Obavezni vojni rok: Da li će mladi u Srbiji ponovo morati u vojsku

„Rado Srbin ide u vojnike“, niz pesama kako žene vole oficire, „armija kao škola života“ i ispraćaj u vojsku kao ispit zrelosti, a obaveznog služenja vojnog roka nema.

Srbija je 2011. godine dobila profesionalne vojnike, uz mogućnost dobrovoljnog služenja vojnog roka za one koji to žele.

Dobrovoljni život u vojsci traje nekoliko meseci i može se služiti u četiri roka – u martu, junu, septembru i decembru.

Ipak, tema ponovnog uvođenja obaveznog vojnog roka ni u jednom trenutku nije u potpunosti nestala iz javnosti i, poput bumeranga, vraća se svake godine.

Ovog puta je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da se razmišlja o tome.

„Obavezni vojni rok nije ukinut“

Iz Ministarstva odbrane za BBC na srpskom kažu da „na osnovu naređenja predsednika i vrhovnog komandata Vojske Srbije“ Aleksandra Vučića rade studiju o mogućnostima vraćanja obaveze služenja vojnog roka.

„Podsećamo da vojni rok nikada nije ukinut, već je odlukom Narodne Skupštine iz januara 2011. godine obaveza redovnog služenja vojnog roka obustavljena“, ističu iz Ministarstva.

„Od tada se vojni rok izvršava po principu dobrovoljnosti, a ostala je i obaveza uvođenja u vojnu evidenciju i obaveza služenja u rezervnom sastavu“.

Kako navode, sada analiziraju efekte aktuelnog stanja i traže rešenje.

Iz Ministarstva su odgovoru naveli da evropske zemlje u kojima, kako navode, osim profesionalne vojske postoje i kombinovani modeli: Švedska, Austrija, Rusija, Kipar, Danska, Estonija, Finska, Grčka, Turska i Norveška.

„U Švajcarskoj, koja je neutralna zemlja, postoji obaveza služenja vojnog roka kao i sistem obučavanja vojnih obveznika gde svi 21 dan svake godine moraju provesti na vojnoj obuci.

„Mogućnost ponovnog uvođenja obaveze služenja vojnog roka razmatra se u Mađarskoj, kao i u Nemačkoj, dok se Austriji razmatra produženje služenja vojske“, ističu iz Ministarstva.

Gde je sve služenje vojnog roka obavezno

Da li se patriotizam gradi oružjem

Neke ptice nikad ne polete

„Teško izvodljivo, politička poruka„

Prednosti i mane obaveznog služenja vojnog roka treba pre svega sagledati u odbrambenom, političkom i ekonomskom kontekstu, kaže za BBC na srpskom Marija Ignjatijević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Prema njenim rečima, vraćanje obaveznog vojnog roka je sa finansijskog stanovišta teško izvodljivo u skorijoj budućnosti.

„Tokom mandata prethodnog ministra odbrane urađena je interna analiza koja je pokazala da bi samo prva godina ponovnog uvođenja vojnog roka koštala oko 70 milijardi dinara, odnosno 0,7 milijardi evra, koliko iznosi skoro čitav ovogodišnji budžet Ministarstva odbrane“.

„Poređenja radi, vojni budžet Austrije, u kojoj postoji obaveza služenja vojnog roka, za 2018. godinu iznosi oko 2,4 milijarde evra“, navodi ona.

Kako kaže, bilo bi neodgovorno povećati izdvajanja za odbranu „na uštrb nekih drugih javnih dobara, kao što su infrastruktura, zdravstvo, obrazovanje i kultura“.

Ona ističe i da bi vraćanje vojnog roka trebalo da bude tema širokih konsultacija sa stručnjacima i građanima.

„U ovom momentu, stavljanje teme vojnog roka na agendu može se pre interpretirati kao politička poruka, nego kao argument iznet nakon sveobuhvatne analize ekonomskih i odbrambenih potreba i interesa Srbije.

„Iako je vojna obaveza tema koja interesuje i uključuje širu javnost, do sada se nije nalazila na dnevnom redu u situacijama kada su se građani pitali o pravcu. Na primer, tokom kampanje za predsedničke izbore prošle godine ili tokom javne rasprave o novim strateškim dokumentima u maju ove godine“, kaže Marija Ignjatijević.

Šta kaže statistika?

Prema podacima Istraživačkog centra za odbranu i bezbednost, 74 procenata građana Srbije je za vraćanje obaveznog vojnog roka.

Ovo istraživanje rađeno je od januara do maja ove godine, na uzorku od 1.117 ljudi širom Srbije. Slične rezultate dobio je i Demostat 2016. godine.

