Srđan Poštin iz Flortodoksa se vrti na glavi, dok ga posmatra Luka Lukić iz druge beogradske ekipe Rekognajz

Darko Manasić
Srđan Poštin iz Flortodoksa se vrti na glavi, dok ga posmatra Luka Lukić iz druge beogradske ekipe Rekognajz

Po vrelom letnjem suncu na gradskom bazenu grupa oznojenih tinejdžera izvodi nesvakidašnje plesne poteze uz muziku sa razglasa privlačeći pažnju zabezeknutih Zaječaraca.

Posmatraju ljudi iz vode, gledam i ja na suvom, kako lete ruke i noge dok izvode vetrenjače i skakuću u stojećem položaju, verovatno nesvesni činjenice da ispisuju nove stranice lokalne istorije, ali i uličnog plesa koji će uskoro zapljusnuti zemlju.

Bilo je to početkom ovog milenijuma, kada je brejkdens stigao u ovaj grad na istoku Srbije.

Igralo se svuda – od diskoteka i sala, preko mermernog ulaza u srednju školu, do različitih događaja i glavnog zaječarskog trga.

A tamo slične slike čuđenja, ali i oduševljenja.

„Posle gostovanja u Beogradu, dogovorili smo se da napravimo ulični šou kod nas, da vidimo kako će ovde da reaguju. Bilo je super, veliki krug.

„Ali najsmešnija scena, dolazi gospođa i pita nas – odakle ste?“, osmehujući se priča Aleksandar Micić, samouki pionir zaječarskog brejkdensa, za BBC na srpskom.

Sa zakašnjenjem od jedne decenije, brejking je iz njujorškog Bronksa u Jugoslaviju stigao u prvoj polovini 1980-ih, putem filmova, najpre na ulice Ljubljane, a onda gotovo istovremeno i Beograda i Zagreba.

Kao jedan od četiri elemenata hip-hop (sup)kulture, razvijao se, stasavao i, kako u svetu, tako i na Balkanu stvorio jednu snažnu zajednicu.

„Moram da se zahvalim plesu zbog kojeg sam video svet i koji mi je dao sve u životu.

„U najboljim godinama sam osvojio sve što sam mogao, bio sam svetski i evropski prvak i više puta trener prvacima, to je ono što me vuče i nikad neću prestati“, govori Samo Polutak Kos, jedan od prvih brejkera u Sloveniji i Jugoslaviji, za BBC na srpskom.

brejk

BBC

Ljubljana, Beograd, Zagreb 1984.

Nema preciznih podataka, ali veruje se da je prva stanica za brejking u Jugoslaviji bila Ljubljana.

Tamo ga je doneo pokojni slovenački plesač Tomaž Ambrož, koji je 1983. pod uticajem filma Flešdens organizovao prve kurseve brejkdensa u ovoj jugoslovenskoj republici.

Naredne godine je posetio nemačko prvenstvo u ovom plesu, snimio ga i tako dobio dodatni materijal za vežbanje u plesnom klubu Kazina.

Te 1984. u beogradske bioskope stižu i filmovi Bit Strit i Brejkdens (Breakin’), zahvaljujući kojima će se mnogi omladinci zainteresovati za ovaj ulični ples.

Posle projekcije okolni parkovi, trgovi i ulice bi se pretvarali u borilišta gde su igralo uz skinute pokrete iz filma.

Jedni od prvih beogradskih brejkera bili su članovi pionirskog srpskog rep sastava Robin Hud – Slobodan Kuzmanovski Kiza, Petar Mulc i Goran Žabrenac Žabac.

Filmovi su bili izvor informacija i za prve brejkere iz Zagreba, gde je 1984. održan prvi betl, plesna borba dve ekipe brejkera, a snimljena je i prva reklama.

Na prvim treninzima brejkdensa u Ljubljani, bio je i tada osmogodišnji Samo Polutak Kos koji kaže da je za ekspanziju ovog plesa u Sloveniji odgovoran i domaći film „Poletje u školjki“ (Leto u školjki) iz 1985.

„Naredne godine je bio vrh, pokojni reditelj Tugo Štiglic je napravio reklamu o brejkingu i plesovima, tako da je čitava Slovenija počela da igra“, govori 49-godišnji pionir balkanskog i svetskog brejkdensa.


