Obama, Kluni i Gejts: „Možemo da iskorenimo dečji brak u jednoj generaciji“

Tri žene koje spadaju među najuticajnije aktivistkinje na svetu rekle su za BBC da žele da iskorene dečji brak u roku od jedne generacije.

Pravnica, aktivistkinja i bivša američka Prva dama Mišel Obama, pravnica za humanitarno pravo Amal Kluni i filantropkinja Melinda Frenč Gejts najavile su prošle godine saradnju njihovih fondacija u borbi protiv ovog problema.

Prema aktuelnoj stopi progresa, UN su upozorile da dečji brak neće biti iskorenjen u narednih 300 godina.

Ali bivša Prva dama Mišel Obama kaže za BBC njuz: „To je pitanje koje može biti rešeno sutra.“

Tri žene su govorile ekskluzivno za BBC 100 žena tokom posete Malaviju u Južnoj Africi.

Pogledajte video:

„Žao mi je“, rekla je dvadesetšestogodišnja Lusi dok je pokušavala da zadrži suze.

„Ophrvale su me emocije.“

Lusi je bila u biblioteci srednje škole Ludzi devojke u centralnoj oblasti Malavija.

Agenti američke tajne službe stajali su ispred, pod crvenim javorom u školskom dvorištu.

Ona je upravo govorila o tome koliko je važno da devojčice ostanu u školi i prepričavala sudbinu braka sa mnogo starijim muškarcem kad su je ophrvale emocije.

Za stolom, tri žene koje spadaju među najuticajnije humanitarke na svetu – Melinda Frenč Gejts, Amal Kluni i Mišel Obama – u tišini su saslušale njenu priču.

Prema nevladinoj organizaciji „Devojčice a ne neveste“, Malavi ima jednu od najvećih stopa dečjih brakova u Istočnoj i Južnoj Africi, sa 42 odsto devojčica koje se udaju pre 18. godine.

U distriktu Mčindži, gde je locirana škola Ludzi devojčice, 33 odsto devojčica zatrudni pre nego što napuni 18 godina i napusti školovanje.

Lusi je mogla da bude jedna od tih devojčica.

Njen otac je želeo da ona napusti školu sa 14 godina, ali je pružila otpor, i kasnije postala prva devojka u njenom selu koja je pohađala fakultet.

Sada, sa diplomom iz prosvete, ona je liderka distrikta za AFE Afrika, organizaciju koja obezbeđuje stipendiju za ugrožene devojčice u Malaviju, zemlji u kojoj sekundarno obrazovanje nije besplatno.

Lusi je nekada bila učenica u tom programu, a sada pomaže devojčicama kao što je bila ona.

Njena majka je presrećna zbog njenog uspeha, kaže Lusi, mada isto ne može da kaže za svog oca.

Ona kaže da se on još privikava na ideju samostalne ćerke.

Dok je pričala o svemu ovome, savladale su je emocije.

Oglasila se bivša američka Prva dama, koja je sedela Lusi sleva.

„Hoćeš li preneti poruku od mene ocu? Sledeći put kad ga vidiš, reci mu da su Mišel i Barak Obama ponosni na tebe i na ženu koja si postala.“

Lusi je digla pogled nasmejana.

Lusi zdesna sedela je međunarodna pravnica za humanitarno pravo Amal Kluni.

„A reci mu i da sada imaš advokata“, dodala je ona.

• Dečji brakovi – živi relikt prošlosti
• Maloletno „Da“: Nerešeni problemi Roma u Srbiji
• Dvanaestogodišnjakinja iz Kenije prisiljena da se uda dva puta za mesec dana

Nakon što su najavile saradnju u borbi protiv dečjeg braka prošle godine, Mišel Obama, Amal Kluni i Melinda Frenč Gejts su zajedno posetile Malavi i Južnu Afriku da bi istakle rad narodnih organizacija koje se bave ovim pitanjem, i da bi srele devojčice i žene čiji su životi pogođeni.

Organizacija Mišel Obama koja se bavi obrazovanjem, Savez prilika za devojčice, već je ustanovio da devojčice širom sveta napuštaju školovanje zbog trudnoće i tinejdžerskog braka.

Amal Kluni je radila na tome da devojčice iz ruralnih zajednica budu svesne svojih prava, a mnogi od projekata Melinde Frenč Gejts bavili su se unapređenjem zdravstvene nege – što je podrazumevalo lečenje za devojčice koje dožive komplikacije posle porođaja u veoma mladom uzrastu.

Sve tri su strastvene po pitanju odbrane prava žena i devojčica, tako da je ova koalicija delovala kao prirodni savez.

„Bilo je to veoma organsko partnerstvo i prijateljstvo između nas tri“, rekla je za BBC 100 žena pravnica za međunarodna ljudska prava Amal Kluni.

„U ranom razgovoru sa Fondacijom Gejts, rekla sam: ‘Vi radite na rodnoj pravdi u masovnim razmerama, ali uglavnom ne koristite pravo kao sredstvo. Bavite se ekonomijom, i bavite se zdravstvom. Možda bismo mogli da sklopimo partnerstvo?“.

