Olimpijske igre u Parizu 2024: Jaslice prvi put na raspolaganju sportistkinjama koje doje

„Mnogo sam plakala dok sam se vozila autobusom do Olimpijskog sela.

„Samo sam gledala video snimke i fotografije moje bebe.

„Onda sam stigla tamo i jednostavno nisam mogla da spavam bez nje“.

Kada je maratonka Alfin Tulimuk krenula na Olimpijske igre u Tokiju 2021. godine, jedno je bilo sigurno – neće putovati bez njene šestomesečne ćerke Zoe.

Zbog pandemije korona virusa, organizacija Igare je bila jedinstvena, a maraton je održan u gradu Saporu na severu Japana.

To je značilo da bi Tulimuk mogla da bude sa njenom porodicom – osim prve noći kada je boravila u Olimpijskom selu u Tokiju gde nije bio dozvoljen pristup deci.

Zato je morala da bude odvojena od njene bebe koju je dojila.

„Prvi put sam spavala bez Zoi. Zoi i moj muž su odseli u hotelu. To je bilo zaista teško“, rekla je Tulimuk za BBC sport Afrika.

„Imala sam mnogo mleka. Izmlazala sam mleko i mislila ‘Moja beba nije ovde sa mnom’ – onda sam ih pozvala, a ona je plakala, ludela je jer nije razumela zašto njena mama nije tu“, prisetila se.

• Istorijski selfi, buduća mama sa sabljom i leteći surfer: Najbolji momenti Igara u Parizu
• Sedam mitova o dojenju i šta treba da znate
• Kako je Grad svetlosti zauvek promenio Olimpijske igre pre 100 godina
• Da li je sve teže postaviti novi rekord u atletici

Zbog toga američka maratonka rođena u Keniji pozdravlja nove pravila o dojiljama i dadiljama na Igrama u Parizu, a koje podrazumevaju i prostor namenjen deci u Olimpijskom selu.

„Mnogo sam srećna što se mnogo promenilo za samo četiri godine, od toga da nisam mogla da budem sa mojom bebom do toga da sada postoji prostor smao za njih.

„To je stvarno neverovatno“.

Šta Igre u Parizu nude dojiljama i dadiljama?

Pitanje kada da prestane da doji bebu mučilo je Tulimuk kao i mnoge druge sportistkinje koje su majke.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Dečji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF) preporučuju da se prvih šest meseci beba isključivo doji, a zatim da se uz odgovarajuću ishranu dojenje nastavi dok beba ne navrši bar dve godine.

„Razmišljala sam da dojim bebu tri ili četiri meseca, što bi mi ostavilo oko dva i po meseca do Olimpijskih igara.

„Ali kada se moja ćerka rodila, shvatila sam da neću prestati da je dojim, jer sam to mnogo volela“, kaže Tulimuk.

Ovakva iskustva su podstakla Izvršni odbor Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) i organizatore Igara u Parizu 2024. da prvi put u olimpijskoj istoriji naprave prostor namenjen deci.

„Mnogo smo naučili od Igara u Tokiju i prethodnih Igara i želimo da stalno poboljšavamo iskustvo sportista“, rekla je za BBC Afrika Ema Tero, predsednica Sportske komisije MOK-a.

„Imamo sve više sportista koji imaju malu decu, i majki koje nastavljaju sportsku karijeru prilično brzo nakon porođaja.

„Ako na Olimpijskim igrama u blizini sportista postoji objekat gde njihova deca mogu da budu sa dadiljama, onda oni mogu mnogo bolje da se usredsrede na takmičenje“.

Dakle, šta Igre u Parizu nude dojiljama i dadiljama?

Jaslice su prostor gde dojilje imaju privatnost i mogu da izmlazaju mleko i čuvaju ga za njihove bebe.

Obezbeđen su i prostori za menjanje pelena, kao i igraonica.

Tu je i smeštaj van sela, ako nacionalni olimpijski komiteti pristane da ga finansira.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Tero, koja je učestvovala na zimskim Olimpijskim igrama, kaže da ima i sistem rezervacija za one kojima su takve usluge najpotrebnije.

„Želeli smo da obezbedimo prostor koji takmičarima pruža mir i privatnosti, da bi mogli da se usredsrede na verovatno vrhunac njihove karijere“, rekla je ona.

Ali šta je sa borilištima koja su daleko od Olimpijskog sela?

Tulimuk kaže da mesto gde se održavao maraton u Saporu 2021. nije bilo prilagođeno dojiljama.

Kako je zbog vrućine početak trke pomeren u poslednji čas, ona nije imala vremena za izmlazanje mleka u hotelu.