Pogledajte video: Kako se ocenjuje brejking

Olimpijske igre u Parizu 2024: Kako se ocenjuje brejking
The British Broadcasting Corporation

Povratak brejkinga u Srbiju

Na brejking sceni Srbije, ali i drugih bivših jugoslovenskih republika, 1990-ih je nastupilo zatišje.

Stariji igrači su đuskali i dalje, ali je interesovanje opalo – i tako sve do kraja decenije kada je novi talas zapljusnuo Beograd.

Tada je u okviru Beldens plesnog kluba u Beogradu 1999. pokrenuta škola brejkdensa iz koje su nastale dve ekipe – Breakdance Squad sa Voždovca i Breakzone Crew iz centra.

„Bili smo kao Zvezda i Partizan – BZC protiv BDS i tako nekoliko godina“, govori Anđelko Pavlović, beogradski brejker, za BBC na srpskom.

Vežbalo se po pločnicima tržnih centara i trgovima, a pokrete su skidali su gledajući spotove na kablovskim kanalima VIVA i MTV, a kasnije i domaće Košave.

„Jedan drugar ih je stalno zvao da puštaju In Da Arena od Flyings Steps-a (nemačka grupa) po 10 puta dnevno da bi mogao da stigne da snimi i da đuska“, priča Pavlović osmehujući se.

Početkom milenijuma, virus brejkinga je zahvatio Srbiju.

Scena je rasla, jačala i širila se, pa su ekipe nicale od Zaječara i Bora, preko Kragujevca, do Novog Sada.

Neke od najznačajnijih ekipa koje će ostaviti traga na domaći brejking naredne dve decenije su Recognize, Students of Rhythm i Floortodox iz Beograda, Boogie company i Unbreakable Crew iz Novog Sada, Break Foot-Steps iz Zaječara i Flow Jamz Crew iz Smedereva.

Anđelko Pavlović (prvi zdesna), brejkuje skoro četvrt veka, a sa ekipom je često i u Knez Mihajlovoj ulici u centru Beograda

BBC
Anđelko Pavlović (prvi zdesna), brejkuje skoro četvrt veka, a sa ekipom je često i u Knez Mihajlovoj ulici u centru Beograda

Samouki brejkeri sa istoka Srbije

I Zaječarci su prve brejking korake skidali sa muzičkih spotova stranih elektro-dens grupa emitovanih na kablovskoj televiziji.

„Dopali su mi se ti fascinantni pokreti, hteo sam da probam. I krenulo je“, govori Aleksandar Micić, tada učenik trećeg razreda srednje škole, za BBC na srpskom.

Ubrzo je naučene pokrete pokazao drugu sa kojim je 2001. napravio zaječarsku brejking grupu – Break Foot-Steps.

Učile su ih „video kasete sa snimcima brejkera“ jer „nije imao ko da im pokaže“, a treniralo se i do šest sati dnevno.

Prvi nastup pred publikom imali su na žurci na zaječarskom bazenu, da bi u narednih pola decenije postojanja, igrali po raznim lokalnim diskotekama, trgovima i događajima širom Timočke krajine, pa i jednoj pozorišnoj predstavi.

„Nismo imali nikakve uslove, trenirali smo ispred srednje škole na mermeru, bez strunjača.

„Malo se zakačiš i odmah modrica, krvarenje, ali se onda navikneš i očeličiš“, dodaje Micić.

Od tridesetak ljudi koliko je bilo na vrhuncu, grupa je vremenom spala na šest slova, dok je danas Aleksandar jedini brejker u Zaječaru – i šire.

„Održavam se i treniram, mešam malo sa borilačkim veštinama, psihički i motivaciono je mnogo teško, ali nešto me je vuklo i rekao sam – idem do kraja pa šta bude“, dodaje.

Aleksandar Micić na pločniku u srednjoškolskom centru u Zaječaru

Privatna arhiva Aleksandra Micića
Aleksandar Micić na pločniku u srednjoškolskom centru u Zaječaru

Olimpijske igre i skromni učinci

Brejking je uvršten među nove olimpijske sportove na ovogodišnjim Igrama u Parizu, ali nema učesnika iz zemalja bivše Jugoslavije.

„Svi brejkeri čekaju da vide šta će se dešavati i kako će to biti predstavljeno“, rekao mi je Samo Polutak Kos u telefonskom razgovoru iz Pariza.

