Smatraju ga jednim od najboljih albuma svih vremena, saundtrekom koji je definisao brit-pop generaciju, na kojem su sakupljene neke od najlegendarnijih himni nezavisnog roka.

U je petak bila 25. godišnjica otkako je album „(What’s The Story) Morning Glory„, legendarno remek-delo grupe Oejzis, objavljeno uz veliku pompu i histeriju.

Međutim, lako je moglo da se dogodi da tog albuma ne bude.

Čak je tokom snimanja albuma 1995. godine, zbog „viktorijanskog pesničenja“ između pevača Lijama Galagera i njegovog brata, pesmopisca Noela, na travnjaku ispred studija, dovedeno u pitanje samo postojanje benda.

• Izgubljena pesma Oejzisa: Kakve su reakcije
• Lijam Galager kao batler Erika Kantone u novom spotu
• Pol Veler, legenda u doba korone

„Tuča? Bilo je tu vazdušnih pušaka, aparata za gašenje požara, a TV uređaj je visio kroz prozor dok je još bio uključen u struju“, priseća se jedan od članova užeg kruga benda.

Sukob braće Galager opisan je kao „njihova najveća svađa do tada“, koja je izbila na kraju prve sedmice od planiranih šest u južnom Velsu, što je dovelo do potpunog zastoja u snimanju.

Inače spokojno okruženje talasastih velških brda bilo je narušeno škripom automobilskih guma u ranim jutarnjim satima, kad je Noel napuštao studio dok je njegov brat bacao kantu za smeće za njim.

„Većina benda napustila je snimanje dok sam još bio u studiju – i ljudi su smatrali da je vrlo moguće da oni nikad više neće završiti snimanje“, priseća se fotograf Oejzis, Majkl Spenser Džons.

„Vio je to veoma ozbiljan raskol“, dodaje.

Galageri su ozloglašeni kao zločesti momci rokenrola, a njihovo bratsko rivalstvo već je tada bilo slavno.

Ipak, Lijam je potvrdio da je to bila „jedna od najvećih svađa“ koju je imao sa bratom.

„Oni su se u tom trenutku zapravo raspali, prestali su da postoje kao bend usred snimanja jednog od najvećih albuma svih vremena“, izjavio je čovek koji je bio glavni razlog za „masakr“, a koji se sada prvi put javno oglasio tim povodom.

‘It was good to be back’

Snimanje je krenulo sjajno, odmah po završetku svetske turneje Oejzis za njihovu proslavljenu prvu ploču Definitely Maybe, tada najbrže prodavani britanski debitantski album svih vremena.

Ekipa se uputila u južni Vels da snimi sledeću ploču.

Some Might Say, prvi singl sa (What’s The Story) Morning Glory„, postao je njihova prva pesma koja je dospela na vrh britanske top liste.

To se dogodilo u vreme kad je Oejzis krenuo da praši u legendarnom Rokfild studiju, koji su proslavili Kvin (Queen), snimivši čuvenu Bohemian Rhapsody u staroj farmerskoj kući.

• Lajv Ejd i „Za milion godina“ 35 godina kasnije: Muzikom u pomoć
• Reper Ajs Kjub okačio fotografiju jugoslovenske partizanke i dobio niz lekcija iz istorije
• Kako je Dua Lipa izazvala potres na Balkanu: O Eplu, granicama i tome ko je prvi došao

Najnovije superzvezde britanskog roka trebalo je da budu vodeći izvođači prve večeri festivala Glastonberi kasnije toga leta.

Zbog toga su u maju 1995. dobili šest nedelja da snime sledeću ploču i iskoriste pompu koja se digla oko novih mančesterskih idola.

„Niko nije imao pojma šta ih čeka“, prisetio se Noel na Jutjub kanalu Oejzis.

„Napisao sam sve pesme i bio zatečeniji time od svih ostalih.“

I to bukvalno.

Dok je Oejzisov karavan putovao do Monmauta, kolege Noela Galagera iz benda još uvek nisu znale koje su mu pesme u glavi, a kamoli da li te melodije imaju snagu da postanu hitovi.

„Dok su putovali do studija, niko još nije čuo nijednu od pesama, sve su još uvek bile u mojoj glavi“, izjavio je on.

„Šofer autobusa morao je da napravi pauzu, tako da smo stali na odmorište, a ja sam im odsvirao čitav album na akustičnoj gitari.“

‘Say what you say, don’t let anybody get in your way’

Čim je počelo snimanje, raspored je bio žestok.

Pesma Roll With It snimljena je prvog dana, a uvodna Hello – pesma koja će u istoriji ostati upamćena kao jedna od najvećih svih vremena – nastala je drugog i trećeg.

https://www.youtube.com/watch?v=vU05Eksc_iM

„Bilo je malo rasprave oko toga ko će pevati Wonderwall„, priseća se tonac Nik Brajn.

„Noel je trebalo da peva Wonderwall, onda je Lijam trebalo da peva Wonderwall, onda je Noel rekao ‘u redu ja ću pevati Don’t Look in Anger‘, a onda je Lijam želeo da peva Don’t Look Back In Anger – stalno su se raspravljali oko toga ko će šta da peva.“

Svi znaju kako je to na kraju ispalo.

Ono što možda ne znate jeste da je Noel Galager gitarske deonice za pesmu Wonderwall odsvirao sedeći na tri metra visokom zidu.

