Nešto je u vodi? Zašto volimo filmove o ajkulama

Od „Ajkule“ (Jaws), klasika Stivena Spilberga, do predatora koji vrebaju u reci Seni u akcionom hororu „Ispod Pariza“ (Under Paris), snimljeno je mnogo filmova o ajkulama.

Holivud i publika ih vole i čini se da im nikada nije dosta napetosti, krvi i užasa.

Postoje praistorijske džinovske ajkule u filmu „Megalodon: Predator iz dalekih dubina“ (The Meg), genetski modifikovane u naučnofantastičnom akcionom hororu „Duboko plavo more“ (Deep Blue Sea), i ajkule na ‘belom’ u filmu neobičnog naslova „Ajkula na kokainu“ (Cocaine Shark).

Ajkule voli čak i Donald Tramp – navodno je trebalo da igra američkog predsednika u serijalu „Tornado ajkula“ (Sharknado), pre nego što je zaista i postao šef Bele kuće u Sjedinjenim Državama (SAD).

• Pravi razlozi zašto ajkule napadaju ljude
• Ajkule su bliže nego što mislimo i obično ljude ostave na miru, pokazuju snimci dronom
• Da li kupači u Jadranskom moru treba da strahuju od napada ajkula
• Ljudi su i do sto puta „smrtonosniji“ od ajkula

Na filmove o ajkulama sam se navukla nakon što sam pogledala film o Džejmsu Bondu „Operacija Grom“ (Thunderball), u kojem negativac drži ajkule u njegovom bazenu.

To ostvarenje je izazvalo moje doživotno interesovanje za filmove o ajkulama, kao i iracionalni strah od bazena, čak i onih napunjenih hlorisanom vodom u hotelima i velnes centrima.

Hejli Iston Strit je britanska rediteljka koja je režirala novi film o ajkulama, „Nešto je u moru“ (Something in the Water), priču o grupi žena koje su zarobljene na otvorenom moru.

Ona objašnjava da je kao ljubiteljka filmova o ajkulama „apsolutno morala“ da snimi film o ovim morskim nemanima.

Dakle, zašto su filmovi o ajkulama toliko popularni?

„To je strah od onoga što bi moglo da se dogodi u nepoznatom [na moru]“, kaže ona za BBC.

„Biti zarobljen nasred okeana je samo po sebi dovoljno zastrašujuće.

„Zarobljeni ste u nečijem tuđem svetu i svašta može da se dogodi“.

Profesorka Suzan Jang, forenzička psihološkinja, kaže da ljudi imaju ogroman strah od „nepoznatog, da budu sami i bespomoćni“.

Ona kaže da gledanje zastrašujućih filmova o ajkulama u udobnom domu ili bioskopu „omogućava ljudima da se suoče sa njihovim strahovima bez iskustva stvarne opasnosti… i da oslobode potisnuta osećanja u bezbednom i kontrolisanom okruženju“.

„To znači da ljudi mogu da se suoče sa graničnim ljudskim ponašanjem i gledanjem ekstremnog sadržaja ispituju sopstvene granice … i to emocionalno oslobađanje je oblik katarze“, kaže profesorka Jang.

Objašnjava da se koriste teorije Zigmunda Frojda, jer „iz ugla psihodinamike, ovi filmovi dopiru do nesvesnih strahova i želja i pružaju taj siguran put za istraživanje potisnutih osećanja i nagona kao što su agresija i strah od smrti“.

‘Na ronioca smo privezali peraja’

Napraviti da ajkule na filmskom platnu izgledaju stvarno može biti izazovno.

Tokom snimanja filma „Ajkula“ bilo je mnogo poteškoća jer su se mehaničke velike bele ajkule često kvarile, rđale su zbog morske soli, a jedna je i potonula.

Glavni glumci su mnogo vremena proveli čekajući da se poprave.

Reditelj Stiven Spilberg je 2022. godine rekao za BBC Radio da je zbog ovih problema zapravo snimljen „mnogo bolji film“, jer je morao da bude „snalažljiv i da smisli kako da dočara neizvesnost i užas bez scena u kojima je ajkula vidljiva“.

„Bila je sreća da se ajkula stalno kvarila“, rekao je on.

„Ja sam imao sreće, a mislim da je i publika imala sreće, jer mislim da je film strašniji bez mnogo scena sa ajkulom“.

Strit kaže da su imali ograničeni budžet za film „Nešto je u moru“, pa je ekipa smislila sjajno rešenje.

„Napravili smo peraje tigar ajkule“, priseća se ona.

