili zauzeti komadanjem jedni drugih u razjedinjenom pokušaju osvajanja moći, Zeleni su se tiho odlučili za kandidata za najviši položaj.
U tajnosti koja podseća na Kremlj, ništa nije procurelo u javnost sve do saopštanja konačne odluke.
Novo liderstvo Zelenih razvilo je čelični stisak kad je u pitanju partijska disciplina i žeđ za vlašću na kojoj bi im pozavideo čak i sam Bizmark.
Ali nije sve uvek bilo harmonično u Zelenoj stranci.
Konzervativci su tradicionalno disciplinovani, a Zeleni haotični.
Televizijski snimci sa osnivačke ceremonije stranke podsećaju na sastanak studentske unije, sa zapuštenim omladincima u majicama od konoplje i pletenim prslucima koji se ostrašćeno dovikuju.
Tokom većeg dela njene istorije, partija je bila rastrzana odlukama između „Realosa“ iliti realista, koji veruju da mora da se pridobije glavnotokovsko društvo, i „Fundisa“ iliti fundamentalista, koji svaki kompromis doživljavaju kao prodaju.
Zeleni su 1998. ušli u prvu nacionalnu vladajuću koaliciju, kao mlađi partner SPD-a na levom centru.
Novi ministar spoljnih poslova iz redova Zelenih Joška Fišer zasipan je od podsmešljivih novinara pitanjima kao što su da li će sada postati obavezno jedenje muslija.
„Realosi“ su prevagnuli – ali su bitke postale sve oštrije sa pojavom kompromisa koji dolaze sa vlašću.
Fišer je 1999. godine posut po glavi crvenom farbom na stranačkoj konferenciji kad je saopštio da će Zeleni podržati bombardovanje NATO-a na Kosovu.
Sporovi su se nastavili decenijama, ostavivši Zelene podeljene i prepuštene samima sebi u političkoj divljini na nacionalnom nivou.
Ali pragmatično i uspešno liderstvo u moćnim regionalnim vladama pokazalo je da Zeleni umeju efikasno da vladaju.
Bogata država Baden-Virtemberg je 2011. godine izabrala prvog nemačkog regionalnog premijera iz redova Zelenih Vinfreda Krečmana.
Uz mešavinu ekonomskog pragmatizma i ekološke strasti, on je ostajao na vlasti i postao popularan.
Pre tri godine, partija je glasala za Berbok i Roberta Habeka kao zajedničke lidere stranke – oboje „Realose“, ali sa impresivnom umešnošću u ujedinjavanju dva krila.
Kako su se brojke Zelenih vinule u nebesa, tako je i nestala opozicija.
Ali njihov put do vlasti neće biti lak.
Zeleni često imaju bolje brojke u anketama, dok umeju da podbace na izborima.
Birači vole da zvuče moralno i tvrde da će glasati za Zelene.
Ali kad dođe dan izbora, na delo stupaju tradicionalne lojalnosti i pragmatična briga za ekonomiju.
Zeleni će se takođe naći na liniji vatre sa svih strana.
Levica će ih nazivati elitističkom buržoazijom kojoj je više stalo da ispije late od soje nego da se bori za prava radnika.
Desnica će se pozivati na nekadašnji imidž moralista koji vole da drže propovedi i žele da zabrane nemačke automobile i kobasice.
Ali posle 16 godina prepoznatljivo zeleno obojene kancelarke – ona u fazama iz upotrebe izbacuje nuklearnu energiju i ugalj – Nemačka se promenila.
Glavni tok je postao zeleniji, a Zelena stranka više glavnotokovska.
I zato sada anti-zeleni klišei zvuče staromodno, a mogli bi i da uvrede glasače.
U svakom slučaju, Zeleni su sad usredsređeni na vlast.
Niko više ne zbija šale o musliju.
Možda će vas zanimati i ova priča
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