• Kad neće niko, hoće Malta – epicentar muzičkih festivala ovog leta
• Šta je kampanja #FreeBritney
• Hevi metal bend rođen na deponiji smeća

Noel je morao da sačeka četvrti dan da bi došao na red da otpeva glavne vokale za Don’t Look Back in Anger, dok je nedelju dana snimanja ovog klasika kulminiralo sa Champagne Supernova u petak.

I dok su Lijam i drugari iz benda izvlačili maksimum iz noćnog života Monmauta, Noel i producenti su proveli petak veče radeći na masteru poslednje numere na albumu.

Bila je to noć koja će iz sasvim pogrešnih razloga ostati „zabeležena u predanjima o Oejzisu“.

Neko je to nazvao „masakrom“, neko „scenom iz vesterna“, ali za Lijama i Noela Galagera bio je to samo još jedan običan dan u rokenrol bendu.

‘Bound with all the words he tried to say’

Uzrok za to?

Upoznajte Darijusa Hinksa. sramežljivog i danas srećno oženjenog čoveka, oca dvoje dece i pisca naučne fantastike.

Kad se danas osvrne na to, on kaže da mu je „pomalo neprijatno i da mu je strašno žao“ što je njegov „mladalački muzički snobizam“ izazvao svađu koja je privremeno dovela u pitanje budućnost benda na pragu da postane jedan od najvećih.

Hinks je bio gitarista britanskog grandž benda koji se u to vreme takođe nalazio u Monmautu, u studiju „Monou Veli“, gde je snimao debitantski album.

Kako kaže, jednog petka uveče, „tokom terevenke u gradu“, naleteli su na Oejzis, a potom su se s njima vratili u Rokfild na žurku.

Hinks, po vlastitom priznanju „laka kategorija u piću“, kresnuo je varnicu za „nuklearnu eksploziju“ koja je odjeknula u samom jezgru jednog od najvećih britanskih bendova.

• Novi album Boba Dilana je remek-delo ★★★★★
• Uz koje melodije su se ljudi iz Srbije oprostili od Morikonea
• Spotifaj stigao na Balkan: Šta znači dolazak novog muzičkog servisa

Od „neobaveznog igranja stonog fudbala i slušanja benda Small Faces“ za samo nekoliko sati prešlo se u otvorenu tuču i poteru.

„Puštali su nam demo snimke, pesmu koju sada svi znamo kao Don’t Look Back in Anger„, priseća se Hinks, koji danas ima 48 godina.

„Bili su s pravom veoma ponosni na nju.“

‘Made no preparation for my reputation’

„Ali pilo se mnogo skupog viskija“, priseća se.

„Tada sam se više ložio na alternativnu muziku, a kad ste mladi umete da budete prilično arogantni po pitanju plemenskih podela u muzici, a Oejzis su bili suviše mejnstrim za mene i ja sam ih gledao sa visine jednog ‘indi’ snoba.

„Počeo sam da im zvocam, govoreći da zvuči kao Imagine ili Bitlsi – a ja obožavam Bitlse, tako da nemam pojma zašto sam to shvatio toliko ozbiljno.

„Išao sam na živce Lijamu, grlio ga, golicao i uopšteno ga nervirao. Bilo je to veoma neprijatno, posebno za jedan mačo bend.

„Atmosfera se pokvarila i na kraju sam dobio pesnicom u lice, a naš producent me je podigao i počeli smo da bežimo dok su nas članovi Oejzisa jurili.

„Sada me je sramota što sam bio toliko loš gost kad su oni bili toliko dobri prema nama.“

‘I’ll be you and you’ll be me’

Ispostavilo se da je to pijano pesničenje bilo samo predjelo za glavnu poslastice večeri, kad se rivalitet među braćom otrgao kontroli.

Noelov stav je bio: „Došao sam ovde da snimim ploču“, ali Lijam je želeo da živi život rokenrol superzvezde.

„Bilo je tu palica za kriket, vazdušnih pušaka – i sećam se da je on ušao u kola i krenuo, a ja sam trčao pored njega i vikao“, prisetio se Lijam u jednom intervjuu.

To je bilo „viktorijansko pesničenje na Rokfildovom travnjaku“, seća se fotograf Oejzisa.

Majkl Spenser Džons bio je sa bendom od samog početka i prisustvovao je mnogim čarkama, ali ovo je „bilo nešto sasvim drugo“.

„Bio je to pravi haos i poprište razaranja u Lijamovoj sobi nije ličilo ni na šta što sam do tada video“, prisetio se Spenser Džons.

„Bilo je to kao da je tu pala nuklearna bomba.

„Noel je želeo da ga odvezem do kuće Pola Velera nazad u London, ali nisam mogao jer sam i ja pio, a čitav bend je brzo iščezao – i svi su se pitali: ‘Je li to to? Je li ovo kraj?'“

Braća se nisu vratila sledeće nedelje i javile su se prve sumnje u budućnost Oejzisa.

‘Don’t look back in anger’

„Pozvali smo diskografsku kuću, a oni su rekli: ‘Mislili smo da im je zabranjen pristup'“, smejao se vlasnik studija Kingsli Vord.

„Nije nas bilo briga. Bili su simpatični momci. Vratili su se, platili štetu u visini od oko 800 funti, izvinili se, ušli u studio i posle toga snimili jednu od najvećih ploča na svetu.“

„To je pokazalo da je taj bend nešto posebno“, rekao je on za Oejzisov Jutjub kanal.

„Album (What’s The Story) Morning Glory?“ u prvoj nedelji od objavljivanja prodat je u rekordnih 345.000 primeraka,

Ta ploča je pretvorila Oejzis u svetski rok fenomen.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]