Tokom letnjeg perioda 2013. godine, Stefano Piraino se šetkao duž stenovite obale Ustike, malog ostrva nadomak Sicilije, kada je primetio meduzu koju je voda izbacila na obalu.
Zaustavio se i ćušnuo je.
A zatim je, u trenutku, otkinuo deo meduze i ubacio u usta. Bila je slankasta, hrskava i krckava od sunca.
,,Bila je veoma ukusna“, priseća se Piraino, zoolog i evolutivni biolog sa univerziteta Salento u Lećeu, u Italiji.
,,Bio je to prvi put da sam pojeo meduzu“.
Posle nekoliko dana ležanja na obali, njene užarene ćelije više nisu aktivne, objašnjava Piraino.
Svejedno, on odvraća ljude od toga da meduze jedu direktno iz mora, jer sirove meduze imaju bakterijske patogene koji izazivaju trovanje, iako su u njegovom slučaju bakterije bile ubijene sunčanim UV zračenjem.
Bez obzira na to, Piraino zagovara da se na našem jelovniku nađe još više beskičmenjaka.
To je mogućnost koju naučnici istražuju suočeni sa desetkovanom populacijom riba i sve većom globalnom nestašicom hrane.
- „Za mene su oni kao kokice“: Da li skakavci mogu da zamene govedinu
- Da li način ishrane plemena Hadža može da posluži kao lekcija za svakoga
- Nato – sluzava superhrana koja je podelila Japan
Problem
U poslednje vreme se pojavio veliki broj izveštaja koji se tiču cvetanja meduza – sezonskog događaja koji se očitava u velikom i iznenadnom porastu njihovog broja.
Ovakve eksplozije u porastu populacije mogu da poremete balans morskih ekosistema, a imaju i potencijal da ugroze biodiverzitet i umanje zalihe riba.
Ukoliko ne uradimo nešto po pitanju obuzdavanja cvetanja, okeani će podivljati od dominacije onih ekosistema kojim upravljaju meduze, upozorava istraživanje iz 2009. godine.
O ovoj teoriji se žučno raspravlja – pojedini naučnici kažu da nema dokaza koji bi potvrdili globalno povećanje broja meduza.
Tako je, na primer, dugoročna analiza iz 2012. godine otkrila da ne postoji konkretan dokaz za povećanje broja meduza i pretpostavila da ova populacija prolazi kroz oscilatorni ciklus koji traje oko 20 godina.
U svakom slučaju, nema nimalo sumnje da cvetanje postaje sve uobičajenije na nekim lokacijama i da ono može da ima drastične posledice za morski i ljudski svet.
Tako da, ako meduze predstavljaju takvu pretnju okeanima i globalnim rezervama hrane, zašto ih onda ne bismo jednostavno pojeli?
Meduze se izuzetno brzo razmnožavaju.
Pojedine vrste meduza imaju čak i skoro besmrtna svojstva.
Turitopsis nutrikula je u stanju da izbegne smrt pretvarajući se u manje zrelu verziju same sebe (polip) u slučaju povrede, što je proces sličan onom kada se leptir transformiše natrag u gusenicu.
Polip je potom u stanju da proizvede identične kopije sebe, tako da meduza teoretski može da živi večno.
Ovo je samo jedan od primera ekstremnog prilagođavanja i otpornosti meduza, koji su tu već više od 500 miliona godina.
Meduze su sposobne da čekaju svoje vreme sve dok se ne pojave povoljni uslovi i u stanju su da godinama leže na dnu okeana kao polipi, da sazrevaju i da se razmnožavaju tek kada spoljni uslovi postanu pogodni za to.
Meduze su sposobne i da izvuku korist iz nekih ljudskih aktivnosti koje inače ugrožavaju morski život.
Meduzama nije potrebno mnogo kiseonika da bi opstale.
Rezultat toga je, za razliku od ostatka morskog sveta, da meduze mogu da bujaju i u vodama koje pogađa poljoprivredno zagađenje koje smanjuje nivo kiseonika u morskoj vodi.
Nažalost, bujanje meduza može izazvati i domino efekat.
Kada meduza stigne u određeno područje, ostalim morskim vrstama je teško da se ponovo tu nasele čak i kada se vrati normalan nivo kiseonika, jer meduze baš vole da se goste ribljim larvama.
