Čovek u belom ispaljuje plamenu strelu ka olimpijskom kotlu dok dramatična muzika počinje da svira.
Tada nije bilo pametnih telefona, pa ste ovaj trenutak mogli da vidite samo preko televizije ili ako ste na stadionu.
Stadion prepun, više od 60.000 ljudi došlo je da gleda ceremoniju otvaranja Olimpijskih igara u Barseloni 1992. godine.
Svi su zanemeli.
„Sećam se kako sam uzeo upaljenu strelu, ispalio, a onda je stadion eksplodirao od oduševljenja“, priseća se Antonio Rebolo trenutku kada je zapalio olimpijski plamen pre 32 godine.
Pogledajte taj trenutak ovde.
- Kontroverzno otvaranje Olimpijskih igara u Parizu: „Ruganje hrišćanstvu“
- Kako su izgledale sportske igre na Paliću koje su postojale 16 godina pre Kubertenovih
- Kako je pre više od tri decenije Sarajevo postalo centar sveta
Španski streličar kaže za BBC da je bio jedan od dvojice kandidata da izvedu istorijski čin i da je izabran samo sat pre događaja.
Posle ceremonije otvaranja Olimpijskih igara u Parizu 2024. godine, snimak Reboloa ponovo je postao aktuelan na društvenim mrežama, dostigavši milione pregleda.
Osvajač srebrne medalje na Paraolimpijskim igrama kaže da se „nikada nije plašio niti sumnjao“ da će pogrešiti pred punim stadionom i milionima ljudi širom sveta koji su preko televizije gledaju spektakl.
Sada 69-godišnjak, koji se takmičio za Španiju u olimpijskim i paraolimpijskim nacionalnim streličarskim timovima, živi u Madridu i radi kao stolar u španskom vazduhoplovstvu.
Pobedio sumnje
Kada je imao osam meseci, Rebolo je oboleo od dečije paralize.
Bolest je zahvatila obe noge, a na jednoj je morao da nosi metalni uređaj da bi mogao da hoda.
Ali to ga nije sprečilo da se bavi sportom.
Kada je imao oko osam godina, Rebolo je kupio prve knjige o gimnastici.
Naučio je vežbe za jačanje nogu i, vrlo oprezno, počeo da pravi nekoliko koraka bez uređaja.
„Kada sam to postigao, počeo sam da plivam, bavio sam se boksom, džudoom, ušao u svet planinarenja, dizao sam tegove“, priseća se on.
Rebolo kaže da je njegova strast za streličarstvom počela nakon što je sebi napravio luk.
Koristio je štapove za kišobrane i štapove kao strele za gađanje, nesvestan da takav sport uopšte postoji.
Kada je imao 20 godina, prijatelj mu je rekao za taj sport.
Rebolo je zatim otišao u Špansku streličarsku federaciju tražeći savet, gde je učio o tehnikama i opremi potrebnim da postane profesionalac.
- Kada se sudare sport i politika: Istorija otkazivanja i bojkota Olimpijskih igara
- Kako se Sarajevo izborilo za Zimske olimpijske igre 1984.
- Pesnice, Adolf Hitler i jedna tinejdžerka: Deset kultnih fotografija Olimpijskih igara
Olimpijske igre u Barseloni
Kada su organizatori ceremonije pozvali Reboloa da se okuša zajedno sa drugim streličarima kako bi bili izabrani za ceremoniju otvaranja Olimpijskih igara u Barseloni, nije mogao da veruje.
„Na tim testovima su učestvovali snažni sportisti, lepo građeni, znate već“, kaže on.
„Nisam mogao da verujem da mene, kao nekog sa invaliditetom, zovu na probu“.
Ubrzo je otišao u Barselonu da se okuša.
„Tamo je bilo stotine streličara koji su gađali metu udaljenu oko 100 metara i visoku oko 50 metara“, seća se Rebolo.
Kada su svi ostali pokušali sa različitim uspehom, Rebolo je poslednji dobio priliku.
„Pogodio sam metu iz prvog pokušaja.
