Odnedavno je u svetu počelo često da se izveštava o masovnim otmicama dece u Nigeriji, a to posebno teško pada mladoj ženi koja je bila oteta u zloglasnom napadu na školu u Čiboku.
Naomi Adamu je povučena. Dok govori, retko vas gleda u oči, glas joj je tih i stabilan.
Kad biste je upoznali, malo vas bi pomislilo da je preživela jedno od najgorih iskustava kroz koje jedna mlada žena može da prođe.
Ali njena pitoma narav krije izuzetnu snagu ličnosti.
- Upoznajte žene odlučne da stanu na put trgovini ljudima
- Oslobođeno oko 500 muškaraca i dečaka iz „kuće užasa“ u Nigeriji
- Boko Haram ubio još jednu ženu u Nigeriji
Naomi, 24 godine u vreme napada, bila je najstarija od više od 270 studenata iz državne ženske srednje škole u Čiboku, koje je otela islamistička militantna grupa Boko Haram u aprilu 2014. godine.
Njeni drugovi iz odeljenja zvali su je „Maman Mu“, „naša majka“.
Njeno obrazovanje je bilo prekinuto zbog zdravstvenih problema dok je bila dete.
Ona je sada glavna protagonistkinja nove knjige o takozvanim „devojkama iz Čiboka“.
„Božićna poruka mom ocu“
Vratite naše devojke novinara Džoa Parkinsona i Dru Hinšo zasnovana je na stotinama intervjua vođenih s otetim učenicama, njihovim porodicama i drugima povezanim sa njihovom pričom.
Knjiga se detaljno bavi vremenom koje su devojke provele u zatočeništvu i pokazuje kako je kampanja pokrenuta na društvenim mrežama koja ih je proslavila takođe otežala njihovo oslobađanje.
Njihova slava ih je načinila dragocenom robom, suviše vrednom da bi se olako ispustila iz ruku.
Tokom tri godine koliko je provela sa Boko Haramom, Naomi je odbijala da poklekne pod pritiskom i da se uda za jednog od boraca ili da se preobrati u Islam.
Umesto toga su ona i još jedna drugarica iz odeljenja vodile su tajne dnevnike u sveskama koje su dobila da bi u njih zapisivale islamske stihove.
Čuvala ga je u priručnoj torbici privezanoj za nogu.
„Odlučile smo da zapišemo našu priču“, kaže mi ona, „tako da ako nekad neka od nas uspe da pobegne, možemo da prenesemo ljudima šta nam se desilo.“
Ona mi pokazuje jedan od dnevnika, svesku na linije s ofucanom koricom.
U njoj se nalazi pismo ocu, napisano neposredno pred Božić u godini u kojoj su one kidnapovane.
„Moj dragi voljeni oče, strašno mi nedostaješ u ovom trenutku.
„Oče, želim da te vidim, jako se brinem za tebe i mamu, i ostale kod kuće.
„Nisam znala da ovo može da mi se desi, niko od nas koje je oteo Boko Haram nije toga bio svestan. Za ime sveta, oče, koliko mi samo nedostaješ.
„Želim da mi pomogneš u molitvi sve vreme kako bih uspela da pobedim đavola svaki put kad dođe da me muči. I zato bih, oče, volela da se zaustavim ovde.
„Jako mi nedostaješ. Zbogom i lep dan ti želim,
„Tvoja voljena ćerka, Naomi Adamu. Želim ti srećan Božić.“
Pored toga što su bile odvojene od svojih najbližih i nisu znale šta oni rade ili da li su uopšte živi, devojke su zadesile brojne druge nedaće.
Često su premeštane kako bi se izbeglo njihovo otkrivanje od mnoštva oružanih snaga koje su ih tražile, uključujući nigerijsku vojsku, strane plaćenika i američke dronove.
Sem kratkog perioda provedenog u gradiću Gvoza, koji je Boko Haram zauzeo krajem 2014. godine, većinu vremena provele su u kampovima u šumi Sambisa, glavnom skrovištu grupe.
„Bilo nam je veoma teško u Sambisi“, objašnjava Naomi.
„Nije bilo hrane, nije bilo vode. Čak smo morale da koristimo zemlju da bismo se čistile kad bismo imale menstruaciju.“
Pevanje hrišćanskih himni Boko Haramu
Viši članovi Boko Harama stalno su pokušavali da nateraju Naomi da se uda za jednog od njihovih boraca.
