O ljudskosti u dubokom, mračnom svemiru: Zašto su Zvezdane staze i dalje tako popularne

„Kirk ili Pikard“ – naizgled jednostavno, ali zapravo prilično komplikovano pitanje iz sveta Zvezdanih staza može vam u životu doneti mnogo.

Na primer, mogućnost da živite sa Šeldonom iz serije Štreberi.

„Originalna serija pre Nove generacije, ali Pikard pre Kirka“, odgovorio je Lenard i dobio pravo da prođe u naredni krug testiranja za budućeg cimera.

Vuk Kocić, jedan od fanova Zvezdanih staza iz Beograda, bez problema odgovara na pitanje koji je kapetan čuvenog Enterprajza bolji – Pikard.

„On mi je omiljeni lik, jer je više diplomata nego akcioni heroj u svemiru. To je na neki način i čar Zvezdanih staza„, kaže.

• Vanvremenski Spok: Upoznajte novog Vulkanca
• Logo Svemirskih snaga SAD liči na grb Zvezdanih staza
• Misterije svemira i nestanak džinovske zvezde

„Nema uvek eksplozija, ratova i bombastičnih obračuna laserima – oni su pre svega diplomate i istraživači. Naravno, ima akcije, ali ona često nije u prvom planu“.

Za Aleksandra Joksimovića, takođe velikog fana, ovo je teško pitanje.

„Kirk je dobar i upečatljiv, ali je nekako jednodimenzionalan. Šmeker je, ima tu zapovedničku harizmu, ali ipak Pikard odnosi pobedu. Veliki gospodin“, navodi.

Junaci Zvezdanih staza – ko god ih u tom trenutku predvodio – više od pedeset godina istražuju zabačene kutke svemira i smelo idu tamo gde još niko nije otišao.

Franšiza je u međuvremenu postala kultni fenomen, a trekija – fanova Zvezdanih staza – ima više nego što neke države imaju stanovnika.

Do sada je snimljeno 13 filmova i devet serija, a emitovanje prve počelo je na 8. septembra 1966. godine.

Zašto su Zvezdane staze tako popularne?

Priča prve serije, koja se dešava u 23. veku, prati posadu USS Enterprajza, svemirskog broda Ujedinjene federacije planeta, čiji je cilj istraživanje vasione.

Naši junaci, na čelu sa kapetanom Džejmsom Tajbirijusom Kirkom – kog igra Vilijam Šatner – istražuju neobične svetove, traže nove oblike života i civilizacije.

Dakle, prvo dobra avantura.

„Reč je o zanimljivoj viziji daleke budućnosti“, kaže 37-godišnji Kocić.

„Ljudi su rešili osnovne probleme, ne postoje glad i nemaština, pa čak ni novac ni rad – nema potrebe, jer tehnološki možeš sebi sve da obezbediš.

„Dakle, sve je okrenuto istraživanju svemira“.

Međutim, ukoliko se malo zagrebe ispod površine, naći će se prilično ozbiljne, pa čak i progresivne teme za to doba, poput seksizma i rasizma.

„Ima tu dosta egzistencijalnih pitanja, tumačenja morala… Dakle, nije telenovela u svemiru“, kaže Kocić.

• Pogled na svemir koji oduzima dah
• Tamna materija i misterije nauke
• Betelgez: Zašto se „gasi“ jedna od najsjajnijih zvezda

Joksimović kaže da „prave Zvezdane staze imaju taj odvažni element da se ne bave istraživanjem svemira iz površnih žanrovskih pobuda“.

„Putujući svemirom oni putuju u unutrašnjost individue i ljudskog društva. Ne idu samo okolo i pucaju.

„To su ljudi sa gumenim maskama, kao u pozorištu, ali su iza toga duboko ljudske priče – manje ili više kompleksne, ali u osnovi nisu banalne“.

