Mihalis Galeanios nikada nije bio oduševljen idejom obavezne regrutacije, ali je u vojsku, kao i mnogi drugi Grci, na kraju morao da ode.

„Može biti korisno samo ako odete odmah posle škole, sa 18 godina, dok i dalje živite sa roditeljima, pa se prvi put odvojite od njih i zato postanete odgovorniji ljudi“, kaže Galeanios za BBC na srpskom.

Služenje vojnog roka u poslednje vreme aktuelna je tema u Srbiji, ali i na Balkanu.

Zvanični Beograd najavio je da će od januara 2025. vratiti obavezno služenje vojnog roka za ljude od 18 do 30 godina, zbog čega je i značajno povećan budžet Ministarstva odbrane za 2025.

O mogućnosti vraćanja obaveznog odlaska u vojsku govori se i u Hrvatskoj, balkanskoj članici NATO-a i Evropske unije, ali i u Nemačkoj, Poljskoj i Velikoj Britaniji.

„Posle ruske invazije na Ukrajinu u mnogim zemljama postalo je aktuelno pitanje kako reorganizovati odbranu na način koji je finansijski moguć“, kaže Martin Tribus sa Univerziteta u Birmingemu, koji se bavi pitanjem odbrane i bezbednosti u Evropskoj uniji.

Obavezni vojni rok trenutno ima 16 od 44 evropskih zemalja: Švajcarska, Austrija, Grčka, Kipar, Litvanija, Letonija, Estonija, Danska, Švedska, Norveška, Finska, Turska, Moldavija, Ukrajina, Belorusija i Rusija.

„Što je zemlja bliže Rusiji, to je jača ideja obaveznog vojnog roka, poput Letonije, Estonije ili Švedske“, rekao je Tribus u razgovoru za BBC na srpskom.

„Ako ste daleko od sukoba, poput Francuske, Španije i Holandije, to teže ide.“

Način na koji se u vojsku ide, koliko ona traje i kako izgleda, svuda se razlikuje.

Priča redova Mihalisa

U Grčkoj je vojska obavezna za sve od 18 do 45 godina, rok traje 12 meseci i o njemu se često piše kao o „jednom od najstrožih u Evropi“.

Ipak, 35-godišnji Galeanios kaže da se „o tome može debatovati“.

„Samo je na papiru tako strogo… Ako ne želite da idete, ne morate“, navodi Atinjanin.

Moguće je služiti i civilno, ali 15 meseci.

Skraćeno mogu da služe mladići u porodicama sa četvoro i više dece, pojedini naučnici, regruti čiji su roditelji stariji od 70 godina.

Ne moraju da je služe žene, ljudi sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, očevi sa troje ili više dece, kao i monasi na Atosu, poluostrvu poznatom kao Sveta gora.

Galeanios je po završetku srednje škole stigao poziv da se prijavi u vojnu evidenciju i potencijalno već tada odsluži vojni rok.

Međutim, ko upiše fakultet dobije rok od 10 godina tokom kog ne mora u vojsku.

„Daju vam da učite“, kaže Galeanios, koji je u to vreme upisao političke nauke.

Dodatne tri godine odlaganja moguće su za one koji posle mastera upišu i doktorat, što većinu kandidata znatno približava važnoj brojci od 33 godine.

„Prema grčkom zakonu, ako imate 33, a živeli ste i radili u inostranstvu više od sedam godina, dozvoljeno vam je da idete 21 dan i platite ostalih 12 meseci“, navodi Mihalis.

„To je 800 evra po mesecu, što je prilično kad se sve sabere.“

Pritom, kao stalni stanovnik druge zemlje – u njegovom slučaju Velike Britanije, iz koje se u Grčku vratio 2021. godine – nije morao u vojsku punih godinu dana, već devet meseci.

„Tako to izgleda ako se ide zakonskim putem, na kom sam ja insistirao kao savestan građanin“, kaže Galeanios.

