Olimpijske igre i klimatske promene: Kako se Tokio izborio sa toplotnim talasima

Tokio je ovog leta uveo niz mera kako bi pomogao ljudima da se izbore sa vrućinom, a tamošnji eksperimenti mogli bi da pruže neke pouke drugim gradovima koji pokušavaju da podnesu povišene temperature.

Toplina tokijskog trotoara pojačana je odbijanjem zraka Sunca o visoke stambene zgrade i prodavnice.

Velika grupa pregrejanih kancelarijskih radnika projurila je u odelima i kravatama, oblivena znojem i teško dahćući.

Njihov svakodnevni ručak u lokalnom restoranu udaljenom samo jedan blok daleko više liči na maraton zahvaljujući sparnoj vrućini.

Svaki lokalni stanovnik će potvrditi da je Tokio vruć tokom leta, a vrhunac dostiže u vlažnim mesecima julu i avgustu.

• Zašto je važan novi izveštaj o klimatskim promenama
• Meso ili povrće? Otkrijte kako vaš izbor utiče na klimu
• Opasnost sa Himalaja koju niko ne prati

U 2019. godini u Japanu je navodno bilo 162 smrtnih slučajeva zbog sumnje na bolesti povezane sa vrućinom nakon ekstremnog toplotnog letnjeg talasa

Hiljade ljudi hospitalizovano je 2018. godine na rekordnim temperaturama koje je meteorološka agencija proglasila prirodnom katastrofom.

Olimpijske igre u Tokiju 2020. godine koje su počele 23. jula i trajaće do završetka Paraolimpijade 5. septembra, sa samo dve nedelje između dva događaja.

Ali, uprkos nesigurnosti koju je stvorila pandemija kovida, Organizacioni odbor Tokija razvio je rešenja za pomoć sportistima i javnosti da se nose sa visokim temperaturama sa kojima će se verovatno susresti ove godine.

Bez obzira na sav trud, mnogi sportisti su imali problema zbog preterane vrućine i vlage, a neki su čak i odustajali od takmičenja.

Iako gledaoci zbog pandemije nisu bili prisutni na Olimpijskim igrama u Tokiju, mnoge tehnologije i ideje razvijene uoči takmičenja mogle bi pronaći širu primenu u pomaganju gradovima da ostanu hladni tokom toplotnih talasa.

Ovo nije prvi put da je Japan domaćin Letnjih igara, a prve su održane 1964. godine.

Međutim, prethodne igre su održane sredinom oktobra, čineći upravljanje vrućom letnjom klimom u Tokiju tokom velikih sportskih događaja bez presedana.

I ne zabrinjavaju samo događaji na otvorenom.

Zatvoreni objekti takođe moraju da upravljaju toplotom, a svesni su ekoloških problema koji bi se mogli pojaviti.

Pa kako se može odgovoriti izazovima vrelog grada bez štete po životnu sredinu?

Japanu nije strano da traži inovativna rešenja, ali iako je smislio neke intrigantne načine za očuvanje Tokija hladnim, nisu svi uspeli kako su se nadali.

U septembru 2019. godine, organizatori Tokija 2020 testirali su mašine za veštačko osnežavanje, u nadi da će rashladiti mesto koje se koristi za veslanje i vožnju kanuom – Si Forest Votervej.

Otprilike 300 kilograma snega isprskano je na 2.000 sedišta – od kojih je samo polovina pokrivena i, iako je zabavljalo gledaoce u to vreme, na kraju nije imalo velikog uticaja na temperaturu u zgradi koja je ostala na stalnih 25,1 stepen Celzijusa tokom celog testa.

Druge mere su, međutim, bile uspešnije.

Na primer, boja za blokiranje sunčeve energije naneta je na različite površine, posebno one podložne sunčevoj svetlosti.

Tokijske gradske vlasti saopštile su da boja može smanjiti toplotu kolovoza do osam stepeni Celzijusa.

Boja, koju je NASA prvobitno razvila kako bi astronaute ohladila u svojim svemirskim letelicama, već neko vreme se koristi u kućama, ali ne i na infrastrukturi u obimu potrebnom za Olimpijske i Paraolimpijske igre.

• Šumski požari, toplotni talasi i bujične poplave – šta se to dešava
• Vetar kao energetska revolucija koju treba pažljivo voditi

Japanski nacionalni stadion takođe je izgrađen korišćenjem više drveta i prirodnih resursa od većine moderne arhitekture, navodno delimično radi smanjenja apsorpcije toplote od metala.

