Okeani: Koliko brodskih olupina leži na dnu svetskih mora

Kad je Elijas Stadijatis porinuo u indigo-plavo vodu, pred sobom je imao uobičajen dan potrage za sunđerima.

Otežan u bakarnom ronilačkom odelu, okružen zamršenom masom cevi za disanje, Stadijatis je na kraju stigao do morskog dna.

Dok je čkiljio u mutnom krajoliku, zapazio je sablasnu scenu: svuda oko njega bili su nejasni obrisi ljudskih delova tela.

Dok je izranjao u masi mehurića, mahnito je obaveštavao kapetana da je našao hrpu istrulelih leševa.

• Zašto su vode oko Titanika i dalje opasne
• Zašto je teška potraga za podmornicom nestalom blizu olupine Titanika
• Svi članovi posade nestale podmornice preminuli, da li je nesreća mogla da bude sprečena

Bilo je to u proleće 1900. godine, a Stadijatis je slučajno naleteo na brodsku olupinu Antikitere – ostatke rimskog teretnog broda koji je potonuo pre više od dva milenijuma.

Ubrzo je postalo jasno da on nije prepun lešina, kao što se isprva mislilo, već umetničkih dela – mermernih skulptura i bronzanih statua, koje su prekrivane naslagama dok su boravile hiljadama godina među algama, sunđerima i ribama.

Više od 100 godina kasnije, relikvije iz Antikitere, pronađeni uz obalu grčkog ostrva na obodu Egejskog mora, i dalje uzbuđuju maštu javnosti.

Ali ima sasvim dovoljno potopljenih čuda koja još čekaju da budu otkrivene.

Uzmite na primer skorašnju Uneskovu ekspediciju do Skerki Banka, posebno varljivog plitkog grebena koji povezuje istočni i zapadni Mediteran.

On je bio izuzetno korišćen hiljadama godina – i, za to vreme, potopio je stotine brodova.

Uz pomoć višesnopnih sonara i podvodnih robota, tim naučnika iz osam zemalja mapirao je morsko dno u ovoj oblasti.

Početkom juna, on je objavio otkriće tri nove olupine: sablasne ostatke brodova koji datiraju iz prvog veka pre nove ere, drugog veka nove ere i 19. ili 20. veka.

A prema Uneskovim procenama, ispod talasa svetskih okeana moglo bi da se nalazi još mnogo, mnogo više neotkrivenih olupina koje tek treba pronaći.

Pogledajte video: Četiri razloga zašto je more oko olupine Titanika opasno

Skrivena arhiva

Najstariji poznati pronađeni brod otkriven je slučajno dok je građen autoput u Holandiji – drveni kanu napravljen pre više od 10.000 godina.

Ali postoje posredni dokazi da je sve počelo mnogo ranije, kad su ljudi odjednom počeli se da se nalaze sa druge strane ogromnih vodenih površina.

Pre oko 50.000 godina, veruje se da je grupa lovaca-sakupljača iz Jugoistočne Azije morala da prođe kroz grupu ostrva dugu stotinama kilometara, zato što su se ubrzo posle toga prvi australijski Aboridžini pojavili na jezeru Mungo u Novom Južnom Velsu.

A kad se prelaze mora, ima i brodoloma.

Današnji svetski okeani su prepuni kršem koji je ostatak višemilenijumske trgovine, ratova i istraživanja – piratskih brodova krcatih srebrom, teretnih brodova duž morskih Puteva svile, luksuznih kraljevskih plovila koja su nestajala zajedno sa budućim kraljevima, drevnih ribarskih brodova, savremenih razarača i podmornica, lovaca na kitove iz 19. veka i ogromnih putničkih krstarica kao što je Titanik.

Poput davno zaboravljenih vremenskih kapsula, ovi brodovi opsedali su arheologe i ispunjavali muzeje širom planete drevnim čudesima – uključujući misteriozni astronomski sat iz Antikitere, za koji neki eksperti tvrde da predstavlja rani kompjuter.

Koliko ih je, dakle, ukupno bilo – i koliko ih još ostaje skriveno u dubinama okeana?

Postoji nekoliko baza podataka o olupinama svetskih brodoloma, od kojih svaka ima blago drugačiju procenu ukupnog broja koji je do sada otkriven.

Onlajn servis wreck site ima katalog od 209.640 brodova za koje se zna da su potonuli, a od kojih 179.110 ima znanu lokaciju.

Globalna baza podataka morskih olupina (GMVD), s druge strane, sadrži zapise o više od 250.000 potonulih plovila, mada neka od njih još nisu pronađena.

Prema jednoj proceni, samo tokom Drugog svetskog rata potonulo je oko 15.000 brodova – tu su zaboravljeni bojni brodovi i tankeri razasuti od Pacifika do Atlantika, postepeno ispuštajući ulje, hemikalije i teške metale u vode koje ih okružuju dok trunu.