„U praksi je najčešće znatno drugačije“.

Iz vojske vas u Grčkoj, objašnjava, ‘izvlači’ i potvrda psihijatra da za nju niste sposobni.

Nju je, kako tvrdi, ne samo lako nabaviti, već je od toga „napravljena čitava industrija“.

Tridesettrogodišnji Janis Zapantis, takođe iz Atine, ukazuje na potencijalne druge probleme, poput otežane mogućnosti zapošljavanja za one koji nisu bili u vojsci.

Poslodavci znaju da će u nekom trenutku na godinu dana ostati bez radnika, što im se baš i ne sviđa.

„Gde god da odeš za posao prvo pitaju da li si odslužio vojni rok“, kaže Zapantis za BBC na srpskom.

Zbog toga, smatra, mnogi i idu u vojsku, iako im se to ne sviđa i ne podržavaju je.

Vreme piše da svake godine 80 odsto mladih u Grčkoj služi vojsku, a 20 odsto ne.

Zapantis je na kraju odslužio devet meseci, dok je Galeanios u vojsku otišao na tri nedelje, ali su ga zadržali „samo 11 dana“.

Bio je deo tima koji je dočekivao i upisivao nove vojnike, bez obzira na to da li dolaze na odsluživanje roka ili su tu da traže izuzetak na osnovu procene lekara.

„Bilo mi je veoma jasno ko se sve pretvara“, ističe.

Obavezni vojni rokovi u Evropi

Trend obaveznog vraćanja vojnog roka počinje u poslednjih deset godina, od ruske aneksije Krima, pre svega u zemljama koje su blizu Rusije, kaže Vanja Rokvić sa Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu, u razgovoru za BBC na srpskom.

Kao razlog ističe „strah od prelivanja sukoba“.

„Kako će taj vojni rok izgledati zavisi od demografskog potencijala države, ekonomske moći, tradicije, percepcije o pretnjama, ali i načina na koji su definisane njene vrednosti i nacionalni interesi“, ukazuje Rokvić, profesorka na predmetu Sistemi odbrane.

Države, dodaje, imaju i različite načine motivacije ljudi da se prijave u vojsku.

Od finansijskih, preko izdavanja sertifikata koji se mogu koristiti prilikom zapošljavanja, do besplatnog visokog obrazovanja.

„Svaka je u tom smislu zasebna studija slučaja.“

Međutim, ništa od toga ne vredi ako društvo „nije kompaktno” i ako je „samo deklarativno usvojilo vrednosti”, kaže Veljko Blagojević, pukovnik Vojske Srbije u penziji, za BBC na srpskom.

„U tom slučaju, ljudi u opasnosti neće učestvovati u odbrani i očuvanju zemlje”, ukazuje Blagojević, koji je danas u Institutu za međunarodnu politiku i privredu.

„Ako su te vrednosti usvojene sa razumevanjem, onda su spremni za žrtvu.”

Za odbranu države posebno ističe i značaj „ekonomskog suvereniteta“.

Skandinavija

U Finskoj, koja važi za jednu od najsrećnijih zemalja sveta, vojni rok traje pet, sedam ili 11 meseci, u zavisnosti od roda.

Obavezan je za muškarce od 18 do 60 godina, a žene mogu da se prijave dobrovoljno.

I nikada ga nije ukidala, pre svega iz potrebe da se, kao do skoro neutralna zemlja, samostalno brine o odbrani, kaže Blagojević.

U aprilu 2023. godine, Finska je postala 23. članica NATO-a.

Po odsluženju roka, regruti postaju deo rezervnog sastava sve dok ne napune 50 godina, a rok se može odraditi i civilno.

Ko to ne uradi, preti mu kazna od 173 dana zatvora.

Postoji i sajber služenje vojnog roka od 255 dana, čiji su pripadnici u slučaju rata zaduženi za sajber odbranu zemlje.