Jedinstven dizajn stadiona takođe je planiran posebno kako bi se olakšao protok vazduha.

Dva sporta koja privlače pažnju medija su maratonska trka i nadmetanje u brzom hodanju.

Sredinom oktobra 2019. godine, objavljeno je da, zbog pritiska Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK), gradska vlada Tokija seli ove događaje u Saporo, 832 kilometra dalje.

Grad, koji se nalazi na ostrvu Hokaido na severu Japana, u letnjim mesecima je u proseku hladniji za pet stepeni Celzijusa od Tokija i nudi manje vlažno okruženje.

Ovo je gotovo sigurno bio direktan odgovor na Svetsko atletsko prvenstvo u Dohi, održano krajem septembra 2019, gde je 40 odsto maratonaca odustalo od takmičenja zbog visokih temperatura.

Iako bi oni koji se plaše ponavljanja onoga što se dogodilo u Kataru mogli biti sretni da čuju za taj potez, reakcije u Japanu su bile različite.

Guverner Tokija Juriko Koike rekao je da to zapravo nije bio izbor, već „odluka bez dogovora“.

Ni japanski sportisti nisu u potpunosti prihvatili ovaj potez.

Japanska olimpijska maratonka Ajuko Suzuki rekla je da priznaje da MOK daje prioritet bezbednosti takmičara, ali je tvrdila da bi ovaj potez mogao oduzeti prednost domaćim trkačima.

• Vrućina i alkohol – koju granicu ne treba prelaziti
• U srcu vatrenih stihija u Kanadi i na Kipru: „Sunce se ne vidi od dima“

Suzuki veruje da bi, uprkos „vlažnoj“ klimi, trka bila u redu u Tokiju da su se takmičari pripremili na odgovarajući način, koristeći tehnike poput hlađenja dlanova ruku da bi se održala hladnija unutrašnja temperatura, kao i hidrataciju.

Većina događaja se, međutim, odvijala u gradskom području Tokija.

Mnogi su održavani u zatvorenim arenama ili na sportskim terenima koji se mogu rashladiti klima uređajem.

Ali veliko oslanjanje na klima uređaj može biti problematično zbog njegovog uticaja na životnu sredinu.

Mičijo Kakegava, vanredna profesorka za životnu sredinu, politiku i menadžment na Univerzitetu Soka, ukazuje na životnu sredinu sintetičkih hemikalija poput CFC-a i HCFC-a koji se nalaze u rashladnim sredstvima za klimatizaciju.

„Novi nacionalni stadion u Tokiju izgrađen je od drvenih okviraHCFC-a da zarobi toplotu u atmosferi je do 1.810 puta veća od sposobnosti ugljen-dioksida“, kaže ona.

Kao rezultat toga, organizatori Olimpijskih igara u Tokiju zadužili su inženjerske firme da pronađu ekološki prihvatljivija rešenja za upravljanje toplotom, a da pritom i dalje nude udobnost za gledaoce.

Iako gledaoci nisu tu da bi iskoristili pogodnosti, rešenja koja su razvijena mogla bi ponuditi neke pouke drugim gradovima koji pokušavaju da rashlade stanovnike tokom letnjih vrućina.

Na primer, kompanija Takasago termalno injženjerstvo izabrana je za instaliranje sistema za upravljanje grejanjem u novoj Ariake Areni, koja je domaćin olimpijskih odbojkaških i paraolimpijskih košarkaških događaja.

• Nauka je zakazala – nije predvidela poplave i velike vrućine
• Koliko smo uradili za životnu sredinu u doba korone

Kompanija je koristila nekoliko metoda takozvane „tehnologije zelenog vazduha“ za stvaranje udobnih prostora i smanjenje njihovog uticaja na životnu sredinu.

Jedna od takvih inovacija je novi tip klimatizacionog sistema nazvan Swirling Induction Type, koji potiskuje hladan vazduh u spiralnoj formaciji direktno u prostore nižih nivoa gde će se ljudi verovatno nalaziti.

Ovaj spiralni protok vazduha pomaže efikasnijem mešanju vazduha, smanjujući količinu energije potrebnu za hlađenje prostorije do 40 odsto u poređenju sa konvencionalnim sistemima klimatizacije.

„U tradicionalnim sistemima, vazduh cirkuliše po celoj prostoriji“, dodaje Saburi Tošikazu iz Takasagovog istraživačkog i razvojnog centra.

