Uprkos zabrani okupljanja i protesta, u Istanbulu su drugu noć zaredom na ulice izašle pristalice gradonačelnika Istanbula Ekrema Imamoglua, protiveći se njegovom hapšenju.
Imamoglu, iz sekularne Republikanske narodne partije (CHP), smatra se jednim od najjačih političkih rivala predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.
Priveden je samo nekoliko dana pre nego što je trebalo da bude izabran za predsedničkog kandidata.
Tužioci su ga optužili za korupciju i pomaganje terorističkoj grupi, nazivajući ga „osumnjičenim za vođu kriminalne organizacije“.
U istrazi je privedeno i stotinu osumnjičenih, među kojima su i drugi političari, novinari i biznismeni.
Imamoglu je rekao da se „volja naroda ne može ućutkati“.
U međuvremenu, vlasti su uhapsile desetine ljudi zbog „provokativnih“ objava na društvenim mrežama.
- Ko je Ekrem Imamoglu, Erdoganov glavni politički rival, uhapšen zbog korupcije
- Šta porazi Erdogana u Istanbulu i Ankari znače za politiku Srbije i regiona
- Da li ubedljiva pobeda opozicije označava kraj turskog predsednika Erdogana
Šta se dešava na protestima?
Pristalice Imamoglua ponovo su izašle na ulice, uzvikujući antivladine slogane i tražeći oslobađanje gradonačelnika Istanbula.
Poznavaoci političkih prilika kažu da ovakav izliv nezadovoljstva nije viđen godinama.
Policija je upotrebila je suzavac, gumene metke i vodene topove protiv demonstranata u drugoj noći nereda posle hapšenja Imamoglua.
„Erdogane, diktatore!“ i „Imamoglu, nisi sam!“, uzvikivale su pristalice Imamoglua tokom protesta.
Erdogan je optužio je političke protivnike za „teatralnost“.
„Toliko su izgubili pojam o realnosti da napadaju našu policiju, prete sudijama, tužiocima“, rekao je on u javnom obraćanju.
Obraćajući se masi demonstranata ispred istanbulske gradske skupštine, Ozgur Ozel, lider Imamogluove partije, optužio je vladu za pokušaj „puča“ i rekao da ljudi imaju pravo na protest.
Ministar unutrašnjih poslova Ali Jerlikaja saopštio je 20. marta da je policija identifikovala 261 „osumnjičenog administratora naloga“ na društvenim mrežama zbog objavljivanja sadržaja koji „podstiče javnost na mržnju i neprijateljstvo“ i „podsticanje na činjenje zločina“.
„Privedeno je 37 osumnjičenih i nastavljamo da tragamo za ostalima“, rekao je on.
Dodao je se na mrežama pojavilo više od 18,6 miliona objava o hapšenjima do četvrtka, 20. marta.
Na Imamogluovom nalogu na društvenoj mreži Iks 20. marta je objavljen poziv narodu Turske da se „suprustavi ovom zlu“.
Pozivaju se zaposleni u pravosuđu i Erdoganovoj stranci da se bore protiv nepravde.
„Ovi događaji su prevazišli naše partije, političke ideale. Ovo se sada tiče svih, vreme je da dignemo glas“, poručuje se.
Uprkos odluci vlade o četvorodnevnoj zabrani javnih okupljanja u Istanbulu, očekuju se novi protesti širom zemlje.
Opozicioni lideri, kao i Imamogluova suprugu, pozivaju ljude da „podignu glas“.
Mnoge ulice u višemilionskom Istanbulu zatvorene su za saobraćaj, a ne rade ni neke linije metroa.
U snimku objavljenom na društvenim mrežama neposredno pre hapšenja, Imamoglu je poručio da će se „odlučno boriti za narod Turske i sve koji podržavaju demokratiju i pravdu širom sveta“.
A u belešci objavljenoj na njegovom nalogu na društvenoj mreži Iks posle hapšenja, napisao je da će narod Turske odgovoriti na „laži, zavere i zamke“ protiv njega.
Britanski internet kontrolor Netblocks saopštio je u sredu da je Turska ozbiljno ograničila pristup društvenim mrežama, poput Iksa, Jutjuba, Instagrama i TikToka.
Hapšenje je usledilo posle velikog obračuna vlasti sa opozicionim ličnostima širom zemlje poslednjih meseci.
Kritičari su ove poteze osudili kao politički motivisane.
Posle hapšenja gradonačelnika Istanbula, protivnici Erdogana su na društvenim mrežama izrazili zabrinutost da Turska klizi ka autokratiji.
Neki pozivaju na bojkot opozicije predstojećih predsedničkih izbora, tvrdeći da fer i demokratsko glasanje više nije moguće.
