Grbavi kit se otisnuo na jednu od najdužih i najneobičnijih migracija ikada zabeleženih, verovatno izazvanu klimatskim promenama, kažu naučnici.
Viđen je u Tihom okeanu kod obala Kolumbije 2017. godine, a zatim se pojavio nekoliko godina kasnije u blizini Zanzibara u Indijskom okeanu – na udaljenosti od najmanje 13.000 kilometara.
Stručnjaci smatraju da bi ovo epsko putovanje moglo biti posledica klimatskih promena koje iscrpljuju zalihe hrane ili je možda posredi odiseja u pronalaženju partnera.
Ekaterina Kalašnjikova iz tanzanijskog Programa za kitove rekla je da je taj podvig „zaista impresivan i neobičan čak i za ovu veoma migratornu vrstu“.
Naredna fotografija prikazuje istog kita snimljenog 2022. godine, kod obala Zanzibara.
Doktorka nauka Kalašnjikova je rekla da je to vrlo verovatno najveća zabeležena razdaljina koju je grbavi kit ikada prešao.
Grbavi kitovi žive u svim okeanima širom sveta.
Svake godine prelaze velike udaljenosti i imaju jednu od najdužih migracija među svim sisarima, plivajući od tropskih mesta gde se razmnožavaju do hranilišta u hladnijim vodama.
Ali putovanje ovog mužjaka bilo je još spektakularnije, obuhvatajući dva udaljena mesta za razmnožavanje.
Jedna teorija je da klimatske promene dovode do promena obilnosti takozvanog krila, hrane za kitove nalik na škampe, terajući ih da putuju dalje u potrazi za jelom.
Druga teorija je da kitovi možda istražuju nova područja za razmnožavanje dok se populacije oporavljaju kroz globalne napore za očuvanje vrste.
„Dok su stvarni razlozi nepoznati, pokretači mogu biti globalne promene klime, ekstremni ekološki događaji (danas sve češći) i evolucioni mehanizmi vrste“, rekla je doktorka Kalašnjikova.
Lutajući mužjak bio je u grupi grbavih kitova snimljenih sa istraživačkog broda na pacifičkoj obali Kolumbije 2013. godine.
Zatim je identifikovan u oblasti nalik ovoj 2017. godine – i kod Zanzibara 2022.
Mesta gde je uočen su razdvojena razdaljinom velikog kruga od 13.046 kilometara – minimalnom razdaljinom rute kojom je kit mogao ići, kažu naučnici, iako će verovatno biti mnogo veća.
Pošto je zemlja sfernog oblika, najkraći put između dve tačke izražava se rastojanjem velikog kruga (sferna udaljenost), što odgovara luku koji povezuje dve tačke na sferi.
Nalazi ovog dokumenta su zasnovani na stotinama hiljada fotografija kitova koje su istraživači, posmatrači kitova i drugi poslali sajtu happywhale.com.
Baza podataka koristi veštačku inteligenciju da bi se uskladila sa pojedinačnim oblicima i obrascima repova grbavih kitova ili metilja, čime se mapiraju njihova kretanja širom sveta.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Royal Society Open Science.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