Melinda Frenč Gejts, koja je dobila spontani aplauz od učenica Ludzija kad je rekla da joj je ovo peta poseta Malaviju, rekla je da je odluka o zajedničkom radu bila strateška, i da će ih preklapanje njihovih stručnih oblasti samo činiti efikasnijim.

„Mislim da žene prirodno rade u kolektivima“, rekla je ona za BBC.

„Razgovarala sam sa velikim brojem žena koje su starije od mene i koje su uspele kao izvršne direktorke ili finansijske direktorke u svojim kompanijama.

„I one žale što to nisu postigle u sadejstvu sa drugim ženama. Nisu povlačile druge žene nagore i za sobom.

„Generacija kojoj smo mi pripadale – Mišel i ja smo praktično isto godište – želela je da povuče sve za sobom.“

• BBC 100 žena 2023: Ko je na listi ove godine?

12 miliona devojčica

Prema UNICEF-u, danas im 650 miliona devojčica i žena koje su se udale pre 18. godine, a trenutno se više od 12 miliona devojčica godišnje uda u legalnim i tradicionalnim ceremonijama širom sveta.

Južna Azija i Podsaharska Afrika imaju najveću stopu globalno, ali ovo nije problem samo na globalnom jugu.

Pet saveznih država u SAD nema minimalnu granicu uzrasta za brak dok god roditelji daju pristanak.

Neke zemlje, kao što je Malavi, imaju napredne zakone koji zabranjuju brak za mlađe od 18 godina, mada oni često nailaze na dugogodišnje kulturološke barijere.

U ponedeljak, posle posete tri aktivistkinje, predsednik Lazarus Čakvera najavio je još sredstava za nacionalnu strategiju za okončanje dečjeg braka.

Sve do sada bilo je vrlo malo krivičnih gonjenja.

Amal Kluni misli da je rešenje rad na terenu.

Njen program Borba za pravdu za žene finansira Udruženje advokatkinja Malavija, koje ugovara da specijalisti putuju u ruralne zajednice i traže žene kojima je potrebna pomoć.

Više od 85 odsto stanovništva Malavija živi u selima, smeštenim na prostranim zemljištima kojima upravljaju poglavice, živeći u kolibama pod drvećem baobaba, kilometrima od puteva i električne mreže.

„Oformile smo mrežu mobilnih klinika za pravnu pomoć, što bukvalno znači da postoji kombi koji putuje sa advokatima i odlazimo u zajednice i govorimo devojčicama: ‘Ovo su vaša prava. Ako vam treba pravnik – besplatno – da vas zaštiti, mi smo tu.

„Borimo se za pravdu, a kažemo ‘borimo’ zato što ne možete da pretpostavite da će se to i desiti“, kaže Amal Kluni.

„Morate da sklapate saveze i borite se protiv ove vrste nepravdi sa odlučnošću koja je neophodna da bi se dobio rat.“

BBC je posetio pravnu kliniku pod priručnim šatorom u selu u distriktu Mčindži – imao je više od 10.000 polaznika, uglavnom žena.

Neke su bile trudne tinejdžerke koje su pitali šta mogu da učine da bi ostale u školi posle porođaja.

„Vidim sebe u tim devojčicama za koje se borimo“, kaže Mišel Obama za BBC 100 žena.

„Vidim svoje ćerke u tim devojčicama.“

Postoji, međutim, zabrinutost da ovaj problem nema rešenje, makar na kratke staze.

U izveštaju ranije tokom godine, UNICEF je saopštio da dečji brakovi sada čine 19 odsto svih brakova, što je pad sa 23 odsto od pre 10 godina.

Ali je dodao da bi eliminisanje dečjih brakova moglo da potraje 300 godina.

„Ovo je hitno pitanje“, kaže Mišel Obama.

„Ne možemo da priuštimo da ga ignorišemo i pretpostavimo da možemo da ostvarimo napredak po pitanju svih drugih krupnih pitanja protiv kojih se borimo – siromaštvo, klimatske promene, rat, i ostalo – sve dok ne uspemo da obezbedimo pravdu za 50 odsto naše populacije.

„To je pitanje koje može biti rešeno sutra. Kad bi se svi svetski lideri okupili i pretvorili to u prioritet, ne bi bilo potrebno 300 godina. Moglo bi da se desi za manje od jedne generacije.“

Mišel Obama, Amal Kluni i Melinda Frenč Gejts su odlučile da posete Malavi zato što je svaki od njihovih programa već pružao podršku projektima u ovoj zemlji.

Još uvek se razmišlja o tome kakav će dugoročni oblik poprimiti njihova saradnja, ali za sada ove žene kažu da će podržati lokalne organizacije koje godinama rade sa zajednicama.

„Masovne međunarodne organizacije koje bi trebalo ovim da se bave, kao što je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao što su moćne vlade, to ne čine“, kaže Amal Kluni.

„I zato mislim da filantropija i pojedinci moraju da odigraju veću ulogu.“

BBC 100 žena imenuje 100 inspirativnih i uticajnih žena iz svih krajeva sveta svake godine.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]