„Zvezdane staze imaju zasluženu reputaciju inteligentne naučne fantastike, često uzete zdravo za gotovo. Nažalost, tako je vide i aktuelni vlasnici i producenti franšize“, navodi 31-godišnji Aleksandar.

On dodaje da je ipak reč o popularnoj franšizi, pa deo odgovora o trajnosti dolazi i iz toga što je „guraju i promovišu, jer se uvek dobro prodaje, pa oni samo štancaju dalje“.

U međuvremenu su Zvezdane staze znatno uticale na brojne aspekte društva, a brojne fraze citati su ušli u svakodnevni govor – Set Phasers To Stun; Beam Me Up, Scotty, kao i Live Long and Prosper uz poznati Vulkanski pozdrav.

Čak se i termin crvene košulje – čiji su likovi u Zvezdanim stazama redovno ginuli – često koristi za pozadinske u filmovima i serijama koji, umesto glavnih junaka, stalno stradaju.

Progresivnost

Američki scenarista i producent Džin Rodenberi je početkom šezdesetih napravio nacrt serije naučne fantastike koja će nešto kasnije postati poznata kao Zvezdane staze.

Rodenberi je seriju reklamirao kao „vestern u svemiru“, ali je prijateljima govorio da je zasniva na Guliverovim putovanjima Džonatana Svifta.

To znači da svaka epizoda ima dva nivoa – avanturistički i moralni.

Većina priča iz Zvezdanih staza zapravo su alegorije savremenih dešavanja.

„Stvaranjem novog sveta koji ima nova pravila, mogli smo da pokazujemo stavove o seksu, religiji, Vijetnamu, politici i interkontinentalnim raketama“, izjavio je jednom Rodenberi.

„Serijom smo slali te poruke i na sreću su prošle kroz televizijske mrežu. Ukoliko ste pričali o ljubičastim ljudima na dalekoj planeti oni (mreže) nikada nisu shvatali (o čemu se zapravo radi).

„Više su bili zabrinuti zbog dekoltea. Zaista su slali cenzore da izmere dekoltee žena kako bi bili sigurni da se ne vidi previše grudi“, navodi on.

Koliko je teško stići na Mars?

Rodenberi kaže da je želeo da pokaže u šta ljudski rod može da se razvije.

Zato, na primer, posadu Enterprajza čine ljudi više rasa i nacija, dok je Ujedinjena federacija planeta zapravo savremena verzija Ujedinjenih nacija.

Jedan od najpoznatijih televizijskih trenutaka je poljubac kapetana Kirka i poručnice Uhure – crnkinje – koja je na Enterprajzu oficirka za vezu.

Mnogi taj trenutak vide kao prvi međurasni poljubac na američkoj televiziji, što nije tačno.

Bilo ih je i ranije, ali je taj svakako najpopularniji iz tog doba.

Takođe, nedavno je objavljeno da će Zvezdane staze uskoro dobiti prvi transrodni lik, kao i lik koji se ne izjašnjava po polu.

Šta je sve do sada snimljeno?

Pa, mnogo toga.

Filmovi

Originalni:

• Igrani film (1979
• Kanov gnev (1982)
• Potraga za Spokom (1984)
• Putovanje kući (1986)
• Krajnja granica (1989)
• Neotkrivena zemlja (1991)

Sledeća generacija:

• Generacije (1994)
• Prvi kontakt (1996)
• Pobuna (1998)
• Nemezis (2002)

Ribut – Kelvinova vremenska linija:

• Zvezdane staze (2009)
• Prema tami (2013)
• Izvan granica (2016)

Serije

• Originalna serija (1966-1969)
• Animirana serija (1973-1974)
• Sledeća generacija (1987-1994)
• Duboki svemir 9 (1993-1999)
• Vojadžer (1995-2001)
• Enterprajz (2001-2005)

Striming serije

• Diskaveri (2017-danas)
• Pikard (2020-danas)

Istorijat

Svaki početak je bio težak, pa i ovaj.

Pilot epizoda nije se svidela NBC televiziji – da, malo je falilo da Zvezdanih staza uopšte ne bude.

