„Ako je Grčka kolevka Olimpijskih igara, onda Pariz predstavlja njihov dom.“
Tako počinje donekle pristrasno svedočanstvo o dugoj vezi grada sa Olimpijskim igrama, objavljeno pred njenu neuspešnu kandidaturu za održavanje igara 2012. godine (izgubljenu od Londona).
Pariz, napisao je autor nadajući se pobedi, mesto je na kom je olimpijski pokret „ponovo našao život posle beskonačne istorijske amnezije“ i gde je „napravio mnogo važnih koraka u savremenom razvoju“.
- Uzbuna pred Olimpijske igre u Parizu: Reka Sena je lošeg kvaliteta
- Koliko su ‘između dve vatre’ i frizbi daleko od Olimpijskih igara
- Olimpijske igre u Parizu: Istorijske znamenitosti kao sportska borilišta
Korak prvi bio je osnivački kongres Međunarodnog olimpijskog komiteta, kojim je predsedavao francuski aristokrata Pjer de Kuberten na Univerzitetu u Sorboni u junu 1894. godine.
A potom su usledili koraci broj dva i tri: druge i osme Olimpijske igre, obe organizovane u francuskoj prestonici.
Danas su još uvek vidljivi tragovi tih Olimpijskih igara.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Tu i tamo, ako pažljivo pogledate, njihovo „nasleđe“ je i dalje i te kako živo.
Dokaz prvi je veličanstveni velodrom u Vensenskoj šumi, poznat još i kao Sipal (skraćeno od Munisipal), koji je i dalje u upotrebi 124 godina posle prvih Pariskih igara.
Biciklizam je bio jedan od najpopularnijih sportova 1900. godine, ali Sipal se takođe koristio za gimnastiku, fudbal, ragbi… i kriket.
Na ovom svetom tlu održao se jedini olimpijski meč (do sada) u kriketu – između Engleske i Francuske.
Engleska je pobedila – ali to još uvek znači da je Francuska nosilac titule olimpijskog srebra.
To će se verovatno promeniti 2028. godine kad se kriket vraća u Los Anđeles – ali ko zna?!
Tokom godina su vršena renoviranja Vensenskog velodroma, ali izuzev krova, tribine su ostale nepromenjene.
Isto je i sa betonskom stazom sa izdignutim krivinama na oba kraja i tamo – zaboravljeni iza žbunja, u ćošku – nalaze se originalni pisoari, mesto za olakšavanje generacija biciklističkih navijača koje je priterala nužda!
Olimpijske igre 1900. godine bile su neobične i tek su danas prihvaćene kao deo olimpijskog kanona.
A kad smo već kod kanona (topa), jedan od neobičnijih događaja bila je artiljerijska vatra.
Bilo je tu još i boćanja, pecanja, gađanja iz samostrela, kotrljanja buradi i vožnje balona na duge staze.
Pobednik ovog poslednjeg sleteo je nadomak Kijeva.
- Olimpijada ili Olimpijske igre – kako se kaže
- Kako je Grad svetlosti zauvek promenio Olimpijske igre pre 100 godina
- Medalje na Olimpijskim igrama biće od metala sa Ajfelovog tornja
Problem je bio što su se Olimpijske igre odigravale u isto vreme kad i Pariski svetski sajam, a mnogi ljudi – među njima čak i takmičari – mislili su da su sportovi sastavni deo Svetskog sajma.
Ali one su poslužile jednoj važnoj svrsi u utvrđivanju – posle prvog grčkog izdanja iz 1896. godine – da će Olimpijske igre biti internacionalne, a ne večito helenske.
I pomogle su u unapređenju narastajuće ideje da su sportovi nešto što treba shvatiti ozbiljno, a ne nešto što je tek frivolna razbibriga.
Rad francuskog naučnika Etijena Žila Marija bio je značajan u tom pogledu.
Slavan po fotografskim studijama sportista u akciji, on je ubedio mnoge sportiste iz 1900. godine da nastupe ispred njegovog studija na otvorenom (ispod današnjeg Terena broj 1 na Rolan Garosu).
Takođe, on je poslao i antropološki upitnik olimpijskim učesnicima tražeći od njih razjašnjenje tako važnih pitanja kao što su: boja njihove brade; fizička snaga njihovih dedova; i da li su ih kao bebe hranili dojenjem ili na bočicu.
Olimpijske igre iz 1900. godine bile su i prve na kojima je učestvovalo – u golfu, tenisu, jedrenju i kroketu – nekoliko žena.
Do 1924. godine, dodati su još i plivanje, skokovi u vodu i mačevanje, a tada je učestvovalo 135 žena.
Glavno nasleđe Olimpijskih igara iz 1924. godine bio je stadion Kolomb u severozapadnom predgrađu Pariza, gde se odigrala ceremonija otvaranja i veći deo naknadnih sportskih dešavanja.
Stadion – izgrađen na nekadašnjem hipodromu – imao je slavan naknadni život, postavši većim delom proteklog veka ključno mesto za održavanje fudbalskih i ragbi utakmica u Francuskoj, pre nego što su ga nasledili Park prinčeva i Stadion Francuske.
Danas je on i te kako čitav – i koristiće se na ovim Olimpijskim igrama kao mesto održavanja takmičenja u hokeju na travi.
„Za Francuze koji vole sport, Kolomb je mesto puno emocija“, kaže sportski istoričar Mikael Delepin.
„Jako je mnogo ljudi trčalo, šutiralo i rvalo se ovde. Prepun je duhova.“
Za britanske navijače, ti duhovi pripadaju sprinterima Haroldu Abrahamsu i Eriku Lidelu, koji su ovde osvojili zlato i kasnije bili ovekovečeni u filmu Vatrene kočije.
Film je verno rekonstruisao Kolomb na stadionu u Liverpulu.
Na Kolombu, atletska staza je tačno tamo gde je bila pre 100 godina, sa istom gvozdenom tribinom.
Olimpijske igre iz 1924. godine bile su prve koje su iskoristile napredak u komunikaciji – sportisti koji su trijumfovali prvi put su postali svetski poznata imena.
Leteći Finci Pavo Nurmi i Vile Ritola dominirali su atletskim srednjim i dugim prugama, a skakač u dalj Vilijam de Hart-Habard bio je prvi crnac koji je pobedio u nekom sportu.
Na Kolombu je takođe pobedio urugvajski fudbalski tim – najavivši trijumf na prvom Svetskom prvenstvu na domaćem terenu 1930. godine.
A odigrana je i slavna prljava utakmica u finalu ragbija između SAD i Francuske, a nasilje izraženo u ovom sportu doprinelo tome da ovaj sport bude isključen sa Olimpijade (SAD su pobedile.)
Olimpijske igre iz 1924. godine takođe su bile prve na kojima je upotrebljen olimpijski moto – Citius, Altius, Fortius (Brže, više, jače); i prve na kojima je korišćen olimpijski bazen od 50 metara sa stazama iscrtanim na dnu.
Među herojima koji su se okoristili ovom inovacijom bio je izvesni Džoni Vajsmiler – koji se kasnije proslavio kao filmski Tarzan.
Sve se to desilo na u tu svrhu izgrađenom bazenu Turel u 20. pariskom arondismanu.
Čitav vek kasnije, taj bazen je još uvek tamo, i upotrebiće se kao mesto za treninge današnjih olimpijskih zvezda.
Pogledajte i ovaj video:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