Švedska, koja je posle dva veka neutralnosti 2024. postala NATO članica, obavezni vojni rok je ukinula 2010. i vratila ga 2017. godine.

Međutim, rok koji traje od šest do 15 meseci, odsluži samo mali procenat ljudi, zato što postoji selektivna regrutacija, koju vode profesionalne snage.

To u praksi znači da vojska kroz upitnike i testiranja o obrazovanju, stavovima i zdravlju, od 100.000 mladih svake godine izabere pet odsto najspremnijih.

Cilj im je do 2030. da taj broj povećaju na 10 odsto, piše Forin polisi.

Sličan sistem ima i Norveška, gde vojska posle testiranja odabere oko 20 odsto prijavljenih.

Rok traje između devet i osamnaest meseci, u zavisnosti od roda.

Zbog selektivnog pristupa, vojni rok je za deo mladih Norvežana postao i „stvar prestiža”.

Tako je odlazak u vojsku princeze Ingrid Aleksandre, ćerke norveškog prestolonaslednika Hokona, izazvao veliku pažnju.

U Danskoj obavezni vojni rok uglavnom traje između četiri i 12 meseci, ali je takođe veoma visok standard ko u vojsku može da ide.

Oružane snage Danske trenutno broje oko 20.000 ljudi, među kojima je oko 9.000 profesionalnih vojnika.

Danske vlasti su u martu 2024. objavile planove i za uvođenje regrutacije žena i produženje vremena služenja vojnog roka.

‘Velika obaveza’

Martin Tribus, Univerzitet u Birmingemu

Obavezni rok je velika obaveza, iako to ljudi iz vojske ne vole da čuju.

Izvuku vas iz uobičajenog obrazovnog puta i planova za profesionalni razvoj, a pritom ne zarađujete kao inače, zato i ne čudi što mnogi jednostavno nisu za vojsku.

Suštinski ste primorani da se bavite poslom kojim ne želite.

Imajući to u vidu, obavezni vojni rok je danas zastareo koncept, barem na način u kom je bio poznat do pre 10 ili 15 godina, i mora se ponovo osmisliti.

Glavni problem je što je u većini zemalja važio samo za jedan pol – muškarce.

Čime bi takva diskriminacija danas mogla da bude opravdana?

Reći da je nešto „preopasno za žene“ ukazuje se na zastarelu politiku, gde se žene svode na ulogu majki i „nežnijeg pola“, što je danas nedopustivo.

Međutim, u isto vreme bi uvođenje obaveznog vojnog roka za žene bilo nepopularno.

Koji političar u demokratskom sistemu bi posle takve odluke preživeo sledeće izbore?

Devojka u letonskoj vojsci — Pripadnica letonske vojske

Baltik

Estonija nikada nije ukidala vojni rok.

Najveći broj regruta služi osam ili 11 meseci.

Obuka se odvija po teritorijalnom principu – regruti iz jedne oblasti su u istoj jedinici, sa ciljem da se u potencijalnom oružanom sukobu dobro međusobno poznaju, kao i teren koji brane.

Kaja Kalas, estonska premijerka, obavezni rok vidi kao deo odvraćanja potencijalnog napada Rusije, ali i snažnije odbrane ako do njega dođe.

„Imamo rezervni sastav vojske od 44.000 ljudi”, navela je u intervjuu za BBC.

Letonija je obavezni vojni rok vratila 2024. godine – bio je ukinut 2006. – takođe zbog ruske agresije na Ukrajinu.

I regularni i civilni vojni rok traje 11 meseci, a letonski zvaničnici najavljuju i uvođenje obaveznog vojnog roka za žene.

To se, kako navode, neće desiti odmah, ali predviđaju potencijalno od 2028. godine.

Litvanija je obaveznu službu vratila 2015, posle petogodišnje pauze.

Rok traje devet meseci, a u 2024. godini uslovi su pooštreni.