Međutim, NBC donosi neobičnu odluku da se napravi novi pilot i epizoda Gde nijedan čovek nije kročio se svidela glavešinama.

U prvoj sezoni serija je imala dobre ocene, ali je onda došao pad gledanosti i pokušaji kompanije da je ugase.

Posle tri sezone i 79 epizoda su je otkazali, pa posada Enterprajza nije završila petogodišnju misiju istraživanja svemira.

Kako su onda Zvezdane staze preživele? Zahvaljujući reprizama, koje su počele krajem 1969. godine.

Do kraja sedamdesetih, serija je dobila kultni status, a tome je doprinela i prva konvencija Zvezdanih staza u Njujorku, održana od 21. do 23. januara 1972.

Trekiji se i dalje svake godine okupljaju širom sveta.

• Ima li života na Marsu: Nasa lansirala rover „Istrajnost“
• Perseidi – kiša meteora poput nijedne druge
• Koje tajne otkrivaju prve fotografije Sunca iz njegovog komšiluka

Uspeh repriza doveo je do oživljavanja franšize, pa je snimljena animirana serija čija priča takođe prati avanture Kirka i mister Spoka koji je po majci čovek, a po ocu Vulkanac.

Kompanija Paramount i Rodenberi već 1975. rade na novoj igranoj seriji, ali se tada pojavljuju Ratovi zvezda, tako da je cilj bio snimiti film.

Premijera originalnog filma Zvezdane staze održana je 1979. godine. Kritike su bile pomešane, a zarada mala, tako da nije bilo planova za nastavke.

Rodenberi je tada morao da se odrekne kreativne kontrole budućih nastavaka.

Drugi film, Kanov gnev, objavljen je 1982. a do 1991, usledila su još četiri nastavka, sve sa starim likovima.

Zbog popularnosti filmova 1987. godine stigla je i još jedna serija, Nova generacija.

Priča se dešava čitav vek posle originalne, a Enterprajz ima novu posadu, na čelu sa Žan-Lukom Pikardom, kog igra Patrik Stjuart.

Rodenberi je tada bio tek kreativni savetnik. Umro je 24. oktobra 1991. godine.

Još jedna serija, Duboki svemir 9, počela je sa emitovanjem 1995, a ubrzo kreće i Vojadžer.

Tokom devedesetih. mali ekrani bili su puni Zvezdanih staza – dve serije su išle u isto vreme, a u bioskope su stigla čak četiri filma Nove generacije – poslednji, 2002. godine.

Tada je bilo jasno da su Zvezdane staze najvažnije vlasništvo Paramounta.

Serija Vojadžer završila se 2001. i odmah je krenula nova Enterprajz koji je emitovana sve do 2005. godine.

Šta se sve dogodi Suncu za deset godina

Tada je prekinut niz od 18 godina emitovanja Zvezdanih staza na televiziji.

Sudbina franšize je tada bila pod znakom pitanja.

Međutim, na scenu stupaju novi ljudi, među kojima je i Džej Džej Abrams, sada poznat po novim delovima Ratova zvezda, koji dobijaju potpunu slobodu.

Tako 2009. u bioskope stiže film Zvezdane staze u kojem nova ekipa glumaca igra staru – reč je alternativnom vremenskom toku, kasnije nazvanom Kalvinova vremenska linija.

Novi filmovi ciljali su i na novu publiku, a jedna od reklama je bila: „Ovo nisu Zvezdane staze koje je gledao vaš otac“.

Usledila su dva nastavka Prema tami (2013) i Izvan granica (2016)

U međuvremenu su stigle i dve nove serije, ali preko striminga – Diskaveri i Pikard.

Bilo je spekulacija da će poslednji film Kventina Tarantina biti iz franšize Zvezdanih staza, ali je on to demantovao.

Miljenici

Vuk Kocić kaže da je prvi put Zvezdane staze gledao sa osam ili devet godina i to Novu generaciju, pa mu je Pikard do danas ostao omiljeni lik.

