Olimpijske igre i sport: Greška od pet centimetara koja je olimpijsko finale pretvorila u haos

Osvetljene reflektorima i obasute sjajnim šljokicama, reči Alane Slejter kao da su visile u vazduhu.

Slejter se okrenula i pogledala rivalke. Niko joj nije odgovorio na postavljeno pitanje.

„Pomislila sam da ne pričaju engleski ili da me možda ne razumeju ili da su možda u tom trenutku bile fokusirane na sopstvene pripreme za nastup“, rekla je Alana za BBC i emisiju Sporting fitnes.

Možda su smatrale da njeno pitanje ne zaslužuje ikakav odgovor.

A njeno pitanje je u svakom slučaju bilo neobično.

Slejter i 35 drugih gimnastičarki su u tom trenutku već prošle pola puta na olimpijskom takmičenju u gimnastičkom višeboju na Igrama u Sidneju 2000. godine.

Bio je to vrhunac njihovih karijera.

Za Slejter, koja je imala samo 16 godina, pritisak je bio još veći. Više od 15.000 ljudi u Superdomu u Sidneju je grmelo svaki put kada bi se neka od njihovih sunarodnica približila spravama.

Ali usred svega, Slejter je rekla nešto što je zazvučalo nemoguće.

Da li je moguće da je sprava za preskok na najvećoj svetskoj pozornici bila postavljena prenisko?

• Paraolimpijka koja je pozirala za Plejboj: „Mi smo kao i svi ostali ljudi“
• Kad je sport poligon za podele – Igre prijateljstva kao pandan Hladnom ratu
• Od sivih fabričkih dimnjaka Šefilda do snežnih padina Azije: Priča o Džejmsu Vudsu i fristajl skijanju

Do tog trenutka Alanina gimnstička karijera bila je obeležena brzinom kojom se razvijala, bez obzira na gubitak koji bi mnoge druge sputao.

Gimnastikom je počela da se bavi čim je prohodala.

„I uvek sam govorila drugima da me ne pridržavaju za ruku – za mene je to bilo osećaj radosti i ljubavi.

„Istraživala sam fizičke granice i pomerala one mentalne“.

Slejter je te limite gurala do nivoa svetske gimnastičke elite.

Na nacionalnom nivou je debitovala sa samo devet godina, dok se u međunarodnoj konkurenciji oprobala kada je imala 11.

Imala je 13 godina kada je otputovala na Juniorsko pacifičko prvenstvo u američkom Kolorado Springsu.

Njen otac je insistirao da na tako dugačko putovanje krene sa majkom – ispostavilo se da je s pravom bio zabrinut, iako ne zbog razloga koji je mogao i da zamisli.

Upravo je njena majka, ophrvana bolom, bila tu da joj saopšti kako se avion koji je iz Džakarte leteo za Singapur i u kojem je bio njen otac – srušio.

Poginuli su svi putnici u avionu, njih 104.

„Njegov avion se srušio u trenutku dok sam se takmičila. Zapravo, jednog trenutka tokom takmičenja kao da sam zaboravila kako da istrčim stazu za preskok“, rekla je Slejter.

„Nikada to nisam uspela da objasnim sebi. Nikada mi se ništa slično nije desilo ni pre ni posle toga jer sam bukvalno zaboravila kako da trkom napravim zalet.

„Kasnije smo zaključili da je upravo to bio trenutak kada se avion srušio.

„To iskustvo mi je otvorilo nove vidike, pronašla sam neku unutrašnju snagu za koju nisam ni znala da je nosim u sebi.

„Taj događaj je zaista pomogao da se oblikujem u osobu kakva sam sada, ne samo snažna žena, već i snažna sportistkinja.“

Pogledajte video: Paraolimpijski šampion otvorio dušu – „muka mi je od ljudi koji me svakodnevno ismevaju“

Olimpijsko takmičenje je ekstremni test za svakog sportistu.

Ipak, ono što se dogodilo Slejter, bilo je jedinstveno.

Slejter nije očekivala da će u Sidneju da se bori za medalju – bila je previše mlada, a konkurencija je bila izuzetna.

Ruskinja Svetlana Korkina, svetska šampionka iz 1997. godine i vladajuća evropska prvakinja, bila je u sjajnoj formi.

Tokom kvalifikacionog dela takmičenja, bila je u velikoj prednosti u odnosu na najbliže protivnice, dve rumunske gimnastičarke.

Ali njen nastup je iznenada i neočekivano počeo da ispada iz zacrtanog koloseka.

Nakon odličnog nastupa u parteru, koji je bio prvi od četiri discipline, prešla je na preskok.

Tokom zagrevanja nije uspevala da prizemlji, skokove je završavala na kolenima.

Verujući u sate koje je provela trenirajući, nastavila je da rutinerski izvodi skokove.

Nakon što je na zaletu počela da bodri samu sebe, zatrčala se i lansirala u vazduh preko sprave praveći spinove i okrete.

Pod je ponovo bio preblizu – pala je pravo na cevanice.

Odmah je poskočila i zauzela stav za doskok, ali njeno lice je već pokazivalo ogromnu razočaranost.

Nada za zlatom je bila zbrisana.

Nije bila jedina koja se mučila.

Američka šampionka Eliz Rej je napravila grube greške prilikom sopstvenih pokušaja.

Britanka Anika Rider se povredila, pa je morala da se povuče sa takmičenja, dok je Brazilka Danijele Hipolito udarila glavom o pod i povredila vrat tokom doskoka.

