Obrazovanje: Čime se vode mladi prilikom odabira fakulteta u Srbiji

Kada je Milana Zdravković 2011. godine trebalo da odluči koji fakultet će da upisuje, vodila se samo jednom mišlju: da može lako da dođe do posla kada diplomira.

Njeni vršnjaci su imali drugačije motive, uglavnom su se spremali za studije bliske interesovanju.

„Ekonomisti su uvek potrebni, matematiku sam znala, prijemni nije bio težak“, kaže ona za BBC na srpskom.

Posao je brzo našla, a u međuvremenu je promenila nekoliko radnih mesta.

Prilikom odabira fakulteta, pored ličnih interesovanja i sposobnosti, mladi sve više razmatraju isplativost budućeg zanimanja, objašnjava Aleksandra Stevanović, školska psihološkinja.

„Primetno je i da biraju fakultete na kojima neće da se ‘muče'“, dodaje ona za BBC na srpskom.

• „Danas zaposleni biraju poslodavce, nekada je bilo obrnuto“: Ko najlakše pronalazi posao u Srbiji
• Šta je državna matura u Srbiji i zašto je kritikuju i srednjoškolci i fakulteti
• Čega se plaše mladi u Srbiji

Podrška je važna

Osamnaestogodinjši Uroš Subin iz Pančeva, nadomak Beograda, na korak je da ostvari dugogodišnju želju.

Ovog leta, polagao je prijemni ispit za upis na Fakultet političkih nauka.

Da je hteo da studira baš međunarodnu politiku, znao je, kako kaže za BBC na srpskom, još po završetku osnovne škole – oduvek su ga zanimali istorija, geografija i, donekle, politika.

Primećuje da se njegovi vršnjaci, prilikom odabira studija, vode praktičnim razlozima i koliko će im se kasnije finansijski isplatiti.

„Treba biti praktičan, ali ako uopšte ne voliš to što studiraš i nema nikakve veze sa tvojim interesovanjima, onda je to gubljenje vremena i para“, kaže on za BBC na srpskom.

Uroša su u odabiru studija odmah podržali najbliži.

Oca je vest posebno obradovala, jer je i on završio isti fakultet i smer, dok je mama navijala za prirodne nauke, pošto je završila hemiju, ali mu se u izbor nije mešala.

„Podrška najbližih je veoma važna u ovakvim situacijama, čak i kada mladi znaju šta žele.

„Ako se izbor mladih i ne poklapa uvek sa njihovim mogućnostima, na roditeljima je da im to predoče, ali ne tako što će im govoriti: ‘ma šta će ti to’, ‘otkud to’, ‘bolje nešto drugo’, već tako što će razgovarati sa njima, kako bi zajedno došli do rešenja“, objašnjava psihološkinja Stevanović.

Ni Veljka Živanovića iz Kruševca nisu sputavali u odluci da studira srpski jezik i književnost u Beogradu.

„To mi je mnogo značilo, jer danas baš i nije popularno baviti se društvenim naukama.

„Zato su me njihovi pozitivni komentari iznenadili“, kaže ovaj 21-godišnji student za BBC na srpskom.

Pored ljubavi prema knjigama i jeziku, na njegov izbor uticali su i nastavnici i profesori, ličnim primerom.

Nije se pokajao i dodaje da se oseća na fakultetu „kao kod kuće“.

Njegovi prijatelji, kao i on, upisuju ono što im se dopada ili je blisko sferi interesovanja.

„Vode se i time da materijalno budu mirni, ali mi se čini da sve više shvataju da treba da rade ono što vole, a ne da slušaju savete sa strane“, dodaje.

Ali, nisu svi kao Uroš ili Veljko.

Odlučivanje o budućoj profesiji može da preraste u „noćnu moru“.

Neki su neodlučni, jer ih zanima previše oblasti, drugi se ne pronalaze ni u jednoj konkretnoj sferi, pojedinima je teško da shvate šta im tačno ‘leži’.

• Zašto mladi u Srbiji ne žele da postanu nastavnici: „Deca osećaju da to nije cenjena profesija“
• Od „ponosne“ do „ponižavajuće“ profesije: „Posao učitelja mora da se voli”
• Školski psiholozi i pedagozi u Srbiji: „Radimo i kao čistačice, ali to staje kada dođe učenik“
• „Posle nekog vremena, digneš ruke“: Zašto u Srbiji nastavnici neće na zamenu u škole

Potencijalne odgovore može da pruži test profesionalne orijentacije koji se u školama radi sa pedagozima.

„Na osnovu testova ličnosti i kognitivnih sposobnosti, mi procenjujemo koje su oblasti u kojima bi se oni snašli i bili uspešni, što se često poklapa sa njihovim interesovanjima.

„Zato je važno da razgovaraju sa roditeljima, školskim pedagozima i psiholozima, kako bi čuli i drugu perspektivu“, kaže psihološkinja.

Veliku ulogu u karijernom usmeravanju, dodaje, imaju i vanškolske aktivnosti.

Poslednjih godina, u školu u kojoj je zaposlena dolaze ljudi sa fakulteta ili iz kompanija kako bi razgovarali sa učenicima.

„Oni iz prve ruke mogu da im približe materiju, kako izgleda posao u praksi i šta mogu da očekuju kada diplomiraju“, govori ona.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Programeri, trgovci i ugostitelji

Najveće interesovanje je i ove godine bilo za Fakultet organizacionih nauka (FON), studijske programe iz IT sektora (Elektrotehnički, Matematički) i medicinske nauke (Stomatološki, Medicinski, Farmaceutski i Veterinarski).

Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje i Infostuda, centra za pronalazak posla, pokazuju da se poslednjih godina beleži sve veća potražnja za profilima upravo iz oblasti informacionih tehnologija, uslužnih delatnosti, trgovine i ugostiteljstva.

„Tehnološki fakulteti su sve traženiji jer su mladi svesni koliko mogućnosti imaju po njihovom završetku.

„FON, na primer, prati trendove na tržištu rada, stalno usavršava programe, nudi primenljivo znanje, studenti i pre završetka fakulteta imaju mogućnost da odu na neku praksu“, kaže Miloš Turinski iz Infostuda, za BBC na srpskom.

Među najtraženijim studijskim programima na Filozofskom fakultetu u Beogradu je psihologija – za 116 mesta, koliko je na ovoj katedri, prijavilo se 525 kandidata.

Ipak, iz godine u godinu opada interesovanje za drugim društvenim naukama, te se 2023. godine 600 studenata manje upisalo na nekom od tih studijskih programa, u odnosu na 2022. godinu.

Mlade zanima gde mogu da primene znanje sa fakulteta, koje oblasti im nude više mogućnosti, u kojim poljima se lakše dolazi do posla, govori Marija Rajčević, koordinatorka programa karijernog obrazovanja pri Centru za razvoj karijere Univerziteta u Beogradu.

„Oni su i dalje ambiciozni, ne zapostavljaju lična interesovanja, ali prvenstveno žele da znaju šta će posle fakulteta, što nužno nije loše“, kaže ona za BBC na srpskom.

Dodaje da su procvat doživeli i Mašinski, Građevinski i Arhitektonski fakultet.

„Zanimljivo je da interesovanje za medicinom ne prestaje, iako se lekari po završetku fakulteta snalaze kako umeju i mogu da bi došli do posla, ali ljubav prema tom pozivu je i dalje jaka kod nas, ta motivacija je baš specifična.

„Solidno interesovanje mladi ljudi pokazuju i prema stomatologiji i farmaciji“, dodaje Rajčević.

Prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, posao je 2023. godine čekalo više od 1.500 lekara i više od 4.000 medicinskih sestara.

• Jedan dan sa lekarom „medicinske pustinje“ u Srbiji
• Može li država Srbija da zaustavi odlazak medicinara u Nemačku
• Novi vizni režim olakšava kvalifikovanim radnicima da imigriraju u Nemačku

‘Svakoj firmi potrebni su ekonomista i pravnik’

Trinaest godina kasnije, Milana Zdravković nema dilemu i da smatra da je donela ispravnu odluku.

„Kad završim posao, imam vremena da radim ono što volim, ništa nisam žrtvovala“, dodaje.

Ekonomija i pravo su se pre dve decenije masovno upisivali, ali na tržištu rada u jednom trenutku nije bilo dovoljno mesta za sve njihove diplomce, priča Turinski.

Pad interesovanja za ovim profesijama dodatno je podstaknut razvojem informacionih tehnologija, ali se situacija menja, te se pomama za ovim smerovima ponovo vraća, posebno za ekonomijom, dodaje.

„Često se zaboravlja da i u IT kompanijama ima pozicija koje nisu tehnološke.

„Svakoj firmi su potrebni ekonomisti i pravnici“, dodaje Turinski.

• Od rada za strane kompanije do sopstvenog proizvoda: Gde leži budućnost srpskog IT sektora
• Kriza u IT sektoru: Ko je pogođen u Srbiji, za koga nema brige i gde je izlaz

‘Influenser da budem’

Na tržište rada uticala je i masovna ekspanzija društvenih mreža, koja je stvorila nove poslovne mogućnosti.

Sve je više mladih koji žele zanimanja kojima se bave društvene platforme.

I dok su početkom 21. veka devojčice želele da postanu učiteljice, doktorke, medicinske sestre, a dečaci menadžeri, lekari, inženjeri i sportisti, poslednje istraživanje telekomunikacione kompanije BT grupe pokazuje da veliki broj dece od 11 do 15 godina vidi sebe u ulozi influensera.

Psihološkinju Stevanović rezultati ne iznenađuju jer, kako kaže, ove generacije su jako rano postale izložene društvenim mrežama.

„Tada je na porodici, ali i školi, da ih osposobi da kritički razmatraju sadržaje sa društvenih mreža i nauči ih da ne poveruju svemu što vide“, dodaje.

Nedavno istraživanje Centra za razvoj karijere UB pokazuje da su mladi sve nestrpljiviji.

„Imaju visoka očekivanja, a nisu svesni da treba i da se posvete, da moraju da ulože u nešto kako bi rezultati bili vidljiviji.

„Usled nestrpljenja, kod nekih se javlja želja za prečicom, da ne moraju da završe ‘težak fakultet'“, kaže Marija Rajčević.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]