Nova, religija i prevare: Doktor za novac koji je koristio Isusa i varao vernike

Za njegove slušaoce, Vilijam Nil „Dok“ Galager bio je poznat kao „doktor za novac“ – šarmantni finansijski guru koji je svoje usluge reklamirao na hrišćanskom radiju, emitovanom širom američkog konzervativnog „Biblijskog pojasa“ koji se prostire celim severnim Teksasom.

Njegovi oglasi često su sadržali poznati slogan: „Vidimo se u crkvi u nedelju.“

„Doktor Nil Galager je istinski, pravi Amerikanac, sa integritetom u svim svojim poduhvatima“, kaže narator u korporativnom videu postavljenom na Jutjubu.

„Njegova životna strast je da pomogne ljudima da se bezbedno penzionišu, rano i zadovoljno.“

• Kako je srednjovekovna crkva oblikovala zapadnjački um
• Preživela je masakr u Džonstaunu, prisilno samoubistvo članova hrišćanskog kulta
• Zašto je Ruska pravoslavna crkva „ozakonila“ isterivanje đavola

Trominutni video potom hvali dostignuća „vizionarskog stila“ ovog osamdesetogodišnjaka, tvrdeći da je usmerio više od 1.000 ljudi u pravcu finansijske samostalnosti preko firme Galagerova finansijska grupa, istovremeno objavivši knjigu Isus Hrist, majstor za novac.

U stvarnosti, Galager je bio sve samo ne to.

Umesto toga, bio je prevarant koji je namakao 32 miliona dolara preko piramidalne šeme koja je uglavnom na zub uzimala penzionisane žrtve starosti između 62 i 91 godine.

U piramidalnim šemama, raniji investitori generišu „povraćaj“ uzimajući novac od kasnijih investitora, kojima je često obećavana velika dobit sa malo rizika.

Ove šeme oslanjaju se na stalni priliv od novih članova, koji daju novac onima koji su ga već uložili kako bi sve moglo da se nastavi.

Kad to prestane da se dešava, šema se urušava.

Prema sudskim spisima, Galager je varao ljude preko piramidalne šeme najmanje od 2013. godine.

Američka komisija za obveznice i berzu naložila je u martu 2019. godine da se zatvore dve njegove kompanije, „Galagerova finansijska grupa“ i „Agencija V. Nila Galagera, doktora“.

Prošle godine ga je sudija iz teksaškog okruga Tarant osudio na tri doživotne kazne zatvora, pored 25-godišnje kazne koje je već dobio u martu 2020. godine u Dalasu.

Galager je obećavao svojim žrtvama godišnji povraćaj od između pet i osam odsto od njihove investicije.

Umesto toga, one nisu dobile ništa, a Galager je potrošio većinu sredstava na lične i troškove kompanije, kao i da bi isplatio ranije investitore.

Da bi zakamuflirao prevaru, obezbedio je lažne izvode sa računa na kojima se vide lažni bilansi.

BBC nije uspeo da stupi u kontakt sa Galagerovim advokatom radi komentara.

Iako je Galagerova prevara privukla pažnju nacionalnih medija, njegovi metodi nisu ništa novo.

Ova vrsta piramidalne prevare, tzv. „Ponzijeva šema“, ime je dobila po ozloglašenom prevarantu iz dvadesetih godina prošlog veka, ali verzije njegove prevare korene vuku još iz sredine 19. veka.

Medij koji je Galager koristio da bi privukao žrtve – hrišćanski radio – popularan je decenijama, a ostao je to čak i u surovoj konkurenciji novih medijskih oblika.

Umesto toga, Galagerovih skoro 200 žrtava ističu jednu drugu vrstu trenda: prevaru izvršenu nad starijim sugrađanima, zločin za koji FBI veruje da je u porastu, koštajući milijarde dolara godišnje.

Među ljudima na koje se Galager ostrvio bili su žena u sedamdesetim koje je bolovala od limfoma i uložile više od pola miliona dolara; komercijalni majstor za peskarenje; kao i aktivni i penzionisani lokalni policajci.

• Džetseterka koja se odrekla svega i postala časna sestra koja ne govori
• Grčki sveštenik uhapšen posle bacanja kiseline na episkope
• Kosmizam – mistična ruska religija za raketno doba

Mnoge žrtve bile su na kraju prisiljene da prodaju kuće, zaduže se kod dece ili se vrate na posao posle penzionisanja.

To je najgora prevara izvršena nad starijim građanima koju je videla u svojoj karijeri, kaže za BBC Lori Varnel, šefica tima za finansijske prevare nad starijim osobama javnog tužioca okruga Tarant.

„To su ljudi koji su živeli čitavog života da bi uštedeli novac. Bio je to veoma lični udarac“, kaže Varnel.

„Oni su skrhani. Ne radi se tu samo o novcu. Osećaju se izdano.“

Da bi dopreo do svojih žrtava, Galager je promovisao usluge kompanije u crkvama i na hrišćanskom radiju, što je sveobuhvatni izraz koji pokriva hiljade radio stanica širom zemlje, koje emituju hrišćanski orijentisan program, od propovedi i emisija, do muzike i vesti.

Vukući korene još iz 1920. godine – godine kad je komercijalni radio prvi put počeo sa emitovanjem – hrišćanski radio je i dalje izuzetno popularan u SAD.

Sluša ga više od 20 miliona slušalaca svake nedelje, prema podacima Zavoda za radijsko reklamiranje, grupa zadužene za ovu oblast.

Varnel kaže da nije iznenađena što je Dok Galager koristio hrišćanski radio da bi namamio žrtve.

„U okviru hrišćanske zajednice, postoji visok nivo poverenja. Naročito ovde u Biblijskom pojasu“, kaže ona.

„Jednom kad krenete da govorite hrišćanskim jezikom i služite se njihovim rečima, njihovim specifičnim izrazima, to je znak za druge hrišćane da ste i vi hrišćanin.“

Jednom kad je Galager uspostavio poverenje kod žrtava, manje je verovatno da će one „obratiti pažnju na detalje“ onoga što se dešava, kaže Varnel.

• Opasan posao „razbijača kultova”
• Skandal se dečijim internatom koji je potresao crkvu u Gruziji
• „Žrtvovala sam karijeru da bi drugi muslimanski modeli mogli da dignu glas“

Ova taktika vrhunski je primer „prevare srodstva“, kaže Dejvid Flek, bivši tužilac iz Los Anđelesa.

U ovim šemama, prevaranti oko bacaju na grupu koju je lako identifikovati, varirajući od verskih i etničkih grupa do određenih profesija.

U mnogim slučajevima, oni iskorišćavaju članove grupe da im nesvesno pomognu u reklamiranju prevare drugima i pomognu da ubede ljude u njihovu verodostojnost.

Flek se prisetio jednog slučaja u kom je krivično gonio čoveka koji je bio član šest različitih crkava.

Pošto je stekao njihovo poverenje, čovek je ukrao identitete 25 različitih ljudi koje je upoznao u crkvi, kupio kuće na njihova imena a potom uzimao rentu od ljudi kojima ih je iznajmio.

U jednom drugom primeru, čovek iz Kalifornije uhapšen je 2017. za varanje više od 200 jermenskih imigranata u iznosu od 19 miliona dolara, obećavši im da će investirati njihov novac u unosne akcije iz oblasti tehnologije.

„Viđate to među svim kulturološkim grupama i iseljenicima iz svih zemalja“, kaže Flek.

„Prevara srodstva provlači se kroz sve vrste prevarantskih igara. To prevarantu umnogome olakšava posao.“

Zvaničnici kažu da su stariji ljudi posebno ranjiva grupa.

Prema FBI-ju, svake godine milioni starijih Amerikanaca postaju žrtve prevara, nagomilavši godišnje više od 3 milijarde dolara u gubicima.