Oni su smatrali da će to pomoći da mlađe devojke, kada budu videle da se ona udala, i one slede njen primer.
Svaki put kad bi to odbila, bila bi brutalno pretučena i bilo joj je prećeno smrću.
Kad je pitam kako je znala da neće biti ubijena ako odbije da se povinuje tamničarima, Naomi kaže da prosto nije bila spremna da se uda.
Njena neposlušnost dovela je do toga da ona i drugi budu dovedeni pred lidera Boko Harama Abubakara Šekaua.
Ali tokom sastanka on je izneo iznenađujuće otkriće.
„Šekau nam je rekao da nas nije oteo da bi nas poudavao, već zato što je želeo da izvrši pritisak na vladu da pusti njegove saborce koji su u pritvoru.“
To otkriće samo je pojačalo njenu rešenost i uskoro je došlo i do drugih pobuna.
Kad su militantni razdvojili nju i neke od tvrdoglavijih devojaka od ostalih, uskraćujući slabijim devojkama hranu kako bi ih naterali da se udaju, Naomi i njene prijateljice bi im prokrijumčarile hranu.
Pevale su hrišćanske himne čuvarima, prvo tiho, a onda sve smelije.
Većina otetih studentkinja bile su hrišćanke.
One su u dnevnike zapisivale svoje omiljene stihove i molitve iz Biblije.
Ona je na kraju oslobođena 2017. godine zajedno sa još 81 devojkom, posle više godina mučnih pregovora između malog tima nigerijskih dobrovoljaca i švajcarskog diplomate.
U ono vreme ona je mislila da je Boko Haram na izmaku snaga.
„Nisam mislila da će Boko Haram i dalje biti aktivan danas, zato što kad smo odlazile odatle, cepali su se na dve grupe, tako da smo mislile da je sa njima svršeno.
Neki od njih bili su u Sambisi, dok su drugi bili u Kangaroui.“
Ali kampanja na društvenim mrežama da se oslobode devojka, koju su predvodile slavne ličnosti, među kojima i tadašnja američka Prva dama Mišel Obamu, proslavila ih je i pokazala Boko Haramu koliko su školska deca vredna kao taoci.
- „Ja sam majka – a ubijala sam roditelje neke druge dece“
- Kako kriminalci kupuju bebe na crnom tržištu Najrobija
- Kako su šestorica braće i njihovi lavovi terorisali libijski gradić
Nove otmice bude sećanja
Manje od godinu dana pošto je oslobođena, ova militantna grupa otela je još 100 devojaka iz grada Dapčija u državi Jobe.
Mesec dana kasnije, oslobođene su sve sem jedne, Lee Šaribu, hrišćanke koja je navodno odbila da se odrekne svoje vere.
Nedavno su masovne otmice dece u Nigeriji još jednom počele da privlače pažnju međunarodne javnosti.
Samo u poslednja tri meseci desile su se četiri masovne otmice iz škola u severnoj Nigeriji i oteto je skoro 800 dece.
Ove najnovije otmice odigrale su se u severozapadnoj Nigeriji, stotinama kilometara od uporišta Boko Harama na severoistoku.
Nije najjasnije ko je odgovoran za ovaj poslednji talas otmica.
Ali severoistok je dom zločinačkih bandi koje otimaju radi otkupa.
Analitičari veruju da neke od ovih grupa možda imaju neke veze sa Boko Haramom, ali nije jasno koliko su one zapravo jake.
Jedna stvar sa kojom se svi slažu je da su počinioci bili inspirisani otmicom devojaka iz Čiboka.
U jednom od poslednjih incidenata, oteto je 279 devojaka iz njihovih spavaonica u gradu Jengebu u državi Zamfara.
Za Naomi, vest o svakoj novoj otmici budi stravične uspomene.
„Nisam mogla noću da spavam kad sam čula za otmice u Zamfari, zato što nisam želela da prolaze kroz ono kroz šta sam ja morala da prođem.
„I dalje se uplašim kad god čujem pucnje – čak i kad puca vojska.“
Naomi se trenutno trudi da ponovo izgradi svoj život.
Ona je sada srećno udata i očekuje prvo dete.
Više od 100 devojaka iz Čiboka i dalje se vodi kao nestalo.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