Slovenački veteran je tamo pratio egzibicione i prezentacione borbe, a u subotu će podržati dvojicu članova njihove međunarodne ekipe Formless corp u borbi za medalju – Džej Atak iz Australije i Hiro 10 iz Japana.

Polutak Kos kaže da Slovenija trenutno ima najbolje plesače na prostoru bivše Jugoslavije, a jedan od razloga je i mogućnost „putovanja na međunarodna takmičenja“.

Interesovanje postoji i kod devojčica.

„Mislim da je najbitnija stvar podrška roditelja i želja samog takmičara“, objašnjava Slovenac koji brejkuje više od četiri decenije, a trenira druge od 1989.

Red Bul brejking takmičenje u beogradskom Studentskom kulturnom centru (SKC) 2014.

Darko Manasić
Red Bul brejking takmičenje u beogradskom Studentskom kulturnom centru (SKC) 2014.

Za razliku od Slovenije, pa i Hrvatske, u Srbiji je situacija znatno lošija.

„Ima nas trenutno dvadesetak u celoj zemlji, a nekad je jedan grad imao toliko brejkera“, ističe Pavlović.

Među najveće međunarodne uspehe domaćih brejkera ubraja četvrto mesto njegove ekipe Authentic Style Crew na Old School Resurrection događaju u Sloveniji 2006. i nastup Miroslava Baloga Gufija iz Novog Sada i Nemanje Mihajlovića Padrea iz Bijeljine iz ekipe Yugoslavian BBoys u polufinalu Outbreak festivala u Slovačkoj 2012.

Yugoslavian Bboys je brejkerska ekipa koja okuplja igrače sa prostora bivše države, iz Zagreba, Osijeka, Trbovlja, Novog Sada i drugih mesta.

Najveći grupni uspeh zaječarskih brejkera je 15. plasman na Svetskom prvenstvu u nemačkom gradu Bremenu, na jesen 2004, a individualni peto mesto za Aleksandra Micića u Kališu, u Poljskoj.

U jednom trenutku je oformljena i Brejking zajednica Srbije, kao krovna organizacija koja će okupljati sve domaće ekipe i brejkere, ali se pre nekoliko godina ugasila.

Poslednjih godinu dana u Beograd se doselilo nekoliko ruskih brejkera što je „malo osvežilo scenu“, ali nedovoljno, preti nam gašenje, kaže Pavlović.

Preostali entuzijasti i dalje putuju na takmičenja, a ovdašnja publika ih često može videti i u Knez Mihailovoj ulici u centru Beograda kako izvode različite trikove i akrobacije u njihovoj uličnoj predstavi.

Zaječarski i beogradski brejkeri u inostranstvu

Privatna arhiva Aleksandra Micića
Zaječarski i beogradski brejkeri u inostranstvu

Lajfstajl bez koga se ne može

Muzika trešti sa košarkaškog igrališta srednjoškolskog centra, a nas desetak osnovaca poređalo se na prozorima i gledamo nekoliko godina starije sugrađane kako se lome na betonskom terenu.

Nešto dalje, na ulazu u medicinsku i tehničku školu, na klizavom, mermernom patosu, takođe sam imao priliku da vidim kojekakve vratolomije nekolicine brejkera, a o rep događajima u Zaječaru da ne govorim.

Po povratku sa košarkaškog treninga, u hodniku gimnazije prvi put sam gledao kako se par momaka iz inostranstva, u poseti rođacima na istoku Srbije, vrti na glavi poput helikoptera.

Ove scene su tokom godina kako u gradu „piva, Timoka i Gitarijade“, tako i u drugim mestima širom Srbije, nestale, ali je ostalo drugarstvo, lepe uspomene i ljubav prema brejkingu.

Pavlović ne želi da odustane, kaže da je sada već „više od pola života u tome – i da hoće, ne može da prestane“.

„Familija me i dan danas kudi: ‘Bolje da si energiju uložio na crtanje i slikanje za šta si talentovan’.

„Ali šta ću, nikad me to nije radilo kao brejking.“


Olimpijske igre će od 2024. godine biti bogatije za još jednu disciplinu – brejking.
The British Broadcasting Corporation

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Olimpijske igre u Parizu 2024: Brejking, preko filmova, video kaseta i spotova, do balkanskih ulica 1

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari