Ukrajinska atletičarka Jaroslava Mahučih uspela je da obori 37 godina star svetski rekord u skoku uvis.

Sada je jedna od favoritkinja na Olimpijskim igrama u Parizu.

Stručnjaci smatraju da je to jedinstven uspeh u atletici.

Većina svetskih rekorda u atletici postavljena je tokom 1980-ih.

Jaroslavin istorijski uspeh

Na Dijamantskoj ligi u Parizu 7. jula, Jaroslava Mahučih, 22-godišnja svetska šampionka, oborila je svetski rekord preskočivši lestvicu na visini od 210 centimetara.

Prethodni rekord od 209 centimetara postavila je Bugarka Stefka Kostadinova u Rimu 1987. godine.

Mahučih je novi rekord nazvala „istorijskim“ – ne samo zato što prethodni nije oboren 37 godina, već zato što je tih 210 centimetara „dokaz da nema granica ljudskih mogućnosti i da su pogrešne tvrdnje pesimista da određeni važeći rekordi u atletici nikada neće biti oboreni“.

Jaroslava je napustila rodni grad Dnjepar i porodicu 2022. godine, nekoliko nedelja posle ruske invazije na Ukrajinu.

Tri dana je putovala 2.000 kilometara od Dnjepra do Beograda.

U prestonici Srbije preskočila je 202 centimetra i osvojila zlatnu medalju u skoku uvis na Svetskom prvenstvu u dvorani.

Mahučih sada živi u Portugalu.

„Konačno sam upisala Ukrajinu u istoriju svetske atletike“, ushićeno je izjavila novinarima.

Ukrajinska atletičarka se nada zlatu na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine.

Prethodni rekordi u atletici

Najbrži čovek u istoriji je Jusein Bolt.

Jamajčanski atletičar je prvi muškarac koji je 100 metara istrčao ispod 9,6 sekundi.

Na Svetskom prvenstvu u Berlinu 2008. godine, na 100 metara je zabeležio vreme od 9,58 sekundi.

Kenijka Fejt Kipjegon je svetska rekorderka na 1.500 metara i u trci na jednu milju, koje je postavila 2024. i 2023. godine.

A u troskoku za žene, svetski rekord od 15,74 metra drži Venecuelanka Julimar Rohas.

Ali većina važećih rekorda koji decenijama nisu oboreni postavljeni su sredinom i kasnih 80-ih, u vreme „vrhunca popularnosti zabranjenih supstanci“, kaže novinar i sada oficir Oružanih snaga Ukrajine Jurij Onuščenko.

„Mnogi sportisti su uzimali koktele hormona i steroida.

„I posle 35-40 godina uz sva tehnološka dostignuća u sportu, ishrani i trenine, mnogi od tih rezultata ostaju nedostižni za savremene sportiste“.

„Mislim da je pošteno reći sa izvesnom sigurnošću da su mnogi rekordi postavljeni u to doba bili potpomognuti supstancama za poboljšanje sportskih performansi koje su naravno tada bile dozvoljene, a sada su očigledno zabranjene“, dodaje Džon Bruer, gostujući profesor sporta i nauke o vežbanju na Univerzitetu u Safoku, u Engleskoj.

„Program testiranja na nedozvoljene supstance i obrazovanje o tom pitanju su mnogo bolji nego ikada pre i svaka zemlja ima sopstvenu nacionalnu doping agenciju koja radi pod rukovodstvom Svetske antidoping agencije“, kaže on.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Istočnonemačka atletičarka Marita Koh je 6. oktobra 1985. godine istrčala 400 metara za 47,6 sekundi, što je bio novi svetski rekord.

Rekord koji je Koh postavila na Svetskom prvenstvu u Kanberi u Australiji, izazvala je mnoge rasprave – uglavnom zato što niko nije uspeo da mu se približi, a Koh se takmičila u vreme kada je Istočna Nemačka bila poznata po tome što sistematski dopinguje sportiste.

Međutim, Koh nikada nije pala na doping kontroli i uvek je tvrdila da nije uradila ništa loše.

Američka sprinterka Florens Grifit Džojner postavila je 1988. godine svetske rekorde za žene na 100 i 200 metara.

Na Letnjim olimpijskim igrama 1988. godine u finalu na 100 metara trčala je 10,54 sekunde i kroz cilj prošla 0,30 sekundi pre drugoplasirane sprinterke.

A na istom takmičenju je postavila dva svetski rekorda na 200 metara – prvo je u polufinalu trčala 21,56, a onda je u finalu bila brža za 0,22 sekunde, postavivši novi svetski rekord od 21,34 sekunde.

Oba rekorda su važeća i danas.

Senku na rezultate Grifit Džojner bacili su navodi da je koristila supstance za poboljšanje sportskih performansi.

Redovno je išla na doping kontrole, a tokom 1988. godine čak 11 puta, ali nikada nije bila pozitivna na zabranjena sredstva.

Svetski rekord u skoku udalj za žene takođe nije oboren nekoliko decenija.

Drži ga Galina Čistjakova iz bivšeg Sovjetskog Saveza koja je skočila 7,52 metra u Lenjingradu 11. juna 1988. godine.

Najstariji rekord na atletskim stazama drži Jarmila Kratohvilova.

U Minhenu 1983. godine, 800 metara je istrčala za 1:53:28.

Granice ljudskih mogućnosti

Sve je teže oboriti svetske rekorde u atletici, smatra profesor Bruer.

„Tokom godina se performanse poboljšavaju u svim disciplinama i na kraju će ljudsko telo dostići granicu ljudskih mogućnosti“, kaže on.

„Ono što smo videli kroz istoriju su relativno velika poboljšanja vremena i povećanja performansi, a to će neizbežno i postepeno početi da stagnira kako ljudsko telo bude dostizalo granicu ljudskih mogućnosti.

„Međutim, uz razvoj treninga, podučavanja i treniranja sportista, sportske nauke, i tehnologije, mislim da ćemo nastaviti da tražimo još bolje rezultate u svim disciplinama, ali prostor za poboljšanja će se postepeno smanjivati – to već vidimo u mnogim sportovima“, dodaje.

Neki od učinkovitih tehnoloških napredaka su bolje atletske staze i patike za trčanje sa karbonskim vlaknima, ukazuje profesor Bruer.

„One apsorbuju udar stopala o tlo i guraju trkača napred.

„To omogućava trkačima da budu brži uz manje energije, manji napor, a to znači da mogu da trče brže tokom dužeg vremenskog perioda“, dodaje on.

Dok se performanse sportista mogu proceniti pomoću tehnologije, „neke aspekte je teže izmeriti i nijansirati – kao što su ambicija, odlučnost, motivacija, i način razmišljanja“, kaže Sofi Brus, sportska psihološkinja i osnivačica savetovališta za sportiste Latitude Performance.

„Ako uzmete u obzir da je vrhunski rezultat vrhunac svih tih promenljivih činilaca koji se spoje u pravo vreme, na pravi način, kod prave osobe, počinjete da shvatate koliko je teško oboriti rekord“, kaže ona.

„Rekordi ne postoje samo da bi se obarali, i kao dokaz napretka i razvoja.

„Oni takođe predstavljaju izuzetne trenutke u istoriji kada nemoguće postaje moguće, a sportisti postižu nešto izvanredno u njihovim sportovima“, dodaje.