„Zanimljivo je da su građani stariji od 60 godina najviše za vraćanje obaveznog vojnog roka, a da je prva sledeća grupa od 18 do 29 godina – dakle, oni koji bi u tom slučaju išli u vojsku“, kaže za BBC na srpskom Jasmina Andrić iz Istraživačkog centra za odbranu i bezebednost.

Kako navodi, za obavezni vojni rok najmanje je grupa građana od 40 do 49 godina.

„Oni su devedesetih imali dvadeset i nešto, bili su zahvaćeni svim tim ratnim događanjima, tako da verujem da sigurno imaju loše uspomene i da su zato tako reagovali. Mada su i oni iznad 50 odsto“.

Podele ima i na relaciji istok-zapad: „U Velikom Gradištu, na istoku zemlje, čak 60 odsto građana se izjasnilo protiv obaveznog vojnog roka, dok je u Ivanjici čak 92 procenata bilo ‘za'“.

„Beograd je 71 odsto bio za povratak vojnog roka“, navodi Andrić.

Ona ističe i male razlike po polu, ali i deo onih koji po tom pitanju nisu hteli da se izjasne.

„Žene su na 75 odsto ‘za’, a muškarci na 77. Zanimljivo je da određeni broj ispitanika nije želeo da se izjasni o tome da li i žene i muškarci treba da budu u vojsci – 1.70 odsto. Dakle, želeli su da učestvuju u istraživanju, popunili su anketu, ali su to pitanje ostavili prazno ili su oba zaokružili“.

Crna Gora i NATO – godina prva

SAD: Više od 700 milijardi dolara za vojni budžet

Crna Gora i NATO – godina prva

A šta kažu građani?

Građanima na ulicama Beograda postavili smo isto pitanje – da li ste za to da se ponovo uvede obavezni vojni rok?

• Ne, zato što imam sina tih godina. Ko hoće da ide, nek ide, ali ne treba da bude obavezno – Dragana Malušić, 48
• Treba, muškarac je da brani, žena da rađa – Dragana Pavlović, 25
• „Jesam, da se mladi nauče pameti“, rekao je stariji muškarac koji nije hteo da se predstavi.
• „Ne, zašto da se deca maltretiraju tri ili šest meseci. Bolje da umesto toga studiraju ili rade“, navela je 74-godišnja žena.
• Da, svi treba to da prođu. Treba da vide kako je biti odvojen od porodice i prijatelja, kako je kad zavisiš od drugog, pa kad jedan zabrlja, svi nadrljate… Nije to mnogo, šest meseci i ne može da škodi, može samo da bude plus – Zoran, 35
• Ne, pacifista sam – Nada Đedović, 26
• Ne, glupo je. Ukinuli, pa opet da uvedu… Samo maltretiraju decu. Čemu nam onda služi profesionalna vojska? – Dušan, 70
• „Da, zbog psihofizičkih sposobnosti mladih ljudi, mogućnosti upoznavanja raznih karaktera, prilagođavanja za kasniji život i posao. Treba da čovek nauči da sarađuje, komunicira i radi sa više vrsta ljudi, to će mu olakšati neke stvari u životu. Na kraju krajeva i za ne daj bože“, naveo je muškarac koji je samo hteo da kaže da ima 50 godina.
• Naravno da treba da se vrati vojni rok, svaka normalna država ga ima. Samo u okupiranoj zemlji poput naše to ne postoji. Planirao sam da idem dobrovoljno na tri meseca, ali sam onda odlučio da završim fakultet odem na kurs za rezervne oficire. – Ivan Jovanović, 25

„Hronično ratno stanje i vrebanje iza ćoška“

Socijalni psiholog Zoran Pavlović za BBC na srpskom kaže da su građani Srbije godinama nepoverljivi prema institucijama bilo kog tipa, izuzev vojske i crkve.

„Ne veruje se političkim partijama, sudovima, policiji i bilo kojim drugim državnim institucijama, osim njima. To da je dve trećine građana za obavezni vojni rok ne iznenađuje, iako treba biti malo nepoverljiv prema istraživanjima javnog mnjenja kod nas“.

Kako kaže, vojska i crkva su i u drugim sredinama okosnica nacionalnog identiteta, ali je ovde specifično njihovo štrčanje.

„To su tipične institucije tradicionalnog autoriteta, institucije moći koje veoma dobro naležu na autoritarno-patrijarhalne tendencije – kojih već ima dosta – a koje se dodatno se podgrevaju u poslednjih par godina“, navodi Pavlović.

Pavlović, koji je docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kaže da je ideja vraćanja obaveznog vojnog roka antiprogresivna i korak unazad.

„Moramo imati u vidu šta se svakodnevno dešava – stalna tortura koju političke elite vrše nad nama, vladavina strahom i terorom, stalno zveckanje oružjem, animoziteti prema susedima i slično.

