Od zidara do cvećara: Koje smerove srednjoškolci u Srbiji ne upisuju

Uskoro u Srbiji možda neće imati ko da radi u pekarama i mesarama, da zida kuće i postavlja pločice u kupatilima, popravlja obuću ili gaji cveće.

Učenici se sve ređe odlučuju za srednjoškolske smerove na kojima će ispeći neki od ovih zanata, a to je uvidela i 17-godišnja Jovana Kačina iz sela Kačarevo nadomak Pančeva.

Kada je polagala malu maturu i prijemni ispit za srednju školu, nije ni sanjala da će sa drugaricom iz osnovne škole činiti gotovo trećinu novog odeljenja.

Dve godine kasnije, učenica završnog razreda smera cvećar/vrtlar spretno uređuje ružičnjak u dvorištu Poljoprivredne škole „Josif Pančić“ u Pančevu sa šestoro drugova iz razreda.

Odabrala je taj obrazovni profil zato što „voli cveće i obožava da pravi bukete i dekoracije“, iako njeni vršnjaci često sa nipodaštavanjem gledaju na ovo zanimanje i nisu zainteresovani da se školuju za taj zanat, kaže za BBC na srpskom.

„Neki me pitaju kako me nije sramota da radim sa cvećem, neki me pogledaju malo čudno kad kažem da želim da budem cvećarka, ali pronašla sam se i želim ovim da se bavim“, priča sa osmehom.

• Zašto su deci u Srbiji školske obaveze sve veći teret
• Nastavnici u Srbiji na proveri, roditelji ocenjuju
• Novčanik ili ljubav: Kako mladi biraju fakultete u Srbiji

Putem koji je krenula Jovana ide sve manje učenika u Srbiji, a na sve tri godine tog smera u njenoj školi ima tek dvadesetak đaka.

Cvećar/vrtlar jedan je od obrazovnih profila za koji ima „jako malo interesovanja“, dok je popunjenost srednjih poljoprivrednih škola „vrlo slaba“, kaže Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola Srbije, za BBC na srpskom.

„U budućnosti nećemo imati ni pekare, ni mesare, u građevinskim školama sve je manje keramičara, situacija je loša na smeru za zidare, tesare i armirače, a na smeru za obućara u Tehničkoj školi za dizajn kože u Beogradu u prvom roku se upisao samo jedan učenik“, nabraja Antić.

„Ako dve godine ne uspete da popunite fond đaka za neko zanimanje, treće godine od Ministarstva prosvete nećete dobiti odobrenje i sredstva za upis i ono se gasi“, priča.

Đaka ne nedostaje samo u stručnim školama, jer su i gimnazije „u mnogim manjim sredinama ostale poluprazne“.

„Primer su Velika Plana, Knjaževac, Ćuprija, pa čak i Čačak… U velikim gradovima ima dece u gimnazijama, ali to nije dovoljan broj za celu Srbiju“, naglašava Antić.

U prvom, redovnom krugu upisa za školsku 2024/2025 godinu ukupno je bilo 72.522 mesta u srednjim školama, ali je tada upisan samo 59.091 učenik, saopštila je ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović u junu.

Četvorogodišnje obrazovne profile odabralo je 48.966 učenika, od čega je u gimnazije otišlo 15.108, a trogodišnje smerove upisalo je 10.125 učenika, pokazuju podaci.

BBC na srpskom pokušao je da dobije zvanične podatke Ministarstva prosvete o tome koji srednjoškolski smerovi imaju najmanje upisanih učenika u ovoj školskoj godini i koji su nedavno ukinuti, ali nisu odgovorili do objavljivanja teksta.

Deficit zanatlija

Dok u pančevačkoj poljoprivrednoj školi pokušavaju da motivišu osnovce da se opredele za cvećarstvo, u Građevinskoj školi u beogradskoj opštini Zvezdara muku muče sa zidarima, tesarima, armiračima i gipsarima.

Ovi zanati obuhvaćeni su obrazovnim profilima operater osnovnih građevinskih radova i monter u suvoj gradnji, a u toj školi pokušavaju da ih sačuvaju od ukidanja, kaže direktor Rade Zejak za BBC na srpskom.

„Pet godina nismo imali odeljenje za operatera osnovnih građevinskih radova, što su zapravo tesari, armirači i zidari, a prošle godine nismo mogli da ga formiramo jer se prijavilo samo dvoje učenika.

„Ove godine ih imamo petoro i napravili smo kombinaciju sa operaterima građevinske mehanizacije, što je najtraženiji smer i dece ima više nego što može da bude u odeljenju, pa sada u jednom odeljenju imamo ta dva obrazovna profila“, priča Zejak.

Napravljen je „pomak u dramatično lošoj situaciji“, ali budućnost ne deluje optimistično, kaže direktor jedne od najstarijih srednjih škola u Beogradu, osnovane pre 122 godine.

Ove zanatlije nisu jedine kojih je u Srbiji sve manje, jer podaci Privredne komore Srbije pokazuju da je prošle godine ovoj zemlji nedostajalo 30.000 majstora, o čemu je izveštavala Radio-televizija Srbije (RTS).

Pomaku, ali u suprotnom smeru, svedočila je Jasmina Dimitrijević, profesorka koja 25 godina radi u Poljoprivrednoj školi „Josif Pančić“ u Pančevu.

Dve godine posle dolaska u školu pokrenula je smer cvećar/vrtlar, na koji se te 2001. upisalo 36 učenica.

„Kasnije se to svelo na 32 učenice i desetak godina se održavalo, onda je spalo na 25 do ove situacije danas“, priča Dimitrijević za BBC na srpskom.