„Nije tipičan nosilac serije tog tipa“, navodi on.

Tada se vratio originalnoj seriji, pa onda Dubokom svemiru 9, Vojadžeru i „manje više, svim filmovima“.

„Kvalitet filmova je prilično upitan, kao i ideje, ali suština u njima je uglavnom ista“, ističe.

Nekoliko godina kasnije, posle NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, na Zvezdane staze se navukao i Joksimović, koji za sebe kaže da je oduvek bio veliki fan naučne fantastike.

„Na Košavi, ili tako nekoj opskurnoj televiziji, dugo su najavljivali da će puštati seriju Duboki svemir 9.

„Tada sam za Zvezdane staze znao samo iz opšte kulture i bilo je kao ‘jao, napokon prilika da ih gledam’, misleći da će u pitanju da budu Pikard i ta čuvena ekipa.

„Međutim, pojavili su se potpuno novi likovi, ali svidelo mi se – tu je bio Odo, lik koji je tečnost i može da se pretvori u šta hoće, odlepio sam na to“.

Kako kaže, dugo je ostao samo na toj seriji.

Na pitanje koji mu je omiljeni lik kaže: „Sada se otvara Pandorina kutija“.

„Mnogo ih je, ali mi je Odo najomiljeniji, zato što vrlo zanimljiv pokušaj da se obrađuje tema lika koji je svojevrsno ružno pače, koje kao kontrapunkt ljudskim likovima tokom serije zapravo otkriva sopstvenu ljudskost“, nabraja.

U originalnoj seriji se odlučuje za Spoka, a u Sledećoj generaciji, za Datu.

„Odo je opet nešto drugačije, vanzemaljac koji nema nikakve veze sa antropomorfnim stvorenjima, pa traži svoje mesto u takvom univerzumu, zato ostaje upečatljiv lik“, objašnjava.

Sledi Garak, isto iz Dubokog svemira, a na trećem „kliše odgovor – Žan Luk Pikard“, kaže.

A omiljena epizoda?

Zvuk njenog glasa (Sound of Her Voice), opet iz Dubokog svemira.

U toj epizodi, posada u šatlom ide ka nekoj planeti i dobija signal od žene zaglavljene na njoj, brodolomnice kojoj treba pomoć.

„Celu epizodu idu po nju, doktor Brašir joj objašnjava šta da radi i kako da se čuva, teši je u samoći i hrabri je da izrži.

„Na kraju se ispostavilo da je njen signal putovao kroz crvotočinu i da je između njih bilo nekoliko godina, pa čak i decenija pravog razmaka, tako da su sve vreme pričali sa ženom koja je odavno mrtva.

„Taj obrt, te motivi ljudske krhkosti u dubinama mračnog, neistraženog svemira, kao i suočavanje sa neizbežnim, maestralno su uklopljeni“, prepričava.

Počasno drugo mesto, dodaje, zauzima epizoda iz Nove generacije kada Pikard proživljava čitav život na potpuno nepoznatoj planeti.

„Bave se zemljoradnjom u pustari, grade akvadukte, ima porodicu za koju se vezuje… I gledamo ga tako do samog kraja života.

„Na kraju se ispostavi da je Enterprajz nabasao na signal izumrle civilizacije, koji je ušao u Pikardov um da bi preneo sećanje na njih i da bi neko mogao da ispriča njihovu priču“.

Kada je reč o filmovima omiljeni mu je prvi film Zvezdanih staza.

„Da, dosta je jeftin i vizuelni efekti su slabi – pogotovu u poređenju sa filmovima koji su tada postavljali standarde – poput Blejd ranera, Osmog putnika i Ratova zvezda – ali je odlično uhvatio vajb Zvezdanih staza o istraživanju.

„Ima tu meditativnu crtu, veoma je spor i miran, a tu je i ta misterija da niko ne zna šta je i odakle je misteriozni svemirski brod, a odgovor na to pitanje stvara vrlo jaku sponu između ovog fiktivni sveta i naše realnosti.