„Imali smo sjajnog ronioca Baptistu, koji je zaista dugo mogao da zadrži dah pod vodom.

„Zato smo mu privezali ovo peraje i dali mu podvodni skuter koji je mogao da vozi otprilike brzinom kojom plivaju ajkule.

„Bilo je sjajno jer je to značilo da glumci zapravo vide peraje ajkule i da na to reaguju, tako da im je to stvorilo stvarni osećaj da su okruženi ajkulama“.

Ali uprkos njenoj ljubavi prema filmovima o ajkulama, Strit nije želela da u njenom ostvarenju one budu prikazane kao morske serijske ubice.

„Mi ubijamo 100 miliona ajkula svake godine“, napominje ona.

Rediteljka je takođe bila svesna da je film „Ajkula“ bio uzrok ogromnog porasta lova na ajkule, delom zato što su bile prikazane kao nemilosrdne ubice.

„Koliko god da volim filmove o ajkulama, volim i ajkule.

„Zaista sam vodila računa o tome, jer ljudi lako počnu da ih doživljavaju kao mašine za ubijanje… ili čudovišta, što one nisu“.

„Osećala sam da je strašnije prikazati stvarni scenario, jer ako ste tamo negde na otvorenom moru gde ima ajkula, znate da će vas ubiti ako vas pomešaju sa nečim drugim“, dodaje Strit.

Uprkos ogromnom uspehu filma „Ajkula“, Spilberg je rekao da „iskreno žali zbog drastičnog smanjenja populacije ajkula kao posledice knjige i filma“.

• Kako je tvorac „Ajkule“ proveo ostatak života braneći ove životinje
• Doprinos jutjubera nauci: Napravio prvi snimak novorođenčeta velike bele ajkule
• Kako plivati sa ajkulama

‘Ogroman problem za očuvanje ajkula’

Spilberg nije jedini koji je zabrinut zbog načina na koji Holivud prikazuje ajkule i uticaja koji i dalje ima.

Američka morska biološkinja Andrijana Fragola pokušava da obrazuje ljude o ajkulama i često objavljuje video snimke na kojima sa njima roni.

Kaže da ljudi imaju „pogrešno mišljenje o ovim predatorima“ kojima su filmovi i mediji naneli veliku štetu.

Andrijana mi kaže da je gledala Netfliksov novi film o ajkulama „Ispod Pariza“, i da nije bila oduševljena.

„Govorili su da se radi o očuvanju, proučavanju ajkula, ali one i dalje jedu ljude.

„Dakle, malo više obrazuje gledaoce i malo dublje predstavlja priču, nije samo o ljudima koji plivaju pored plaže i koje napadne i pojede ajkula.

„Ali suština i ono što gledaoci mogu da izvuku kao poruku filma je da su ajkule i dalje izuzetno opasne za ljude i da će ih neprestano samo loviti i jesti.

„Da je to istina, smanjio bi se broj ljudi. Svako ko ode na plažu bio bi u opasnosti“.

Reditelj i koscenarista filma „Ispod Pariza“, Gzavije Žon, kaže da je i on borac za zaštitu životne sredine.

Za američki časopis o filmskoj industriji Holivud reporter rekao je da dok film „Ajkula“ ove životinje predstavlja kao opasnost, u njegovom ostvarenju se „naglašava opasnosti ljudske pohlepe“.

Andrijana kaže da stav ljudi o ajkulama predstavlja veliki problem za njihovo očuvanje.

„To je veliki problem jer ljudi ne žele da zaštite nešto čega se plaše.

„Ljudi smatraju da su ajkule opasne za njih pa bi trebalo da ih iskorenimo, a to je očigledno veliki problem za njihovo očuvanje i za to kako kako navesti ljude da sa njima saosećaju i da požele da ih zaista zaštite.

„Žalosno je jer se 100 miliona ajkula ubije svake godine, a istovremeno ajkule ubiju manje od 10 ljudi godišnje u celom svetu.

„Zaista smo usredsređeni na to da verujemo da su ajkule čudovišta i da vrebaju da nas uhvate. U stvarnosti je zapravo suprotno“.

Malo je verovatno da će Holivud prestati da snima filmove o ajkulama, ili da ćemo prestati da ih gledamo.

Ali brojke pokazuju da ajkule nisu serijske ubice u moru i da je zapravo mnogo verovatnije da budu žrtve ljudi.

Pogledajte video: Bliski susreti sa ajkulama kojih ljudi nisu ni svesni

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]