Štaviše, veruje se da brodske olupine koje su dokumentovane predstavljaju svega delić od ukupnog broja.

Prema jednoj Uneskovoj analizi, na dnu svetskih okeana neotkriveno počiva više od tri miliona plovila.

Malo je verovatno da su ove neuhvatljive relikvije pravilno raspoređene.

Kao što biste očekivali, postoji veliki broj žarišta brodskih olupina – morska groblja duž popularnih ili opasnih ruta, koje su se pokazale plodnim lovištem u prošlosti.

U njih spada i Skerki Bank, baš kao i arhipelag Furni, takođe u Mediteranu, gde je do sada otkriveno 58 brodova, među kojima 23 za samo 22 dana 2015. godine.

I dok se arhipelag Furni nije smatrao nešto posebno opasnim, on se često koristio kao popularno sidrište, tako da se smatra da je puka količina saobraćaja dovela do toga da tamo počiva veća koncentracija plovila.

Pogledajte video: Snimci olupine Titanika u visokoj rezoluciji izazivaju kritike

Riznice blaga

Ne samo da ovaj skriveni kontingent do sada neotkrivenih brodskih olupina sadrži fascinantne detalje o tome kako su ljudi nekada živeli – i potencijalne opasnosti po budućnost – već mogu i da sadrže bogatstva od kojih vam pamet stane.

A to ume da bude problematično.

U oko sedam sati posle podne 8. juna 1708. godine, snažna eksplozija odjeknula je Karipskim morem uz obalu Kolumbije.

Bio je to poslednji ratni poklič San Hozea, galije koja je isplovila iz Španije dve godine ranije.

Brod je bio deo španske flote sa blagom – konvoja brodova, napunjenih šećerom, začinima, dragim metalima i drugom robom, koja se prevozila između Španije i njenih teritorija na Američkom kontinentu.

Kao vodeći brod, San Hoze je nosio glavni ulov – riznice srebra, smaragda i ogromnu količinu zlatnika.

Ali, on je skončao u nasilnom okršaju sa britanskim brodom.

Posle višečasovne bitke, njegovo skladište baruta je pogođeno i potonuo je skoro momentalno – nestavši u okeanu zajedno sa svojom skoro 600-članom posadom.

Više od 300 godina kasnije, 2015. godine, kolumbijska mornarica konačno je uspela da identifikuje njene razorene ostatke, zajedno sa topovima, keramikom i novčićima.

Sve u svemu, vrednost njenog tovara procenjena je na 17 milijardi dolara.

Ali otkriće je momentalno dovelo do ljute bitke oko toga ko je vlasnik olupine.

Sada vlada zabrinutost da će arheološko nalazište naprosto biti opljačkano pre nego zaštićeno.

• Titanik – velelepni brod koji nije završio prvo putovanje
• Prodaja stvari sa Titanika: Žele da otvore trup broda u kom su ostaci preminulih
• Slike olupine Titanika koje do sada niste videli

Zlatno doba

Ove vrste sporova mogle bi uskoro da postanu mnogo češće.

U prošlosti, mnoge brodske olupine bile su pronalažene u relativno plitkim vodama, ponekad slučajno, dok su ribari, naučnici ili lovci na blago istraživali morsko don duž svetskih obala.

Ali uz pristup sofisticiranim podmornicama, savremenim kamerama i novim sonarnim tehnologijama, pronalaženje dubljih olupina nikad nije bilo lakše.

Sada je moguće izgraditi sliku o morskom dnu čak i u najdubljim vodama – 2019. godine, istraživači su otkrili mesto počivanja razarača USS Džonstona 6 kilometara u dubinama Filipinskog rova.

Potom, početkom ove godine, naučnici su izgradili digitalnog blizanca Titanika u tri dimenzije, na osnovu istraživanja olupine na dnu Atlantskog okeana.

Kao posledica toga, okeani su počeli da otkrivaju svoje tajne do sada neviđenom brzinom.

Baš kao što je upotreba sonara i GPS sistema za praćenje preobratila ribarenje – omogućivši čitavim jatima nekada neuhvatljivih tuna da budu otkrivene u otvorenom okeanu – svako sada može da iskoristi istu tehnologiju da pronađe brodske olupine na lokacijama na koje se nikad ranije nije ni sumnjalo.

Ali, za sada, u dubinama se još krije sasvim dovoljno neotkrivenih olupina, među kojima i neke od najslavnijih.

Uzmite na primer Varatah, džinovski putnički brod koji se često poredi sa Titanikom.

On je isplovio iz Durbana za Kejptaun 26. jula 1909. godine sa 211 putnika, a potom nestao bez traga i glasa.

Pogledajte video: Unutar nestale podmornica na putu do olupine Titanika

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]