Tokom školovanja učenici proučavaju lekovito bilje, proizvodnju povrća u zatvorenim uslovima, ekologiju i organsku proizvodnju biljaka, nabraja ona.

„Deca automatski dobiju zanat u ruke, koji mogu da koriste i uz neku drugu osnovnu delatnost, pa da kod kuće gaje povrće, saksijsko cveće, prave dekoraciju, uređuju prostore za proslave…“, dodaje.

Zbunjujući nazivi i ‘roditeljska sujeta’

Rešenje problema možda se krije u rečima.

Na osnovu naziva obrazovnih profila ni učenici, ni roditelji često ne mogu da zaključe kojim bi se zanimanjem deca bavila u budućnosti, iako se radi o strukama u kojima „ima posla i zarade su visoke“, kaže Antić.

„Šta znači izvođač osnovnih građevinskih radova ili postavljač podloga? Naziv treba da bude svima prihvatljiv i jasan.

„Ako bismo naveli da se radi o zidarima, tesarima i armiračima, verujem da bi potražnja porasla“, ističe.

• Nasilje nad nastavnicima u Srbiji: Kako ih zaštititi
• Domaćinstvo, zaboravljeni školski predmet: „To nije bio običan, već životni čas“
• Treba li skratiti školsku nedelju u Srbiji na četiri dana

Taj stav deli i Rade Zejak, ali objašnjava da je postojeći naziv nastao upravo iz tih motiva.

„Ranije su u nazivu smera stajala zanimanja tesara, zidara i armirača, koja ni tada nisu bila popularna, pa se mislilo da bi mogla da se popularizuju atraktivnijim nazivom“, seća se direktor Građevinske škole.

Ali, došlo je do suprotnog efekta, pa su roditelji zbunjeni i često se raspituju o zanimanjima koja se kriju iza obrazovnog profila.

„Zbog toga smo aktuelizovali priču o vraćanju starog naziva, a odluka o tome je na Agenciji za kvalifikacije„, dodaje Zejak.

Dok u toj školi žele da pojednostave opis obrazovnog profila, u Poljoprivrednoj školi „Josif Pančić“ veruju da bez đaka ostaju zbog uprošćenih naziva smerova cvećar/vrtlar i tehničar hortikulture.

„Nas ‘ubija’ sujeta roditelja, koji ne žele da se priča kako su im deca učenici poljoprivredne škole.

„Kada bi se ova škola zvala Prehrambeno-prerađivačka i da umesto smera cvećar/vrtlar imamo smer ‘fitofarmaceut’, verujem da bi nam upis bio daleko bolji“, kaže profesorka Jasmina Dimitrijević.

Pogledajte i ovu priču:

Kako vratiti đake u klupe?

Zejak je svestan da promenom imena neće nestati problemi sa kojima se bori početkom svake školske godine.

Percepcija društva prema građevinskim zanatima se promenila, a roditelji traže zanimanja „gde će im deca biti na sigurnom, u zatvorenom prostoru, ako je moguće u kancelariji i da budu dobro plaćeni“, kaže.

Zidari ili armirači na takav komfor ne mogu da računaju, ali bi mogla da ih motiviše dobra zarada u budućnosti.

„Sada su ova zanimanja daleko plaćenija od mnogih kancelarijskih poslova, čak i dvostruko, pa tesari i armirači danas zarađuju i više od 2.000 evra mesečno i približavaju se platama u nekim zemljama Evropske unije“, priča Zejak.

• Ko vozi srpske vozove, a ko će sutra njima upravljati
• Zanat je zlatan: Svi se na njih žale, zarađuju kao ajtijevci, ali ‘nerado Srbin u majstore ide’
• Crnotravci, građevinski majstori čije su kuće danas trošne

Uprkos tome, mnogi se ovim poslovima bave bez srednjoškolskih diploma, a zbog visoke potražnje za radnicima u građevinskom sektoru u Srbiji posla ima i za formalno nekvalifikovane.

„Potrebno je uvođenje licenci ili sertifikata za radnike u građevinskoj industriji, ali bi u tom slučaju 70 odsto firmi ostalo bez radnika, pa država pokušavaja da nađe neku sredinu, jer nema dovoljno školovanih majstora“, pojašnjava Zejak.

Zbog toga se pribegava kratkotrajnim obukama, a radnici postaju „priučeni“, smatra.

„Ako neformalnom obrazovanju damo primat u odnosu na formalno, neće nam doneti dobro.

„Bolje je tražiti primenu neformalnog obrazovanja u okviru formalnog, uz povećanje prakse i smanjenje teorijskog dela, možemo da nađemo fleksibilniji model formalnog obrazovanja“, dodaje.

Argument da zanat može da se radi i bez škole čula je više puta od roditelja i Jasmina Dimitrijević.

Odgovara primerom bivše učenice, koja živi sa porodicom u Nemačkoj i dobro joj je došla diploma koja je stekla u pančevačkoj školi.

„Pozvala me je i pitala kako može da dobije uverenje o broju sati na praksi, pitala sam zbog čega, a ona mi je odgovorila da može da zaradi 25 evra po satu za rasađivanje cveća uz dokaz da to ume da radi.

„Tada sam shvatila da izgleda svi više cene naše obrazovanje od nas“, kaže ova inženjerka poljoprivrede.

Njena sadašnja učenica Jovana Kačina ne planira da se iseli iz Srbije kada narednog leta završi trogodišnje školovanje.

„Ako budem mogla, počeću odmah da radim, a planiram da potražim posao u cvećari u mom naselju.

„Ako bude potrebno da završim i četvrtu godinu, onda ću, naravno, upisati hortikulturu“, priča.

„Posle nekog vremena, kada skupim znanje i iskustvo, želim da otvorim sopstvenu cvećaru“, zaključuje Jovana.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]