„Došla sam do startne linije gde je bio postavljen šator za tim Sjedinjenih Američkih Država (SAD), ali nije bilo mesta za dojenje i izmlazanje“, kaže 35-godišnjakinja.

„Trebalo je da odem do toaleta i izmlazem mleko, ali nije bilo vremena.

„Bilo bi lepo da je postojao poseban šator, ali niko nije razmišljao o tome da će možda biti sportistkinja koji doje“.

Kapmanja za promene

Tero kaže da je saradnja između Sportske komisije MOK-a i njihovih kolega u organizacionim telima Igara u Parizu pomogla da se pokrene ova inicijative, čiji je„motor“ sada bila penzionisana olimpijska šampionka na 200 metara, Alison Feliks iz SAD-a.

Francuska džudo zvezda Klaris Agbenjenu, dvostruka olimpijska šampionka, takođe se zalagala za bolje uslove za dojilje na Olimpijskim igrama čiji domaćin je njena zemlja.

„Boli me kada čujem ljude da govore ‘Možemo da radimo samo jednu stvar u isto vreme’, ‘Ne možete da napredujete u svom poslu’ ili ‘Ne možete da budete vrhunska sportistkinja ako ste majka'“, rekla je Agbenjenu za veb-stranicu olympics.com.

One nisu jedine koje se zalažu za promene.

Američka srednjeprugašica Alisija Montanjo je osnovala grupu &Majka (&Mother) koja se zalaže za bolje uslove, ugovore i sponzorstva za majke.

Feliks je u upravnom odboru grupe.

Na Državnom atletskom prvenstvu SAD-a 2014. godine u Sakramentu, u državi Kaliforniji, Montanjo je trčala u osmom mesecu trudnoće.

„Činilo mi se da nismo videli kako je biti žena u mom sportu, da se jasno vidi da je trudna, da rodi bebe i nastavi karijeru, tako da ću to pokazati“, kaže Montanjo za BBC sport Afrika.

Posle porođaja, Montanjo je morala da se podvrgne paracentezi (abdominalna punkcija) da bi mogla da nastavi da trenira, jer bi prema ugovoru izgubila pravo na finansijska sredstva ako ode na porodiljsko.

Takođe je bio problem da nađe način da doji bebu tokom putovanja.

„Osvojila sam državno prvenstvo šest i deset meseci posle porođaja“, kaže ona.

„Osvojila sam zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu. Oborili smo američki rekord.

„Našla sam način kako da tokom putovanja po SAD-u izmlazem i dopremim mleko do moje ćerke.

„I shvatila sam da ne postoji sistem koji to podržava i zbog toga je to toliko teško“, kaže ona.

Imajući u vidu njena i iskustava drugih žena, Montanjo kaže da su usluge na Igrama u Parizu iskorak u pravom smeru.

„Veoma glasno smo tražile da se uradi ono što je potrebno, a naš cilj je da podržimo sve olimpijce, znajući da je ovo glavna pozornica za ceo svet da se predstavi kako se to radi i kako može da izgleda uspešan model“, dodaje.

Prve jaslice na Olimpijskim igrama, ali da li je to dovoljno

Najveći izazov za dojilje koje žele da koriste smeštaj izvan Olimpijskog sela biće da ubede njihove nacionalne olimpijske komitete da snose troškove.

Tero kaže da MOK razmatra mogućnost obezbeđenja takvog smeštaja za buduće Igre, ali prvo treba da se vidi koliko je interesovanje za to u Parizu.

No, Montanjo smatra da je potrebno još štošta da se učini pre Igara u Los Anđelesu 2028. godine.

„Želela bih da vidim stadione koji su bezbedni i na kojima postoji pristojan prostor za izmlazanje pored staza, u našoj zoni za zagrevanje, da postoji prostor sa priključkom za struju za pumpice i sigurno mesto za čuvanje majčinog mleka“, kaže Montanjo.

„I dalje je privilegija da imate dadilju ili nekoga ko može biti sa vama 14 dana u inostranstvu, i voleli bismo da porodice dobiju podršku tokom ovog perioda“.

Tulimuk, koja nije mogla da se takmiči u Parizu 2024. zbog povrede, raduje se Los Anđelesu za četiri godine i nada da će dobiti potrebnu podršku ukoliko odluči da ima još jedno dete.

„Ako je beba pored vas, to jemči da se ništa ne menja i da možete biti najbolja verzija sebe.

„Videli smo šta majke mogu da ostvare kada imaju potpunu podršku i treba da nastavimo da ih podržavamo“, rekla je ona.

Pogledajte šta je sve novo na Olimpijskim igrama u Parizu 2024

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]