Imamogluova partija, CHP, osudila je hapšenje, nazivajući ga „pučem protiv našeg sledećeg predsednika“.
Međutim, turski ministar pravde kritikovao je one koji povezuju predsednika Erdogana sa hapšenjima.
Jilmaz Tunc je rekao da je „izuzetno opasno i pogrešno“ sugerisati da je ovo politički potez, insistirajući da niko nije iznad zakona u Turskoj.
Erdogan, koji je na vlasti 22 godine, i njegova stranka su negirali te tvrdnje, insistirajući da je tursko pravosuđe nezavisno.
Prošle godine, Imamoglu je započeo drugi mandat na mestu gradonačelnika Istanbula, kada je njegova partija pobedila na lokalnim izborima u Istanbulu i u Ankari.
Bio je to prvi put od dolaska Erdogana na vlast da je njegova stranka nije odnela pobedu.
Izbori su bili i lični udarac za predsednika.
Desetine policajaca učestvovalo je u ranoj jutarnjoj raciji na Imamogluovu kuću u najvećem turskom gradu.
Pogledajte BBC video: Erdoganovo carstvo – prvi deo
Pogledajte BBC video: Erdoganovo carstvo – drugi deo
Izbori za kandidata za predsednika u stranci CHP, sa Imamogluom kao jedinim kandidatom, trebalo bi da budu održani u nedelju.
Imamogluovo hapšenje usledilo je dan nakon što mu je Univerzitet u Istanbulu poništio diplomu zbog navodnih nepravilnosti.
To je odluka koja bi ga, ako se potvrdi, sprečila da se kandiduje na predsedničkim izborima.
Prema turskom ustavu, predsednici moraju da imaju završe fakultet da bi bili na funkciji.
Imamoglu je taj potez nazvao „pravno neutemeljenim“.
„Univerziteti moraju da ostanu nezavisni, oslobođeni političkog uplitanja i posvećeni znanju“, dodao je.
Naredni predsednički izbori u Turskoj trebalo bi da budu održani 2028. godine.
Erdogan trenutno ne može ponovo da se kandiduje za funkciju, pošto mu je ovo drugi predsednički mandat, a pre toga je bio premijer.
Jedini način na koji bi Erdogan mogao da učestvuje na još jednim izborima bio bi promena ustava ili raspisivanje prevremenih izbora pre isteka njegovog mandata.
- Redžep Tajip Erdogan: Prodavac đevreka koji je promenio Tursku
- „Jutro je“: Kako je Istanbul slavio uz Nadu Topčagić i kolo
- Turska: Ko su Sivi vukovi i zašto su zabranjeni u mnogim zemljama
Predsednik CHP Ozgur Ozel napisao je na Iksu da donošenje odluka u ime naroda, zamena njihove volje ili upotreba sile predstavlja državni udar.
Njegov zamenik predsednika Ilhan Uzgel optužio je vladu da koristi pritvor kao „instrument za zastrašivanje“ turske opozicije.
On je za BBC rekao da je njegova stranka „veoma zabrinuta za stanje demokratije u Turskoj uopšte“.
Provladini mediji izveštavaju da je Imamoglu, osim što je optužen za iznudu i prevaru, takođe pomagao PKK.
PKK ili Radnička partija Kurdistana vodi pobunu od 1984. godine i zabranjena je kao teroristička grupa u Turskoj, EU, Velikoj Britaniji i Americi.
- Kako se Turska promenila pod vlašću Erdogana
- Sto godina Turske: Od sekularne vizije Ataturka do Erdoganovih otomanskih ambicija
- Sve dublja ekonomska kriza u Turskoj podstiče Erdogana da se okreće Zapadu
Posle masovnog hapšenja u sredu, guverner Istanbula je naredio četvorodnevnu zabranu svih demonstracija, sastanaka i saopštenja za javnost u Istanbulu, kako bi se očuvao „javni red“ i zaustavile „moguće provokacije“.
Mnoge ulice u Istanbulu takođe su zatvorene za saobraćaj, dok neke linije metroa takođe ne rade.
A izveštaji pokazuju da su zvaničnici ograničili pristup društvenim mrežama kao što su Iks, Jutjub, Instagram i TikTok posle hapšenja.
Ovo nije prvi put da se Imamoglu suočava sa pravnim problemima.
On je 2022. godine osuđen na više od dve i po godine zatvora zbog vređanja javnih zvaničnika u govoru.
- „Zlatno doba“: Erdogan i Vučić najavili jačanje vojne saradnje
- Ko je Fetulah Gulen i šta je sa njegovim školama na Balkanu
- Zašto Turska želi da se pridruži BRIKS-u
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
