Više od šezdeset nemačkih policajaca povređeno je u neredima ispred zgrade u Berlinu u kojoj žive skvoteri.
Sud je odobrio zvaničnicima da u toj zgradi sproveru požarnu inspekciju, ali kada su policajci pokušali da obezbedi to područje, zasuli su ih kamenicama.
Ljudi koji žive u zgradi u Riger ulici 94 strahuju da bi odluka o sprovođenju inspekcije mogla da bude uvod iseljenje jednog od poslednjih skvotova u Berlinu.
- Život beskućnika u vreme pandemije: Usamljenost i strah od virusa
- Pad Berlinskog zida: „Najgora noć u mom životu“
- Džipsi Mafija – od zrenjaninske mahale, preko Antifa borbe, do nemačkih skvotova
- Armin Lašet izabran za vođu stranke Angele Merkel
Prethodni pokušaji da se zgrada obezbedi takođe su propali posle nasilnih protesta.
Pre pet godina, 123 policajca su ranjena u neredima na istoj lokaciji.
Kvart Fridrihšen u kojem se nalazi skvot, poslednjih godina je prošao kroz uzbranu džentrifikaciju – proces u kome se jeftine i stare zgrade pretvaraju u skupe stambene komplekse.
U objavi policije na Tviteru navodi se da je policajce koji su stigli pre inspekcije „grupa od oko 300 ljudi gađala kamenicama sa krovoma zgrada“.
„Zatim su doneli stvari i predmete na sred ulice i zapalili vatru“, stoji u objavi policije.
Pripadnici policije su, navoi se, morali da donesu vodene topove kako bi obuzdali i ugasili plamen.
Pošto su ugasili požar, policajci su se popeli na krovove kako bi odande uklonili preostale kamenice.
Posle pada Berlinskog zida 1989. godine, mnogi studenti, mladi i pripadnici radikalnih anarhističkih grupa preselili su se u zapuštene zgrade u istočnom delu grada.
Ali kako su se kvartovi u Berlinu razvijali i postajali moderniji, brojni ljudi su uspeli da vrate pravo na vlasništvo nad zgradama, a cene nekretnina su znatno skočile u poslednje dve decenije.
U oktobru prošle godine, policija u Berlinu je iselila 50 ljudi iz skvota u Libig ulici broj 34 u kojem su se od 1999. godine živeli pripadnici i pripadnice „anarhističko-kvir-feminističke“ zajednice.
Šta je skvotiranje?
Skvotiranje je zaposedanje prostora bez dozvole vlasnika.
Najčešće se zaposedaju dugo vremena prazni i zapušteni prostori, koji su u javnom vlasništvu ili čija je vlasnička situacija nejasna.
U srpskom zakonodavstvu skvotiranje radi stanovanja je odavno poznato pod nazivom bespravno useljenje.
Postoji urbano skvotiranje -. useljenje praznih prostora, i ruralno skvotiranje, odnosno naseljavanje zemlje.
Pogledajte video o bivšoj bazi sovjetske vojske u Berlinu
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
