Olimpijske igre u Parizu 2024: Kako je 200 godina stara kapica postala olimpijska maskota

Pariz 2024. ima cilj da bude drugačiji od prethodnih olimpijskih igara.

Ne samo da će to biti prve Igre na kojima će učestvovati sportisti svih rodnih identiteta, već će se takmičiti i jednak broj muškaraca i žena.

Vlasti se nadaju da će obezbeđenje omogućiti da se ceremonija otvaranja održi na obalama reke Sene, u blizini Ajfelove kule, a ne na stadionu.

A što se maskote tiče, lako prepoznatljivog simbola 33. Olimpijskih igara, francuske vlasti su namerno išle protiv tradicije.

Umesto uobičajene životinje ili osobe koja predstavlja zemlju domaćina – izabrali su kapu od istorijskog značaja koja je prepoznatljiva širom sveta.

Friž – ili frigijska kapa – bio je simbol slobode tokom Francuske revolucije (od maja 1789. do novembra 1799. godine).

• Balkan na Olimpijskim igrama u Parizu, Srbija daje 200.000 evra za svaku zlatnu medalju
• Sve o Olimpijskim i Paraolimpijskim igrama u Parizu
• Rusi učestvuju na Olimpijskim igrama u Parizu, ali neće biti na tabeli medalja

Maskota je mekani kupasti šešir bez oboda sa vrhom zavijenim napred i ima ruke da drži francusku trobojku – crvene, bele i plave boje.

Organizatori kažu da su izabrali ovakvu maskotu jer veruju da sport može da promeni život i da se nadaju da Igre mogu da pokrenu „revoluciju u sportu“.

Napravljen je i Paraolimpijski Friž koji ima protetsku nogu za trčanje.

Moto Friža za Olimpijske i Paraolimpijske igre je: „Sami idemo brže, ali zajedno idemo dalje“.

„Izabrali smo ideal umesto životinje“, kaže Toni Estange, predsednik Organizacionog odbora za Olimpijske i Paraolimpijske igre Pariz 2024, bivši sportista i osvajač tri zlatne olimpijske medalje.

„Izabrali smo frigijsku kapu jer nosi jaku simboliku za Francusku Republiku.

„To je francuskom narodu veoma poznata stvar, tačnije simbol slobode“.

Ali, kapica ima dužu istoriju.

• Kako je Grad svetlosti zauvek promenio Olimpijske igre pre 100 godina
• Olimpijske igre u Parizu: Istorijske znamenitosti kao sportska borilišta
• Vreme kada su slikarstvo i vajarstvo bili olimpijske discipline

Drevni simbol

Frigijska kapa je nazvana po Frigiji, „antičkoj regiji u zapadnom delu središnje Anadolije (današnja Turska), nazvanoj po narodu kojeg su Grci zvali Frigijci i koji je preovladavao u Maloj Aziji u periodu od pada Hetitskog kraljevstva (12. vek pre nove ere) do uspona Kraljevine Lidije (7. vek pre nove ere)“, piše u enciklopediji Britanici. Enciklopedija Britanika.

Ali tokom Rimskog carstva, u nekoliko regiona, „seljaci“ i robovi koje su oslobodili njihovi gospodari nosili su šešir sličnog oblika koji prijanja uz glavu, nazvan pileus, kaže istoričar Serhio Sančez Kolantes sa Univerziteta u Burgosu u Španiji.

Tokom posebne ceremonije, magistrat bi dotakao roba štapom i proglasio ga slobodnim.

Oni bi zatim obrijali glavu i stavljali kapu koja je označavala njihov novi položaj u društvu.

Još jedan poznati primer, prema istorijskim izvorima, jeste parada ulicama učesnika atentata na rimskog vođu Julija Cezar koji su nosili krvave bodeže, a na vrhu kopalja kape oslobođenih robova.

Istorijska zbrka

„Kapa je oživljena u 17. veku tokom borbe Holanđana za nezavisnost od Španije“, piše istoričar Dejvid Harder u knjizi „Kape slobode i drveće slobode“.

