Olimpijske igre u Parizu 2024: Pobednik odlučen petohiljaditi deo sekunde, svi trčali ispod 10

Da li je to bila najveća trka u istoriji?

Spektakularni svetleći svetala pre trke na 100 metara na Olimpijskim igrama u Parizu i dramatična muzika tokom dugog čekanja da opali startni pištolj na stadionu Francuska pojačali su čula.

Ali čak ni ta zaslepljujuća teatralnost nije mogla zaseni događaje koji su usledili u narednih 10 sekundi.

Dok je Noa Lajls ludački slavio, drugi su ostali zapanjeni nakon što su bili svedoci jednog od najneverovatnijih olimpijskih obračuna na 100 metara svih vremena.

Amerikanac Lajls je u dramatičnom foto finišu odneo pobedu za pet hiljaditih delova sekunde ispred Kišejna Tompsona sa Jamajke, pobedivši u vremenu 9,79 sekundi.

Ostalih sedam sprintera završili su u zaostatku ispod 0,12 sekundi od vremena pobednika, a poslednjeplasirani Jamajčanin Oblik Sevilj prešao je liniju za 9,91, što je bilo vreme dovoljno za četvrto mesto na Igrama u Tokiju pre tri godine.

Bilo je to prvi put da je osam sprintera trčalo manje od 10 sekundi sa dozvoljenim vetrom, što je čini najbržom trkom svih vremena.

• Kako nauka pomaže sprinterima da trče brže od 10 sekundi na 100 metara
• Da li je sve teže postaviti novi rekord u atletici
• Dvostruki život sprintera – bio je član bande, a onda je osvojio olimpijsko zlato

Četvorostruki olimpijski šampion Majkl Džonson rekao je da je to, bez konkurencije, bilo „apsolutno najbolje finale na 100 metara koje je video u životu“.

„Finale je opravdalo uzbuđenje. Prolazeći kroz kvalifikacije, izgledalo je kao da je prvo mesto bilo rezervisano za Kišejna Tompsona, jer je on bio najbrži čovek na svetu“, rekao je Džonson na BBC TV-ju.

„Imali smo neverovatnu trku… Nekoliko minuta nismo ni znali ko je pobedio“.

Posle napetog iščekivanja, na velikom ekranu na stadionu su se pojavili rezultati.

Do tog trenutka niko nije mogao ni da pretpostavi da je Lajls, zahvaljujući senzacionalnom finišu i uletanja u cilj, uzeo zlato.

U poslednjih 10 metara nije čak bio u konkurenciji za medalju.

Na 40 metara bio je na poslednjoj poziciji, a na polovini staze tek na sedmom mestu.

Ali 27-godišnjak je postigao maksimalnu brzinu od 43,6 kilometara na sat na 60 metara da bi ušao u borbu za medalju, a zatim je nadmašio rivale u bukvalno poslednjem trzaju telu.

Tompson, najbrži čovek na svetu ove godine sa najboljim vremenom od 9,77, bio je u vođstvu na 30 metara, a onda i do 10 metara od cilja.

Rentgensko gledanje snimka je odredio ishod.

Lajls je prešao rastojanje između 80-90 metara za 0,84 i poslednjih 10 metara za 0,86 – u poređenju sa Tompsonovih 0,85 i 0,87.

„Mislio sam da je [Tompson] prvi prošao kroz cilju. Dok smo čekali rezultate, prišao sam mu i rekao: ‘Mislim da je tvoje (zlato), dobar si bio’, a onda je moje ime iskočilo i ja sam ostao u šoku, i pomislio: ‘O moj Bože, ovo je neverovatno“, rekao je Lajls.

„Iskreno, ja ovo nisam očekivao, nisam mislio da ću videti moje ime na prvom mestu“.

Razmišljajući o tome da je za dlaku ostao bez zlato, 23-godišnji Tompson je rekao: „Nisam bio dovoljno strpljiv da bih dozvolio da me brzina dovede na liniju… Ali, naučio sam lekciju“.

Dramatična trka je inspirisala sve da trče kao vihor.

Akani Simbin, Lamont Marsel Džejkobs, Lecil Tebogo, Keni Bednarek i Sevilj zabeležili su lični rekordi.

Južnoafrikanac Simbin je sa ličnim rekordom bio četvrti.

„Ostati bez medalje za 0,01, zapravo je stvarno ludo, ali da, prilično sam srećan.“

Da li bi Lajls mogao da nadmaši Bolta?

Na stazi, ali i van nje, Lajls se već neko vreme pozicionira kao naslednik trona neprikosnovenog Jamajčanina Juseina Bolta, nastojeći da se nametne kao nova superzvezda muške atletike.

Ne usteže se od komentara da želi da obori dugogodišnje rekorde na 100 i 200 metara osmostruki olimpijskog šampiona Bolt, koji se povukao 2017.

Nakon što je osvojio svetske titule na 100, 200 i 4 puta 100 metara u Budimpešti pre 12 meseci, Amerikanac je najavljivao da će ciljati četiri zlata u Parizu, priključujući se štafeti na 4 puta 400 metara.

Sada ga čeka trka na 200 metara, a na debiju na Igrama u Tokiju pre tri godine, morao je da se zadovolji bronzom.

„Lajls nije bio uspešan u Tokiju i od tada juri te velike trenutke. On želi da bude globalna superzvezda“, rekao je Džonson.

Prošlo je 16 godina otkako je Bolt u Pekingu osvojio prvo od njegova tri olimpijska zlata na 100 metara.

Ostvario je tada i svetski rekord 9,69, a već sledeće godine ga popravio na 9,58, što je i dalje najbolje vreme ikada.

Lajls tek treba da se približi tom vremenu.

Prvi put u karijeri upravo je u Parizu trčao ispod 9,80 na 100 metara.

Njegov najbolji rezultat na 200 metara od 19,31 takođe zaostaje za Boltovim najboljim (19,19).

Ali, kao i Bolt, Lajls je zvezda na najvećim sportskim scenama i nastavlja da skuplja svetska zlata velikom brzinom.

„Noa Lajls je u stanju da potvrdi taj status“, rekla je olimpijska šampionka u sedmoboju Deniz Luis za BBC TV.

„On želi da ljudi shvate ovaj sport ozbiljnije, šta im sve sportisti daju, a to je senzacionalna zabava svaki put“.

Pogledajte video o Boltu:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]