Džefri Krejmer, bivši federalni tužilac, rekao je da su starije osobe često unosne mete za prevarante koji pretpostavljaju da ove imaju sačuvanu pozamašnu ušteđevinu.

„Najčešće imaju više novca zato što su duže radili. Njihova kuća verovatno ima veliku vrednost, a oni imaju 401.000 dolara ušteđevine“, objašnjava Krejmer.

„Nema smisla pokušati prevariti dvadesetogodišnjaka. Neko u šezdesetim ili sedamdesetim verovatno ima više ulaganja i kuću koja vredi pet puta više nego što je za nju platio.“

Sa Krejmerovom ocenom slaže se i Varnel. U Galagerovom slučaju, on je, pored njihove vere, iskoristio i prednost „generacijske razlike“ među žrtvama, kaže ona.

„To su ljudi koji veruju da kad vam čovek stisne ruku i pogleda vas u oči, sve je u redu“, kaže ona.

„Oni su odrasli tako da veruju ljudima, zato što ni vi ne lažete. To je protivno Deset zapovesti.“

Eksperti za prevare veruju da se prijavljuje samo delić slučajeva.

U slučajevima koji završe na sudu, žrtve teško dožive da im se vrati imalo novca.

Prevarant često potroši novac čim ga dobije, koristeći ga da nastavi svoje prevarantske šeme ili pokušavajući da ih sakrije na ofšor računima.

U Galagerovom slučaju, sudski dodeljen izvršilac stečaja uspeo da povrati svega oko 14 centi od svakog proneverenog dolara.

Galager je potrošio veći deo ostatka, dok je preostali novac opran i ne zna se gde je.

Iako finansijski troškovi prevara umeju da budu poražavajući po žrtve i njihove porodice, prave posledice su mnogo dublje.

„To ostavlja emocionalnog i psihološkog traga“, kaže Krejmer.

„Postoji elemenat sramote kad ste radili 20, 30, 40 godina i nije vam ostalo ništa da to i pokažete.“

Na sudu su mnoge od Galagerovih žrtava govorile upravo o toj psihološkoj ceni.

Među njima je i Suzan Papi, 74-godišnjakinja koja je, zajedno sa mužem, izgubila stotine hiljada dolara u ovoj prevari.

„Ne verujem više nikome“, rekla je ona u saopštenju koje su objavili tužioci okruga Tarant.

„Sem Bogu i mojoj porodici.“

• Španski biskup dao otkaz – zaljubio se u ženu koja piše erotske romane
• Grad koji zbog islama zabranjuje glave lutki u izlozima
• Veronauka i građansko vaspitanje u Srbiji 20 godina kasnije: „Sve zavisi od nastavničkog entuzijazma“

Ali malo je verovatno da će ova vrsta prevare nestati, kaže Varnel.

„Skoncentrisanim napadom“ prevaranata – od kojih su mnogi u inostranstvu – krade se iz penzionih fondova Amerikanaca stopom koja broji „milione dolara svaki dan“, kaže ona.

Starije osobe i njihove porodice moraju da se paze i obraćaju pažnju na znakove upozorenja.

„Ako se izjašnjavate kao hrišćanin, a obraća vam se neko iz hrišćanskog sveta, trebalo bi da budete dodatno podozrivi“, kaže ona.

„Ne budite ništa manje sumnjičavi ako ste Jevrejin ili Musliman, ili nešto treće. Ako vam se neko obraća na verskoj osnovi, trebalo bi da budete izrazito sumnjičavi.“

Krejmer, sa svoje strane, kaže da je vrlo verovatno da će prevare srodstva postati češće kako mlađe, tehnološki potkovanije generacije, budu odrastale na društvenim mrežama.

Prevarant tako može da dopre do mnogo šire publike – ali i da se sakrije iza naloga i nestane u etru.

Ilustracije: Anđelika Kros

Pogledajte video o Nigerijcu koji nije imao novca da plati sahranu supruge

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]