Holanđani su prilagodili drevni šešir za američke revolucionare koji su povukli 11 južnjačkih država iz Unije (tadašnji naziv za Sjedinjene Države) 1860. godine, što je dovelo do Američkog građanskog rata.

I danas je kapa na zvaničnoj zastavi američke vojske i na grbu američkog Senata.

Putovanje u Francusku

Pa kako je kapa počela da se nosi u Francuskoj?

Tokom srednjeg veka, mornari koji su plovili Sredozemnim morem i seljaci nosili su veoma slične kape, navodi se na veb-stranici francuskog Ministarstva spoljnih poslova. Ministarstvo spoljnih poslova Francuske

Pred kraj 18. veka, vođe Francuske revolucije uvrstili su kapu u njihov grb i ona je postala mnogo više od simbola slobode.

„Kapica je tokom vremena dobijala šire značenje“, objašnjava Sančez Kolantes.

„…Tokom revolucije, od jednog trenutka, počela je da simbolizuje republikanizam“, kaže španski istoričar.

Njeno mesto u istoriji zapečaćeno je osvajanjem Bastilje 14. jula 1789. godine, koje je najavilo kraj vladavine kralja Luj Šesnaestog u Francuskoj.

Danas je ova kapa uobičajeni motiv u umetnosti, kao i na kovanicama i markama kao metafora slobode.

Prikazana je na obeležjima gradskih većnica i institucija širom Francuske.

• Koliko su ‘između dve vatre’ i frizbi daleko od Olimpijskih igara
• Pariz 2024: Kreveti od kartona, da bi se sprečio ‘olimpijski seks’

Ponovo sa druge strane Atlantika

Međutim, zbog brutalnosti Francuske revolucije kapa je izgubila popularnost tokom stvaranja Sjedinjenih Američkih Država (SAD) kada je nova republika proglasila nezavisnost od Britanske imperije 4. jula 1776. godine.

Endrju Deč, istoričar sa Univerziteta Kolorada, rekao je za časopis američkog Smitsonovskog instituta da su kape „postale simbol radikalizma, nešto čega se plašila većina političkih vođa u Americi u 18. veku“.

Kape su „postale simbol i radikalizma i političke frakcije, dve stvari od kojih je strahovala većina političkih čelnika u SAD-u“. Časopis Smitsonovskog instituta

Crvena kapa je ponovo prešla Atlantski okean početkom 19. veka kada su je nosili borci za nezavisnost u Latinskoj Americi.

„To je međunarodni simbol koji se proširio na sve republike oba američka kontinenta i danas je prisutan u ikonografiji i zvaničnoj heraldici mnogih od njih, poput Kube i Argentine“, kaže Sančez Kolantes.

Danas je kapa istaknuta na državnim zastavama ili grbovima Bolivije, Kolumbije, El Salvadora, Haitija i Nikaragve.

Neobične maskote

Prva olimpijska maskota bio je crveni jaguar, za Igre u Meksiku 1968. godine.

Među 27 maskota olimpijskih igara bilo je nekoliko životinja, prema veb-stranici Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK). Olympic.com

Ali za stogodišnje Igre 1996. u američkom gradu Atlanti, organizatori su pokušali nešto drugačije.

Maskota je bila kontroverzni i kompjuterski generisan Izi – alegorija za sve nove tehnologije tog vremena.

Ali jedna od maskota koje se najviše pamte je verovatno Miša, medved koji je bio zaštitno lice Igara u Moskvi 1980. godine.

Stotine ljudi napravili su ogroman mozaik uplakanog lica mede dok se opraštao od sportista tokom ceremonije zatvaranja.

Da li bi i francuski Friž mogao da postane slavan?

Možda.

Činjenica da simbolizuje slogan Francuske „sloboda, jednakost i bratstvo“ (Liberté, Égalité, Fraternité) možda će pomoći maloj crvenoj kapi da postane jedna od najomiljenijih maskota u istoriji Olimpijskih igara.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]