Novak Đoković trenutno se takmiči na Otvorenom prvenstvu Australije.
Ali legenda svetskog tenisa ima i druge ciljeve koji nemaju veze sa sportom, već sa njegovim detinjstvom.
Njegova fondacija finansira četiri istraživača po godini školovanja na Harvardu da rade na ranoj edukaciji dece.
Istraživanje na vodećem američkom univerzitetu, koje se odvija u Centru za razvoj dece, usredsređeno je na poboljšanje života dece koja se često suočavaju sa siromaštvom i nasiljem.
Ovu temu prvi reket sveta doživljava lično, zbog odrastanja u Srbiji tokom ratova devedesetih, koji su usledili po raspadu Jugoslavije.
„Toksično okruženje„
„Odrastanje u zemlji razorenoj ratom nije lako, naročito za decu“, rekao je Đoković.
„Deca nemaju mehanizme suočavanja sa realnošću kao odrasli i uticaj toksičnog okruženja na njih je neverovatan“.
„Živeti sa takvim strahom je pogubno za razvoj dece.“
„Pošto lično znam kako to izgleda, odavno sam obećao sebi da ću, ukoliko nađem način, uraditi bilo šta kako bih pomogao ovoj deci.“
„Nadam se da će istaživanja u ovom polju pomoći da se smanje traume koje ova deca doživljavaju, tako da mogu da izrastu u mentalno jake i zdrave individue.“
Izgradnja škola
Glavni cilj fondacije Novaka Đokovića bio je izgradnja predškolskih ustanova i obučavanje učitelja i nastavnika u Srbiji.
Ali saradnja sa Harvardom je započela nakon sastanka izvršnog direktora fondacije Alberta Liđija i direktora istraživačkog centra Džeka Šonkofa, krajem 2015. godine.
Liđi opisuje Šonkofa kao „Mika Džegera u oblasti istraživanja ranog razvitka dece“.
„To je oblast za koju smo shvatili da možemo da napravimo neku promenu“, rekao je Liđi.
„Postoji mnogo rupa kada je reč o znanju o ranom razvitku dece i shvatili smo da možemo da iskoristimo naša sredstva kako bi se rupe popunile, a istraživanja u toj oblasti nastavila“, rekao je.
Ime i slava srpskog tenisera su pomogli da se otvore brojna vrata, rekao je Liđi, na taj način „uključivši stranke koje možda nisu bile zainteresovane za rani razvoj dece“.
Ranija dostignuća
Doktor Šonkof je osnovao Centar za razvoj dece 2006. godine, sa ciljem da nauči kako u ranoj mladosti može da utiče na decu, kako bi im život u budućnosti bio bolji.
Smatrao je da u tu oblast nije dovoljno ulagano, kao i da nije ozbiljno shvaćena.
„Ljudi su mislili da, kako niko od nas ne može da se seti događaja iz perioda kada smo bili bebe, rane godine nisu od nekog značaja“, rekao je.
Ali od tog trenutka, revolucije u biologiji i neuronauci su promenile percepciju.
„Sada znamo da ono što se dešava na početku naših života može imati posledice u školskom periodu, po pitanju fizičkog i mentalnog zdravlja.“
„Rana mladost je od nečega što se smatralo isključivo odgovornošću porodice, prerasla u javnu odgovornost, jer je to ulaganje u nešto od čega svi mogu da imaju koristi.“
Doktor Šonkof je pozvao vlade država da više investiraju u istraživanja u oblasti razvoja dece.
Nasilno odvajanje
„Mnogi izazovi sa kojima se ljudi suočavaju, bilo da je reč o finansijskoj produktivnosti, veštinama, fizičkom ili mentalnom zdravlju, mogu imati korene mnogo pre u ranim godinama, nego u školskom periodu“, kaže Šonkof.
Kao primer navodi odvajanje dece migranata od njihovih roditelja u Americi.
„Takvo nasilno odvajanje ostavlja duboke traume na obe strane“, kaže.
„Prosto rečeno – svakim danom koji ova deca provode odvojena od roditelja, povećavamo šansu za teže posledice u kasnijem životnom dobu.“
Novak Đoković se nada da će istraživanja koja finansira njegova fondacija pomoći u poboljšanju života dece, mnogo nakon što on bude „okačio reket o klin“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
