O tajnim porukama i mostovima špijuna: Najpoznatije razmene zatvorenika u istoriji

„Pa, idemo“, kaže muškarac u kaputu, sa šeširom na glavi.

Crveno-bela rampa se podiže inekoliko ljudi mirnim koracima prelazi Glinike most između Zapadne i Istočne Nemačke, poznat kao „Most špijuna“.

Kalendar pokazuje da je u toku 1962. godina, što znači da je Hladni rat između Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Američkih Država u punom jeku.

„Šta misliš da će se desiti kada stigneš kući“, advokat Džejms B. Donovan, lik kojeg glumi Tom Henks, pita mršavog čoveka za njegove desne strane.

Rudolf Abel, sovjetski špijun osuđen u Americi na 30 godina zatvora, na trenutak se zamislio, pa uz kiseo osmeh odgovorio: „Mislim da ću popiti votku.“

• Najveća razmena zatvorenika Rusije i Zapada od Hladnog rata
• Iza kulisa najveće razmene zatvorenika posle doba Hladnog rata
• Pol Velan – turobni život američkog „špijuna“ u ruskom radnom logoru
• „Sviraj to još jednom, Sem“: Beograd, Kazablanka, Beč i drugi „špijunski gradovi“

Špijunske priče, tajni agenti na zadacima duboko iza neprijateljskih linija, pa i razmene zatvorenika, oduvek su inspiracija i piscima i filmadžijama.

Tako je 2015. nastao film Most špijuna, a možda jednog dana neko snimi i priču o ovonedeljnoj razmeni 26 zatvorenika Rusije i Zapada, najvećoj još od Hladnog rata.

„Ova razmena je kao Most špijuna, ali na mnogo višem nivou, posle veoma delikatnih pregovora“, kaže Viktor Peskin, profesor Arizona stejt univerziteta u Americi, koji se bavi međunarodnim odnosima, za BBC na srpskom.

Razmena samo „naglašava važnost strpljive diplomatije i međunarodnih odnosa“, kao „postojanja otvorenog kanala komunikacije“, objašnjava Peskin.

Na ovakvim sporazumima se radi „vrlo ozbiljno i dugo“, ponekad i godinama, ukazuje Nebojša Vujović, bivši srpski i jugoslovenski diplomata.

„Pregovara se, pa se prekine, kako bi pregovarači otišli po saglasnosti iz vrha države, pa se vrate, i tako korak po korak“, navodi Vujović, nekadašnji šef misije Jugoslavije u Americi, za BBC na srpskom.

„Bitno je samo da se nađe zajednički interes – ‘mi hoćemo naše ljude, a vi vaše, hajde da vidimo kako to da rešimo’ – kako bi na kraju i jedni i drugi mogli da se pohvale da brinu o svojima.“

Kako dolazi do razmena

„Ovakve stvari se najbolje završavaju u tišini.“

To je omiljena fraza ruskih zvaničnika kada ih BBC pita za komentar o mogućoj razmeni zatvorenika Istoka i Zapada, piše Stiv Rozenberg, BBC novinar u Moskvi.

Kremlj, kako kaže, voli „postizanje dogovora iza zatvorenih vrata“ i „talačku diplomatiju“, da sve bude daleko od očiju medija.

Prvo je potrebno uspostaviti kontakt između dve strane, objašnjava iskusni srpski diplomata, koji je tražio da bude anoniman.

„Jedna i druga strana signaliziraju preko diplomatskih signala i dvosmislenih izjava da su spremni da se to dogodi“, navodi diplomata za BBC na srpskom.

„Poruče, na primer, da je ‘došlo vreme da se reše neka zaostala pitanja iz prošlosti’.“

Nikada se ne kaže koja su to pitanja, već se samo iskaže dobra volja i to često preko posrednika, kaže.

U februarskom intervjuu Takeru Karlsonu, bivšem voditelju američke televizije Foks njuz, ruski predsednik Vladimir Putin govorio je o američkom novinaru Evanu Gerškoviču, uhapšenom u Rusiji i optuženom za špijunažu.

„Ne isključujem mogućnost da bi Gerškovič mogao da se vrati u njegovu domovinu.

„Želimo da američke tajne službe razmisle kako bi mogle da doprinesu postizanju ciljeva koje teže da ostvare“, rekao je Putin.

Poruka za američku stranu je bila jasna – Moskva je otvorena za postizanje dogovora.

„U diplomatiji je jezik veoma bitan i sve nijanse se uzimaju u obzir“, kaže srpski diplomata.

„Nije isto ako kažete ‘vaš postupak prema nama nije prijateljski’ i ‘vaš postupak je neprijateljski’. Ogromna je razlika.“

Te nijanse se „i te kako pažljivo formulišu“, sa ciljem da se „ostavi što manji trag da ste voljni za nešto učinite, a zapravo signalizirate drugoj strani da jeste voljni“.

Ovakvi sporazumi uglavnom idu preko „trablšutera“ (troubleshooter), veštih pregovarača zaduženih da reše neki veliki problem, kaže Vujović.

„Amerika je uvek imala nekoliko takvih, poput Bila Ričardsona, koji je vadio zatvorenike iz Sudana i mrtva tela američkih vojnika iz Vijetnama.“

Na kraju dolazi do otvorenih pregovora kako i koga razmeniti.

