Nova godina, planete i svemir: Nebeski spektakl – poravnanje Jupitera i Saturna

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Antički Grci su smatrali da smrtni ljudi udišu vazduh, a Bogovi udišu „etar“ – spoljašnje nebeske sfere su ispunjene „nepropadljivim“ etrom i u njemu se kreću planete i zvezde – od antičkog perioda postojao je kanon da je svet izvan Mesečeve orbite večno nepromenljiv – nebeska nepromenljivost je bio osnovni aksiom aristotelovskog pogleda na svet. Umiranje – supernove u sazvežđu Kasiopeje – zapazio je 11.11.1572 Brahe i te antičke kanone dovelo u pitanje; ova i svoja druga zapažanja, na primer, o konjukciji Jupitera i Saturna, Brahe je „predao“ u nasledstvo Kepleru. Da bi unapredio ova Braheova posmatranja Kepler je izumeo teleskop. U Frankfurtu 1604. je štampana Keplerova „Optika“, gde on razvija teoriju svog teleskopa sa konveksnim okularom i gde se daju tačna pravila za odredjivanje žižnih daljina i uveličanja teleskopa, zatim istančan opis strukture oka, kao i mehanizam gledanja, princip crne komore. U Frajburgu jedan isusovac, profesor matematike, Kristof Šajner, po Keplerovim uputstvima konstruiše prvi teleskop. Godine 1608. Hans Lipershej, i nezavisno od njega Žak Mecijus, konstruišu svoje teleskope, koji se već te iste godine prodaju po Parizu i Veneciji. Prvi koji je teleskop uperio u nebo bio je znameniti oksfordski matematičar i astronom Tomas Heriot (jula 1609). Sa Keplerom Galilej se dopisivao i razvio svoj teleskop (08.1609 uvećanje 3 x) – i u (11.1609, uvećanje 20 x) tim je teleskopom on 1623. posmatrao konjukciju Jupitera i Saturna.