Popularni beogradski noćni klub, splav Fristajler, koji je delimično potonuo tokom novogodišnje noći dok je u njemu bilo mnogo više gostiju od dozvoljenog, počeo je sve više ulazi u reku Savu.

Četiri dana posle incidenta u kojem niko nije teže povređen, počeo je da tone i prednji deo splava, a nadležni kažu da je za vađenje objekta iz reke odgovoran vlasnik.

Vlasnik Fristajlera, grčki državljanin Grčke M. L. (51) saslušan je u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu, gde je negirao delo koje mu se stavlja na teret, a tužilaštvo traži da mu se odredi jednomesečni pritvor, preneo je beogradski Blic.

Saslušani su i menadžer D. V. (46) i direktor M. R. (51) splava i svima je zaprećena kazna od jedne do osam godina zatvora.

Splav je registrovan za oko 250 ljudi koliko je dozvoljeno da bude u istom trenutku, ali se sumnja da je na njemu bilo mnogo više tokom novogodišnje noći.

Aleksandar Šapić, gradonačelnik Beograda, rekao ranijue je da je na splavu bilo dva do tri puta više ljudi nego što je dozvoljeno.

Šapić je poručio da će biti kontrola, kao i drakonskih kazni, ali i krivične odgovornosti.

„Pokušaćemo da iz ovoga izvučemo pouku, da se više nikada ne desi i da oni koji sledeći put puste veći broj ljudi od propisanog odgovaraju, a moraćemo da propišemo i da se ispita kvalitet pontona i da se da jasan uslov koliko ljudi može da uđe“, rekao je Šapić.

Šta se desilo?

U noći između 31. decembra i 1. januara, na dočeku Nove godine, splav je počeo da tone, što je izazvalo paniku među gostima.

Iz policije su za Radio-televiziju Srbije rekli da su pravovremeno reagovali i evakuisali posetioce.

„Ono što je najbitnije, nije bilo nastradalih i povređenih“, rekao je Igor Vasić iz Komandno operativnog centra MUP-a Srbije.

Lakše je povređena jedna devojka, koja je zbrinuta na licu mesta, prenosi Nova.

Među posetiocima splava bilo je i mnogo stranaca koji su u metežu i panici ostali bez ličnih dokumeta i paosoša, prenela je Nova.

„Iz Nemačke smo, ne znamo šta da radimo. Sinoć smo izgubili dokumenta. Izleteli smo sa splava i sve ostavili za sobom.

„Drugarica je ponela samo torbu, trčali smo glavom bez obzira. Ni danas nismo uspeli da pronađemo dokumenta, a obezbeđenje nam ne dozvoljava da uđemo. Uputili su nas na policiju“, ispričali su za Novu turisti iz Nemačke.

Isti problem imali su i turski državljani, koji su pregledali jakne koje su se cedile na stalcima ispred splava.

„Tražimo dokumenta, sve smo izgubili, tražimo po stvarima. Obezbeđenje nam je reklo da su to jedino uspeli da izvuku sa iz vode. Treba da se vratimo kući, ne znam šta da radimo“, rekli su posetioci iz Turske.

Šta je dužnost vlasnika objekta na vodi?

Da na osnovu odobrenja nadležne lučke kapetanije organizuje vađenje potonulog splava, kažu iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za Politiku.

Lučka kapetanija određuje vreme predviđeno za početak i završetak radova na njenom vađenju.

O početku, prekidu, nastavljanju ili napuštanju radova na vađenju potonule stvari vlasnik je dužan da odmah obavesti lučku kapetaniju.

Ako leži na takvom mestu da predstavlja ili može predstavljati opasnost ili smetnju za plovidbu ili opasnost od zagađivanja, a lučkoj kapetaniji nije poznat vlasnik ili je vlasnik poznat, ali ne namerava da vadi potonulu stvar, ili kada bez opravdanog razloga prekine ili napusti započeto vađenje, vađenje potonule stvari vrši Direkcija za vodne puteve, odnosno ovlašćeno pravno lice za tehničko održavanje državnih vodnih puteva, kažu u ministarstvu.

Ako u roku od 15 dana od kada je objekat počeo da tone vlasnik ne namerava da započne vađenje, odnosno da je prekinuo ili napustio vađenje bez opravdanog razloga i ne dostavi izjavu o tome, troškove vađenja i čuvanja potonulog objekta snosi vlasnik.

Pogledajte fotografije: