Od 5. do 6. oktobra: Kakvu su Srbiju želeli ljudi koji su bili na ulici

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Dakle, ne ovakvu kakva je sad? Možda je ipak bolja opcija te 2000 bio Bojkot. Lično, totalno sam nekompetentan za temu. Nisam učestvovao na demonstracijama u Beogradu. Imao sam ,fenomenalnu’ poslovnu ponudu, gotovo 70 dm mesečno, svi do kojih mi je bilo stalo su me ubeđivali da je to važnije. Iskreno, nisam očekivao da će se dogoditi bilo šta drugačije na tim demonstracijama. Ipak sam uveče otišao u Novi Sad, kod Miletića. Par meseci pre toga sam izašao iz vojske. Služio sam ,narodu’ u BGD, ministar vojni je bio ubijen na par kilometara od kasarne, Arkan je isto ubijen te godine. Na noćnom dežurstvu razgovarao sam sa ,klasićem’ o upadu u B92, demonstracijama. Pitao me ja šta bih uradio kada bismo morali da ,krenemo na narod’ – rekao sam mu da bih pucao na onog ko bi nam naredio tako nešto. Hladno. Pored nas se iste sekunde stvorio jedan oficir koji je čuo ceo razgovor. Pravio se da nije čuo, možda i nije. Bio sam na sahrani Zorana Đinđića. Prvi put sam osetio organsku potrebu da odem, pobegnem, kako god iz Srbije još u decembru 1990. Nisam mogao, bio sam mlađi od 18. Pogledao sam sinoć dokumentarac o 05.10. na RTS (koja je u udarnom dnevniku dostignuća petog oktobra podvela pod otvorenost prema kapitalizmu – koliko novih kapitalista ima u Srbiji?, i otvorenost prema svetu, verovatno za one koji su uspeli u kapitalizmu) i jedva odgledao ali vredelo je. Poslednja rečenica koju je izgovorio, mislim Vladisavljević, je bila da je tog 05.10.2000 već bilo kasno, prekasno. Danas, po prispeću izveštaja EK, osećam se rasterećenije, osećam da moj lični Arhibojkot sve više ima smisla, svakim danom. Aktualnu vlast prepoznajem kao nešto protiv čega je minorna manjina kojoj pripadam ali kao nešto što je debelo zasluženo za debelu većinu svih drugih. Bez ikakvog trijumfalizma u tome ali rešen da istrajem u bojkotu do daljnjeg.

2. Hteli smo normalnu, pravednu, pravno uredjenu drzavu… nista specijalno, samo ono sto je nekako normalno za evropsku drzavu u 21. veku. Nazalost, bili smo izigrani, obmanuti i prodati od strane onih kojima smo omogucili da dodju na vlast i za koje smo duboko verovali da ce konacno ovom napacenom narodu omoguciti ono sto toliko silno zeli i sto je zasluzio posle svega sto je proziveo kroz svoju istoriju. Eto to smo zeleli, pravdu i normalan zivot u normalnoj drzavi.