Civilno se sada mora služiti 12, umesto deset meseci, a oni koji žele da studiraju neće to moći bez odsluženja vojnog roka.

„Pre nekoliko godina, naši političari su govorili da će nas NATO uvek štititi“, izjavio je Vaidotas Malinionis, šef litvanskog udruženja pukovnika.

„Mala smo zemlja, pa smo pretpostavili da možemo bez velikih ulaganja u odbranu, ali sada se sve promenilo“, dodao je pukovnik u penziji, aludirajući na rusku invaziju na Ukrajinu.

Problem baltičkih republika je mali broj ljudi, smatra Blagojević.

„Jedino u vojsci je kvantitet sam po sebi kvalitet, tako je bilo i ostalo.

„Bitni su kvalitet naoružanja, spremnost za borbu, izdržljivost na terenu, otpornost u ratu, obuka, ali džaba sve ako država ima ukupno dva miliona ljudi“.

Centar

Austrijanci su 2013. na referendumu odbili ukidanje obaveznog vojnog roka.

Osnovna obuka traje šest meseci, posle koje vojnici postaju deo rezervnog sastava i mogu biti pozvani na jednomesečne vojne vežbe.

Odlaganje je moguće zbog školovanja, ali najkasnije do 28. godine, kao i civilna vojna služba, u trajanju od devet meseci.

Obavezni rok ima i Švajcarska, i to sa dugom tradicijom.

„Zato što su vojno neutralni“, objašnjava Blagojević.

„Očuvati politički suverenitet podrazumeva i sposobnost da se sam braniš.“

I oni su na referendumu odbili ukidanje vojnog roka.

Obuhvata četiri meseca osnovne obuke i dodatnih četiri ili pet za rezervne oficire.

Švajcarska vojska je, na primer, uz katoličke i protestantske, 2023. uvela i vojne imame i rabine za muslimane i jevreje.

Jedan od prvih imama u švajcarskoj vojsci postao je Muris Begović, rođen u Bosni i Hercegovini.

Istok

U Moldaviji je vojni rok obavezan, traje 12 meseci.

Iako nema mnogo zvaničnih podataka o njemu, u Turskoj obavezni vojni rok traje šest meseci i važi za sve muškarce između 20 i 41 godine.

Regruti rok mogu da skrate na mesec dana, uz naknadu od oko 5.000 evra.

Jedan od najrigidnijih sistema ima Belorusija, koja nikada nije ukidala vojni rok od čak 18 meseci za vojnike sa srednjom školom i 12 meseci za visokoobrazovane.

Kazna za neodazivanje je i do pet godina zatvora.

Naravno, situacija je rigidna i u Rusiji i Ukrajini, gde je zbog rata na snazi mobilizacija.

Ukrajina je obavezni vojni rok uvela 2014. godine, posle ruske aneksije Krima.

Obavezni vojni rok postoji i u Rusiji.

Sve o ratu u Ukrajini pročitajte – OVDE.

Pogledajte video: Stariji i neiskusni – menja se profil ruskih boraca koji ginu na frontu

U vojsci

Zapantis za njegovih devet meseci u grčkoj vojsci kaže da „nisu bili tako loši“ i iz nje ima „mnogo lepih uspomena“, pa i prijatelje sa kojima se i dalje čuje.

„Imao sam 29 godina, bio tamo stariji od nekih ljudi sa višim činovima, koji su se školovali za to što rade, ali su bili dobri prema meni.

„Ključno je bilo to što sam u glavi bio pripremljen za ono što me čeka.“

Iako je u vojsci proveo tek 11 dana, Mihelis je ne pamti po dobrom.

Takođe je bio stariji od mnogih nadređenih, od kojih su ga neki „kinjili iz čiste dosade“.

„Vojnici su imali foru da vam kad se kupate odnesu peškir i sve stvari, pa stojite tamo goli nasred hodnika… Kupao sam se prvog dana i posle više uopšte nisam“, kaže sa osmehom.