„Tražili su od mene da gađam još jednom i ponovo sam pogodio metu“, priseća se on.
- Kao u staroj Grčkoj – zamislite gole olimpijce kako se takmiče
- Kako je Grad svetlosti zauvek promenio Olimpijske igre pre 100 godina
- Kako je 200 godina stara kapica postala olimpijska maskota
Priprema
Rebolo kaže da je prošao treninge kako bi se pripremio za pritisak prilikom ceremonije otvaranja.
Bio je dobro obavešten šta može da očekuje od ceremonije, i znao je da će osim njega i strele biti još mnogo toga – pevači, manekeni, plesači i snimateljske ekipe.
Trudio se, kaže, da ga sve to ne ometa i usredsredio se na gađanje mete.
Nikada ga ranije nije gledalo toliko ljudi.
„Nisam znao da li ću izdržati napetost, da li ću se onesvestiti ili ću se unervoziti i ispaliti strelu u tribine“, kaže on.
Legendarni španski košarkaš Huan Antonio San Epifanio, poslednji nosilac olimpijske baklje, prošao je kroz gomilu sportista okupljenih na stadionu da bi stigao do platforme na kojoj ga je čeka paraolimpijski strelac.
Rebolo je odapčeo streli i… ostalo je istorija.
Huk publike ga je prenuo iz sna.
„Rekao sam Epifaniju: ‘Pogledaj, uspeli smo’. Bila je to velika radost.“
Gledajući spektakl, mnogi su mislili da je strela pogodila unutrašnjost ‘tanjira’, ali Rebolo ju je zapravo ispalio tačno na predviđeno mesto kako bi pokrenuo gasove koji su zapalili olimpijski plamen.
Bila je to era zemaljske televizije, VHS kaseta i vokmena, pa je kasnije, umesto da ga pitaju za selfije ili da piše na Instagramu o tom iskustvu, Rebolo išao „s jednog televizijskog intervjua na drugi“.
„Sve do četiri ili pet ujutru nisu prestajali da me vode na televizijske stanice na intervjue“, kaže on.
Slava
Nekoliko dana kasnije, Rebolo je konačno počeo da uživa u sopstvenom dostignuću.
Dok je šetao ulicama Barselone ljudi su mu prilazili, pozdravljali ga, čestitali mu.
„To je za mene bilo šokantno, jer sam specijalista za stolariju“, dodaje on.
Ali Rebolo kaže da nije tražio slavu.
Posle sredine 1990-ih potpuno je prestao da se profesionalno bavi streličarstvom.
„Posle Olimpijskih igara, bilo je ljudi koji su osvojili mnogo novca i promenili se“, kaže on.
„U mom slučaju, na sreću ili nesreću, to se nije dogodilo. Morao sam da nastavim da živim od svog posla.“
Rebolo i dalje radi, kao i od svoje 14. godine, i kaže da je san o penzionisanju još nedostižan.
„Tokom godina se desila situacija da ni okruženje u mom gradu [Madridu], niti prilike u svetu nisu takve da se zaista možete povući i budete mirni“, kaže on.
Ali ceremonija otvaranja 1992. i dalje se smatra jednim od najupečatljivijih trenutaka u čitavoj istoriji Olimpijskih igara.
„Ne pridajem mu više toliki značaj, ali znam da ostaje u analima istorije Španije i posebno Olimpijskih igara“, kaže Rebolo.
Savet mlađima
Rebolo će uskoro napuniti 70 godina.
I on ima savete za buduće generacije koje bi mogle ponovo da naiđu na njegov snima na mnogim budućim olimpijskim igrama.
On kaže da mladi ljudi moraju da nauče da se žrtvuju, naporno rade i bore se za sebe i njihovu dobrobit – i fizičku i mentalnu – kao i za dobrobit onih oko sebe.
„Kao što kažemo u Španiji, nikada ne bacajte peškir, morate da se borite kao životinja do poslednje kapi krvi, morate da se borite“, dodaje on.
Pogledajte video: Kontroverzna istorija olimpijske štafete
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