„Reč je o hipotetičkoj šestoj sondi Vojadžer koja se vraća na Zemlju – i samim tim što je u pitanju sonda s čuvenom zlatnom pločom koja treba da predstavi ljudsku vrstu nekom intelignentnom životu na koji bi nabasala u dubinama svemira – film nudi te poetske slojeve koji jesu Zvezdane staze u najboljem smislu..“

Zbog toga, kaže, priča prevazilazi kemp i loše vizuelne efekte..

Nove verzije

I pored ljubavi prema Zvezdanim stazama, i Kocić i Joksimović nisu baš oduševljeni kvalitetom novih ostvarenja.

Nove serije, Diskaveri i Pikard, „nemaju dodirnu tačku sa osnovnom idejom“, kaže Kocić, ocenjujući da ih „očigledno pišu ljudi koji niti su gledali prethodne serije, niti ih interesuju.“

„Provlače trenutne dnevnopolitičke gluposti u univerzum koji je od početka bio neka idealna verzija budućnosti.

„Koliko god je to naivno delovalo kao premisa, da se čovečanstvo izdiglo na taj nivo, to je neka srž priče, a sada tu ubacuju prekopirane trenutne društvene tenzije“.

Za ljude koji su voleli prvobitne serije je „baš mučno i krajnje smešno gledati“, kaže.

„To sve upakuju u gomilu akcionih scena, naspram kojih Ratovi zvezda izgledaju smešno, ali valjda se to sada traži“.

Joksimović je saglasan, navodeći da je Diskaveri serija je bila grozna, a druga „malo bolja, ali i dalje žali bože“.

„Pikard je odneo pobedu nad Kirkom, ali je izgubio nekoliko poena novom serijom, koja je zaista bila loša.

„Uvek je lepo gledati Pikarda, ali su priča, scenario i svet Zvezdanih staza loše prikazani. Finale je užasno, a rasplet grozan. Šutiraju mrtvog konja“.

On ističe da su i filmovi Zvezdanih staza u proseku poprilično loši.

„Najsimpatičniji su oni sa originalnom ekipom, Nova generacija je stvarno mahom grozota, a da ne govorim o novim užasima Džej Džej Abramsa“.

„Posle ributa iz 2009. godine, koji mi se tada svideo, izašao sam iz bioskopa i dao sebi domaći zadatak da pogledam se što na sebi ima nalepnicu Zvezdanih staza.

„Tako je i bilo, ali sam onda shvatio koliko taj ribut nije veran originalnim Zvezdanim stazama, koliko menja ton i nema tog istraživačkog i kontemplativnog momenta.

„Treći ribut nisam gledao, nemam želju“.

Budućnost

Kocić ipak kaže da će Zvezdane staze i dalje privlačiti fanove, bez obzira na sve.

A zašto bi neko trebalo da se upusti u taj svet?

„Jeste, zabava je, ali ako se malo zagrebe ispod površine, tu su studije ljudskosti i ljudskog ponašanja, pa i čak neka metafizička pitanja“, navodi Joksimović.

„Postoji taj centralni motiv lika koji traži svoju ljudskost među ljudima ili ih otkrivaju. Spok, Data, Odo, doktor u Vojadžeru i tako dalje“, navodi.

Jedan od razloga, navodi, jeste i to što nauka danas sve više napreduje u oblastima robotike i razumevanja ljudskog uma – i tako Zvezdane staze, „u čitavoj njihovoj naivnosti, postaju ponovo aktuelne.“

„Reč je, pre svega, o bogatstvu tema koje su uvek aktuelne time što su ljudske. Iz istog razloga, na primer, danas možemo da čitamo grčke tragedije.

„Zvezdane staze su šarenolike i zabavne, ali i dobre za pokretanje vijuga. Treba ih malo podmazati ako su zarđale“, kaže.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]