„Stalno smo u nekom hroničnom ratnom stanju, da će nas neko sačekati iza ćoška. Kada običan čovek pomisli na sve to naravno da će reći sebi da treba da se pripremimo za nešto što ‘samo što nije počelo’.

„U društvu preovlađuje raspoloženje koje dobijamo iz medija“, ističe Pavlović.

Govoreći o podatku da su mladi pri vrhu onih koji su za vraćanje obaveznog vojnog roka, Pavlović kaže da to zabrinjava.

„Mladi su uvek populacija koja je u svakom društvu najprogesivnija i to je ranije važilo i za nas, a u poslednje vreme dosta je među njima onih koji nisu otvorenog uma“.

Prema njegovim rečima, mnogo je razloga za taj fenomen.

„Stalno se ponavlja ta mantra devedesete, ali to ne možemo izgubiti iz vida – današnji mladi su rođeni nakon ili tokom tog strašnog perioda. U socijalnoj psihologiji imate snažna gledišta da su te rane formativne godine presudne za formiranje nas kao ljudi“.

„Ako su odrastali u vremenu svega strašnog i najveće propasti u modernoj srpskoj istoriji, to onda ne iznenađuje“, smatra Pavlović.

Kako je u regionu?

Obavezni vojni rok nema nijedna zemlja regiona.

Profesionalne vojnike prva je dobila Slovenija – 2003. godine, dok su Makedonija i Crna Gora bez ispraćaja u vojsku ostali 2006.

Godinu dana kasnije, i Bosna i Hercegovina je ukinula obavezni vojni rok.

Hrvatska je vojni rok dobrovoljnom službom zamenila 1. januara 2008. godine.

Zašto je pitanje vojnog roka sad opet aktuelno?

Predsednik Srbije je rekao da se razmatra uvođenje obaveznog vojnog roka od 2020. ili 2021. godine.

„Razmišljamo o tome. Kažem, razmišljamo. Čekamo procene vojske i Ministarstva finansija, da vidimo da li da idemo tromesečni ili šestomesečni vojni rok“.

Kako je naveo, sve zavisi od finasija.

„Razmatramo uvođenje vojnog roka kako bi država imala mogućnosti da preventivno deluje na bilo koga ko bi pokušao da je bezbednosno ugrozi“, rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, ljudi koji bi odslužili vojni rok imali bi prednost u zapošljavanju u državnim i javnim službama.

Vučić se u četvrtak ponovo oglasio, navodeći da je država još daleko od bilo kakve konačne odluke po tom pitanju.

On smatra da bi vraćanje obaveznog vojnog roka koštalo do 90 do 130 miliona evra, u zavisnosti da li će trajati tri ili šest meseci.

U međuvremenu su se oglasili brojni zvaničnici, stručnjaci i stranke, a zanimljiv podatak izneo je general u penziji Milomir Miladinović za Večernje novosti.

Prema njegovim rečima, od uvođenja dobrovoljnog koncepta 2011. godine, za kasarne se prijavilo manje od 10.000 mladića i devojaka.

„Modernizacija“ i „obuka čitavog stanovništva“

Jul 2017. godine je bio period kada se takođe dosta pričalo o ponovnom uvođenju vojnog roka.

Tadašnji premijer Srbije Vučić je izjavio da se ne razmišlja o ponovnom uvođenju vojnog roka, već da je ključna „modernizacija vojske“.

Ipak, ministar odbrane Aleksandar Vulin je do sada bio glavna osoba za temu vraćanja obaveznog vojnog roka.

Vulin je tada izazvao veliku buru u javnosti rekavši da je potrebna opšta vojna obuka stanovništva.

„Nijedna vojska na svetu nije dovoljno brojna i nijedna vojska na svetu nije dovoljno spremna za izazove koji su pred nama ukoliko nema podršku čitavog stanovništva i svih građana.

„Mora da se razmišlja o načinima i mehanizmima kako da se vrati obučenost. Da se vrate određeni kursevi i tehnike po kojima bi se najšire stanovništvo ponovo obučavalo svim onim veštinama i znanjima koja su potrebna da bi se branila zemlja“, rekao je tada Vulin.

Ministar odbrane se požalio da je jedno od njegovih najvećih razočaranja u životu bilo kada je iz zdravstvenih razloga proglašen nesposobnim za služenje vojnog roka.

„Imao sam dioptriju više od sedam, na jednom oku dva cilindra, a na drugom jedan,“ rekao je Vulin u razgovoru s vojnicima na dobrovoljnom služenju roka u valjevskoj kasarni „Vojvoda Živojin Mišić“.

„Ništa u životu nisam više želeo nego da služim državi kao vi, u uniformi s oružjem i žao mi je što nisam, ali to ne znači da svoju državu ne volim.“

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]