„(Naša) tehnologija koncentriše svoj protok vazduha na nivou poda. Energetski je efikasna za zgrade sa visokim plafonima.“

Takođe pomaže i u održavanju čistoće vazduha u prostoriji potiskivanjem neželjenog prljavog vazduha do vrha prostorija gde se može otpustiti napolje kroz otvore.

Da bi napajali ove masivne sisteme za upravljanje toplotom, neki od objekata su instalirali solarne panele za pretvaranje sunčeve energije u energiju za hlađenje.

Ariake Arena, na primer, samo je jedan od nekoliko novih objekata koji imaju krov od solarnih panela.

Dok će se energija prikupljena iz same zgrade koristiti za napajanje neke elektronike ove građevine, konačni cilj u budućnosti je stvaranje „zgrada koje ne troše energiju“.

Jedan plan kako pomoći da se gledaoci ohlade tokom Olimpijskih igara u Tokiju oslanjao se na neke od tradicionalnijih japanskih načina upravljanja toplotom.

„Učiva“, ravni sklopivi ventilator, poreklom iz Kine, ili „sensu“, naborani sklopivi ventilator, koji se najčešće vidi u Japanu, naširoko koriste meštani.

Bilo je planova da se gledaocima tokom pandemije poklone besplatne lepeze i papirni šeširi, ali je olimpijski tim Češke iskoristio ideju da uključi sensu kao deo svoje službene nacionalne odeće za Tokio 2020.

Nešto manje tradicionalna, ali još uobičajena praksa u Japanu, jeste upotreba velikih raspršivača.

Oni se već koriste na mnogim turističkim mestima širom Japana, a privremene kule za raspršivače postavljene su na olimpijskim borilištima i čak se koriste za osvežavanje konja koji se koriste u nekim događajima.

Iako su mašine efikasan način za hlađenje i hidrataciju, obično se drže stalno uključene i koriste otprilike 600-800 mililitara vode u minutu, što će povećati uticaj olimpijskih objekata na životnu sredinu.

Uprkos svim uključenim tehnologijama i metodama, na kraju će se pitanje upravljanja toplotom svesti na pojedince.

Lokalna meteorološka služba Weathernews kvantifikovala je nivo senke, kretanja vetra i vrućih zona u Tokiju uoči Igara.

Ove informacije su dostupne na zahtev bilo kojem nacionalnom timu koji učestvuje.

Treneri odavno u praksi aklimatizuju vrhunske sportiste na nepoznate i nepovoljne uslove.

Biciklisti i trkači često pokušavaju da imitiraju faktore poput nadmorske visine, vlažnosti i temperature tokom trčanja.

Ponekad to stimulišu veštačkim sredstvima, poput nošenja dodatnih slojeva odeće ili odlaska u saunu nakon treninga.

Timski sportovi, poput američkog fudbala, takođe koriste takve taktike, poput zakucavanja fudbalske lopte u ledenim kadama tokom vežbi da bi se navikli na hvatanje i bacanje po kiši.

Takmičari i sudije su takođe koristili opremu kao što su prsluci za hlađenje koji sadrže blokove leda ili gelove za promenu faze da bi apsorbovali deo toplote.

Američki tim je čak nosio uniforme koje je dizajnirao Ralf Loren na ceremoniji otvaranja, a koje su imale ugrađen sistem hlađenja za koji modni brend tvrdi da može ukloniti toplotu sa kože sportiste.

Za one koji nemaju luksuz skupih tehnologija hlađenja i meseci aklimatizacije, ostati rashlađen u vrelom gradu poput Tokija znači biti oprezan i tražiti hlad.

• Šest neočekivanih načina za spas planete od klimatskih promena

„Ne možete sve vreme provesti u hladnoj klimatizovanoj hotelskoj sobi i odjednom otići u izuzetno toplo okruženje na neki događaj“, kaže Kazuo Asada iz Weathernews-a.

Izlazak iz hladnog okruženja na užarene trotoare može šokirati vaše telo i potencijalno dovesti do neželjenih bolesti povezanih sa toplotom, poput toplotnog udara.

Asada savetuje stavljanje dlanova ili tabana u hladnu vodu jer to može pomoći u brzom smanjenju telesne temperature.

Iako trčanje maratona ili sprintanje po velikoj vrućini verovatno neće biti uobičajen izazov, jer se sve više gradova bori sa toplotnim talasima zbog klimatskih promena, mogle bi se izvući neke pouke sa ovogodišnjih Olimpijskih igara –

Tokio je izdržljiv grad koji je preživeo tajfun, zemljotrese i ratove, a ako je grad iz toga nešto naučio, priprema je ključna.

Pivom u borbu protiv klimatskih promena

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]