Nije lako predvideti ponašanje meduza u toplijoj klimi, jer ne postoje nikakvi arhivski podaci o tome, objašnjava Monti Grejem, direktor Instituta za okeanografiju u Sent Petersburgu, u Floridi.
,,Pre nekoliko decenija niko nije obraćao pažnju na meduze“, kaže on.
,,Ali meduze su veoma osetljive na klimatske cikluse. Tako da će, shodno tome, biti veoma senzitivne i na dugoročne klimatske promene“.
Istorijski, meduze su držane pod kontrolom od morskih predatora kao što su ptice otvorenih voda, morske kornjače, ribe i kitovi.
Ipak, populacija ovih predatora se smanjivala, zahvaljujući kombinaciji faktora kao što su preterano ribarenje, klimatske promene, zagađenje i nestajanje prirodnih staništa.
Ovo povećanje populacije meduza je globalno izazvalo rasulo u ribljoj populaciji, kao i industriji ribarstva i turizma, među ostalim.
Tako je, recimo, kompletna populacija Irskog lososa bila zbrisana 2007. godine kada ih je zasula invazija meduza koje su prekrile površinu od 26 kvadratnih kilometara, a u dubinu su išle i do 10,7 metara na ovoj farmi lososa.
Potpuno su preplavile kaveze sa ribom i ubili više od 100.000 lososa.
U Japanu su ribari videli neobično cvetanje Nomura meduza i ono se od 2002. godine ponavlja jednom godišnje.
Ove meduze rastu do dva metra u prečniku, a teške su i po 220 kilograma.
Opustošile su priobalje, a to je japansku ribarsku industriju koštalo milijarde jena.
,,Neke oblasti će se suočiti sa još većim brojevima i produženim periodima cvetanja, naročito ako nastavimo da potiskujemo ribarstvo koje je deo ekosistema“, kaže Grejem.
Pogledajte video:
Samo ih jedite
More nam obezbeđuje značajne količine proteina za konzumaciju.
Tokom 2020. godine ribarstvo je obezbedilo oko 112 miliona tona morskih organizama, prema izveštaju Američke organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO).
Pošto je globalna potražnja za hranom u porastu, postavljaju se ozbiljna pitanja koja se tiču zaliha hrane.
Pojedini naučnici, poput Piraina, veruju da je rešenje u proširivanju jelovnika.
On sugeriše da je, pošto su svetu potrebna hitna rešenja po pitanju održivih izvora hrane, jedan od načina za ostvarivanje toga integrisanje novih izvora hrane u tradicionalne recepte i lokalne kuhinje.
,,Možda je došlo vreme da u sopstvene jelovnike dodamo novu stavku – meduze“, kaže Piraino.
Meduze se već jedu širom Azije, ali se retko sreću restoranima na zapadu.
U Kini meduze jedu više od 1.000 godina i tamo je salata sa meduzama popularan delikates.
One nisu bogate samo proteinima, već su i mikroalge unutar njihovih ćelija bogate masnim kiselinama.
Ova praksa još nije zaživela u zapadnom svetu, ali pojedini restorani počinju da privikavaju goste da prihvate i do sada nepoznate stvari.
U predvorju kuhinje u restoranu Benu, u San Francisku, stvari se odvijaju kao i u mnogim drugim lokalima u gradu: spokojna anticipacija se poput krešenda približava nadolazećem haosu, dok se žamor posetilaca probija do same kuhinje.
Ali za razliku od drugih otmenih restorana u gradu, ovde se na jelovniku nalazi nešto posebno – meduze.
Kod jednog od najimpresivnijih jela na repertoaru tanjir krasi meduza obmotana oko škampa, uz priloge, poput kavijara i rena.
Ovo je veoma ,,primamljiv način“ da se uživa u meduzi, kaže Kori Li, osnivač Benua.
Li, koji vodi poreklo iz Južne Koreje, odrastao je jedući meduze.
On kaže da je to želeo da podeli sa posetiocima restorana i da se radi o ,,ukusnom i potcenjenom“ delikatesu.
Od kada je Li otvorio ovaj restoran sa tri Mišelinove zvezdice 2010. godine, meduze se u njemu redovno serviraju u nekoliko različitih formi.
Još jedan od specijaliteta je živa i sveža meduza u goveđem konsomeu.