Bez obzira na nervozu, ovo je bilo daleko ispod standarda za nivo na kojem su se takmičile najbolje gimnastičarke sveta.

Nakon dve završene discipline, došao je red na Slejter.

Ona je bila prva koja je u grupi trebalo da izvede preskok u trećoj rotaciji.

„Stajala sam na kraju zaletišta dugačkog 25 metara, pogledala sam spravu i pomislila kako je prenisko postavljena. Jednostavno mi je tako izgledala“, rekla je Slejter.

„Okrenula sam se prema ostalim takmičarkama i upitala ih da li i njima sprava za preskok izgleda kao da je preniska.“

Niko ništa nije rekao, sprava je možda samo tako izgledala.

Slejter je odlučila da testira svoje opažanje.

Zaletela se stazom.

„Ja nisam visoka gimnastičarka i kada bih se odrazila sa odskočne daske obično sam imala osećaj gde se nalazi ivica sprave“, rekla je.

„Ali umesto toga, dok sam joj se približavala, osetila sam nešto što nisam osetila nikada ranije.

„I znala sam da je onaj osećaj dok sam sa početka zaletišta gledala u pravcu sprave bio 100% ispravan i da je ona bila postavljena na pogrešnu visinu.

„Kao 16-godišnjakinja sam imala izbor da nešto kažem i zaustavim takmičenje ili da jednostavno nastavim sa pokušajima.

„Izabrala sam prvu opciju“.

Slejter se vratila do sprave, okrenula ka trenerima Pegi Lidik i Nikolaju Lapkinu i pokazala im, gestikulirajući rukama, kako joj je sprava za preskok bliža stomaku nego grudima, gde bi trebalo da bude.

„Bila je postavljena prenisko, osim ako tokom noći nisam porasla“, rekla je Slejter.

„Nikolaj me je pogledao pravo u oči, premerio spravu u odnosu na svoje telo i u tom trenutku se na njegovom licu video užasavajući pogled.“

U narednih nekoliko minuta se spoznaja o tome šta se dogodilo proširila celom arenom.

Obavljeno je merenje koje je pokazalo da je Slejter bila u pravu – sprava nije bila dobro podešena.

Umesto da je na 125 centimetara, postavljena je na 120 centimetara od poda.

Razlika koja je mogla da poremeti najfiniju moguću utreniranu kalibraciju, razlika između perfekcije i poniženja.

Osoblje se okupilo oko sprave i počelo da odvrće šrafove, postavljajući je na pravu visinu.

Kako je greška postajala sve evidentnija, zvaničnici su počeli da se okupljaju duž staze i bespomoćno gestikuliraju rukama.

Televizijski komentatori su bili zgroženi, treneri takmičarki pobesneli.

„Nikada nisam videla ništa slično, čak ni na malim, lokalnim takmičenjima“, kaže Keti Keli, koja je tada trenirala nacionalni tim Amerike.

„Bilo je to krajnje bizarno“.

Polovina takmičarki je već obavila nastup na prenisko postavljenom preskoku.

Doneta je odluka da 18 devojaka mogu da ponove svoje nastupe, ali za mnoge je već bilo prekasno.

Njihovo samopouzdanje i koncentracija su bili nepovratno uzdrmani.

Korkina je, pošto je mislila da su joj šanse za zlato otišle u nepovrat, napravila još jednu grešku na sledećoj spravi, dvovisinskom razboju.

Pošto je već bila daleko od šanse da se bori za medalju, ona je odustala od ponovljenog skoka i pomirila se sa desetim mestom.

Zlato je na kraju osvojila Simona Amanar iz Rumunije.

„Najtužnije od svega je što na kraju niko nije profitirao od ove situacije“, rekla je Slejter.

„Ali pobedu su odnele volja mlade gimnastičarke da javno iznese mišljenje i to u situaciji dok je bila pod velikim pritiskom u važnom trenutku njene sportske karijere, kao i to što je neko čuo i konačno i saslušao.“

Nastavljena je istraga o tome kako je došlo do ovog propusta.

Navodno su organizatori jednostavno zaboravili da podese spravu nakon što je prethodno veče završeno finalno takmičenje u mučkoj konkurenciji u gimnastičkom višeboju.

Takođe je otkrivena i papirološka greška u vezi sa dimenzijama sprava.

Ali ovaj incident je u isto vreme bio i deo jedne proslave, baš kao što je bio i izvor međusobnih optužbi.

Slejter se u aprilu 2013. godine udala za Skota Peneja.

Iako njen otac nije mogao da prisustvuje slavlju, tu su bili njeni treneri koji su više od decenije pre toga bili prisutni u Superdomu u Sidneju.

„Nikolaj me je poveo do oltara“, priseća se Slejter, koja danas ima 39 godina.

„Bio je to predivan trenutak… Posle sam od devojaka koje je on tada trenirao čula da je vežbao taj trenutak u gimnastičkoj dvorani tako što se šetkao gore-dole stazom za preskok.

„Pegi je održala govor, a priča o preskoku u Sidneju je bila vrhunac njenog obraćanja.

„Na kraju se obratila mom suprugu: ‘Ukoliko Alana misli da je u pravu, onda verovatno i jeste, a tebi bi bolje bilo da joj veruješ’.“

Od Zrenjanina do Tokija: Upoznajte sutkinju koja deli pravdu rvačima u Tokiju

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]