U podeljenom Berlinu se to radilo na tačkama između Zapadne i Istočne Nemačke – takozvanim čekpointima, dok se na granici između Severne i Južne Koreje razmene obavljaju u demilitarizovanoj zoni.

„Ako se radi o vojnim zarobljenicima, onda to rade vojne službe, a ako se radi o obaveštajcima, onda su to civilne službe – kontraobaveštajna i obaveštajna“, objašnjava diplomata.

• Slučaj košarkašice Britni Grajner i američka „talačka“ diplomatija
• Pol Velan – turobni život američkog „špijuna“ u ruskom radnom logoru

Istorijat: Robovi, partizani i talibani

U ranoj istoriji ratovanja, status ratnog zarobljenika nije postojao, poraženi su bili ili ubijeni i porobljeni, piše Enciklopedija Britanika.

Međutim, kako se menjalo ratovanje, tako se menjao i status zarobljenika.

Već tokom Srednjeg veka je dolazi do prvih otkupa zarobljenih, a filozofi već tada pišu i o mogućnosti razmene, dodaje Britanika.

Krajem 19. i početkom 20. veka, nastaju Ženevske konvencije, osnove međunarodnog humanitarnog prava, prema kojima zatvorenici imaju pravo na povratak u matičnu zemlju, bez obzira na broj.

Jedan od najvećih programa razmene vodio je Međunarodni crveni krst tokom Drugog svetskog rata.

U Jugoslaviji su bile česte razmene zarobljenika između oružanih snaga Trećeg rajha i partizana.

Poznati su i citati iz partizanskih filmova, da će „nemačke zarobljenika menjati za uhapšene drugove“, kao u filmu Devojački most iz 1976, koji se upravo time bavi.

U drugoj polovini 20. veka, razmene zatvorenika su češće.

Prvih u brojnim sukobima između Arapa i Jevreja na Bliskom istoku bilo je već 1940-ih i 1950-ih.

Kasnije, 1983. razmenjeno je 4.500 palestinskih zatvorenika za šest izraelskih vojnika, dok je 2011. došlo i do razmene 1.027. palestinskih vojnika za jednog izraelskog – Gilada Šalita.

Međunarodnu pažnju privlače i pojedinačni slučajevi – Sijue Vang, diplomac američkog univerziteta Prinston, uhapšen je 2016. u Iranu i osuđen za špijunažu, a potom razmenjen za iranskog naučnika Masuda Sulejmanija.

Talibani su 2009. zarobili vojnika Boa Bergdala nedaleko od američke baze u Avganistanu.

Posle pet godina u zatvoru, razmenjen je za pet visokih zvaničnika talibana, među kojima je bio i jedan blizak Osami bin Ladenu, odgovornom za teroristički napad u Njujorku 11. septembra 2001.

Te 2009. je i Amerikanac Alan Gors uhapšen na Kubi, pod optužbom da je radio na rušenju tamošnjih vlasti. Kasnije je razmenjen za pet kubanskih obaveštajaca, uhapšenih 1998. u Majamiju.

Najpoznatije razmene zatvorenika Amerike i Rusije

Ipak, najpoznatije su razmene zatvorenika između Amerike i Rusije – većina ih je obavljena tokom Hladnog rata.

Te 1962, Abel je razmenjen za Frensisa Gerija Pauersa, pilota američke Centralne obaveštajne agencije (CIA), čiji je avion oboren iznad Sovjetskog Saveza.

Više od dvadeset godina kasnije, u junu 1985, na istom Glinike mostu, došlo je do najveće razmene agenata u istoriji, piše Rojters.

Nekadašnji poljski obaveštajac Marijan Zakarski, osuđen za špijunažu u SAD, kao i još tri agenata Istočnog bloka, tada su razmenjeni za 23 ljudi za Zapada.

Godinu kasnije, isti most bio je domaćin razmene – sovjetski disident Anatolij Ščaranski i troje nižih agenata za čehoslovačke državljane Karla i Hanu Kečer.

Ščaranski je prethodno proveo devet godina u ruskom zatvoru, osuđen kao američki špijun.

Karl i Hana Kečer su se po preseljenju u SAD infiltrirali u CIA, ali su uhvaćeni i takođe osuđeni za špijunažu.

Do poslednje masovne razmene zatvorenika između Moskve i Vašingtona došlo je 2010. godine u Beču – deset ruskih agenata „spavača“ iz SAD, za četvoro zatvorenika u Rusiji.

Među razmenjenima je bio i Sergej Skripalj, pukovnik ruske vojne obaveštajne službe, osuđen za veleizdaju jer je kao dvostruki agent radio za Veliku Britaniju.

Skripalj i njegova ćerka 2018. bili su meta neuspelog pokušaja ubistva trovanjem.

Američki marinac Trevor Rid, uhapšen 2019. u Moskvi i osuđen na devet godina zatvora zbog navodnog napada na ruske policajce, razmenjen je 2022. za Konstantina Jarošenka, ruskog pilota osuđenog na 20 godina za trgovinu kokainom.

Jedan od najpoznatijih slučajeva je priča američke košarkašice Britani Grajner, osuđene u Rusiji kada joj je pronađeno kanabisovo ulje.

U decembru 2022. razmenjena je u Abu Dabiju za osuđenog ruskog trgovca oružjem Viktora Buta.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]