,,Morski ukus pruža oštar kontrast i salinitet zasitnoj i želatinastoj supi, dok njegova nestabilna struktura nalikuje teksturi dugo kuvanih goveđih tetiva“, objašnjava Li.
Pogledajte video: Bubašvabe kao delikates
No, kada razmatramo šta je najbolje po životnu sredinu, bez obzira na privlačnost prisustva meduza u nekim uzbudljivim zapadnjačkim jelima, one nisu direktna zamena za ribu ili neke druge izvore proteina.
Tačno je da je obogaćivanje jelovnika nekim alternativnim izvorima proteina od životnog značaja za umanjivanje stepena klimatskih promena, ali meduze možda i ne predstavljaju odgovor na ovaj problem.
Pod jedan, meduze u svom sastavu imaju oko 95 odsto vode, dok preostalih pet procenata odlazi na hranljive materije.
Kada se taj podatak obradi u kontekstu masivnih proporcija, one predstavljaju poprilično neefikasan izvor proteina.
,,Potrebno je mnogo truda da bi se one našle na tanjiru“, kaže Grejem.
,,Previše energije se ulaže u procesu pripreme meduza jer imaju toliko mnogo vode u svom sastavu. A i nisu preterano ukusne“.
,,One su verovatno mnogo korisnije kao izvor kolagena, nego što su izvor proteina“, kaže Džonatan Hauton, predavač morske biologije na Kraljičinom univerzitetu u Severnoj Irskoj.
,,Ali svakako nisu zamena za ribu koja ima mnogostruko veći potencijal kao izvor hrane“.
Postoji izvestan broj kompanija koje već koriste meduze kao zamenu za goveđi i svinjski kolagen koji se često koristi u medicinskim lečenjima ljudi.
Dželagen (Jellagen), kompanija iz Kardifa, u Velsu, tvrdi da kolagen iz meduza nudi bolju alternativu, jer je kompatibilan sa širokom lepezom ćelijskih tipova kod ljudi.
Tvrdoglave meduze
Činjenica je, ipak, da bez obzira na široku rasprotranjenost meduza na jelovnicima u Aziji, njihovo cvetanje i dalje predstavlja problem.
Grejem ističe da konzumacija meduza možda može da ublaži pritisak usmeren ka populaciji riba, ali da ona neće rešiti uzroke cvetanja meduza, što predstavlja i indikator onoga što se zaista dešava u našim okeanima.
,,Ako iz ekosistema isključite ribe, meduzama će biti baš dobro“, kaže on.
Meduze cvetaju u uslovima koje je proizveo čovek.
Konkretno, to se odnosi na preterano ribarenje, topliju morsku vodu, zagađenje i razvoj priobalja, koji pružaju idealne uslove za bujanje meduza.
Činjenica da se u morima pojavljuje sve više meduza, samo pokazuje da su naši okeani u ozbiljnim problemima.
Populacija meduza je na duge staze uvek prirodno varirala jer je bila vođena prirodnim klimatskim ciklusima.
,,Pitanje je“, dodaje Grejem, ,,koje će promene izazvane ljudskim delovanjem zauvek promeniti pravac u kojem se kreću ekosistemi?“.
Promena je potrebna i u našim navikama prema hrani, kaže Li.
,,Ja nisam morski biolog, ali ukoliko ljudi počnu da se hrane meduzama sa istim žarom kojim pristupamo i konzumaciji ostale morske hrane, pretpostavljam da će i to da dovede do štetnih posledica“.
Ovakav stav ima uporište i u istraživanju iz 2021. godine o ribarenju topovskih meduza u Meksiku.
U poslednjih 20 godina, zanimanje za ovu vrstu meduza je doživelo bum kada su investitori pronašli oblast gusto naseljenu ovakvim meduzama.
Vrhunac eksploatacije ove oblasti se dogodio 2011. godine, kada su ribari izvukli skoro 40.000 tona meduza.
Veći deo tog ulova je bio izvezen u Kinu.
Od tada, populacija topovskih meduza je zabeležila drastičan pad zbog njihove preterane eksploatacije u toj oblasti.
Naslov studije napisane 2015. godine govori nam sve: ,,Ne bi trebalo da mislimo da će ribarenje meduza rešiti problem koji imamo sa njima“.
Ono što bi možda moglo da nam pomogne jeste odgovornije bavljenje ribljim fondom u okeanima.
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
