Slike alžirske bokserke Iman Helif i tajvanske Lin Ju Ting na pobedničkom postolju u Parizu biće neke od najnezaboravnijih sa Olimpijskih igara 2024.godine.
Pokrenula se žučna rasprava oko toga što im je Međunarodni olimpijski komitet (MOK) dozvolio da se takmiče u ženskoj konkurenciji u Parizu, uprkos tome što su diskvalifikovane sa Svetskog prvenstva za žene prošle godine jer nisu ispunile kriterijume.
Usred ove burne polemike, nauka pokušava da objasni različite građe hromozoma i prednosti koje to može da ima u sportu.
Istraživanje je u toku, a čak i stručnjaci koji čitav profesionalni život rade na tome, imaju različita tumačenja.
- Porodica bokserke Iman Helif za BBC: „Ne veruje u poraze i ne interesuju je glasine“
- Bokserska kontroverza: Iman Helif osigurala medalju
- Bura u olimpijskom boksu: Italijanka odustala u 46. sekundi
Znamo da postupak određivanja pola počinje dok se fetus razvija.
Većina žena dobije dva X hromozoma (XX), dok većina muškaraca dobije X i Y hromozom (XY).
Međutim, u nekom trenutku tokom trudnoće, reproduktivni organi nekih beba prestanu da se razvijaju kao kod većine drugih.
To je poznato kao poremećaj seksualnog razvoja.
U njega spada grupa od oko 40 različitih stanja gena, hormona i reproduktivnih organa koji se razvijaju u materici.
To znači da se polni razvoj te osobe razlikuje od razvoja većine drugih ljudi.
Hromozopatije su retke, ali su došle u središte pažnje zbog spora oko dve bokserske na Olimpijskim igrama.
Šta znamo o dvema bokserkama koje su u središtu polemike?
Izvršni direktor Međunarodne bokserske federacije Kris Roberts rekao je za BBC sport da su XY hromozomi pronađeni u „oba slučaja“.
Međutim, to nije tako jednostavno.
Genetskih varijacija ima mnogo i toliko su različite da neki stručnjaci kažu da je nemoguće utvrditi da je svako ko ima Y hromozomom muškarac i svako bez Y hromozoma žena.
„Samo prisustvo Y hromozoma ne daje odgovor na pitanje da li je neko muškarac ili žena“, objašnjava Alen Vilijams, koji istražuje kako genetski faktori utiču na sportske performanse na Institutu za sport Univerziteta u Mančesteru, u Engleskoj.
„To je očigledno veoma dobar pokazatelj, pošto većina ljudi koji imaju Y hromozom su muškarci… ali to nije savršen pokazatelj“.
Kod nekih ljudi koji imaju poremećaj seksualnog razvoja, Y hromozom nije u potpunosti formiran tipičan muški Y hromozom.
Možda mu nedostaje neki genetski materijal, možda je oštećen ili zamenjen X hromozomom, što zavisi od toga koja je varijacija u pitanju.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
U pogledu toga ko je muškarac ili žena, obično je ključan deo Y hromozoma koji sadrži specifičan gen za razvijanje testisa (testis-determinišući faktor (TDF).
„To je ono što se zove gen koji određuje muškarca“, kaže Ema Hilton, biološkinja koji proučava genetske poremećaje.
Ona je takođe predstavnica dobrotvorne organizacije Pol je bitan (Sex Matters) koja tvrdi da Iman Helif i Lin Ju Ting ne bi trebalo da se takmiče dok se ne urade dodatne analize.
Ona kaže: „To je glavni prekidač za seksualni razvoj“.
Postoje neki ljudi koji su rođeni sa XY hromozomima, a koji su izgubili ono što Hilton naziva gen koji „određuje muškarca“.
„Ti ljudi ne proizvode testosteron. Razvijaju vrlo tipične ženske polne organe“, kaže Hilton.
Dakle, test koji određuje XY hromozome ne daje celovitu sliku.
U slučaju Iman Helif i Lin Ju Ting, Međunarodna bokserska federacija nije otkrila pojedinosti o tome kako su testirane.
Međutim, Hilton kaže da je kod većine ljudi sa XY hromozomima prisutan gen za razviće testisa koji „određuje muškarca“.
„Ti ljudi imaju testise, često u unutrašnjosti tela, a kada dođu u pubertet, počinju da proizvode testosteron, što je ono što muškarcima daje prednost u sportu“.
Najpoznatiji primer je Kaster Semenja – osvajačica dve zlatne olimpijske medalje i trostruka svetska šampionka na 800 metara.
Prepreka je u genu koji je potreban za razvoj spoljašnjih genitalija – koji je dečacima potreban da bi im izrastao penis.
Ljudima poput Kaster Semenje taj gen nedostaje.
U materici razvijaju muške polne organe do poslednje faze rasta penisa – a kada nisu u stanju da to da učine, onda počinju da razvijaju stidnicu (vulvu) i klitoris.
Ali ne razvijaju ženske reproduktivne organe: nemaju grlić materice niti matericu.
Takvi ljudi nemaju menstruaciju i ne mogu da zatrudne.
Polni odnos sa muškarcima može da bude otežan.
- „Ne stidim se što sam različita“, kaže interseksualna atletičarka Kaster Semenja za BBC
- Ograničenja testosterona: Atletičarka Kaster Semenja pobedila u sporu, ali nije kraj
Saznanje da imate ovu vrstu genetske mutacije može da bude šokantno.
„Poslednja žena kojoj smo dijagnostikovali XY hromozome imala je 33 godine“, kaže Klaus Hojbjerg Gravholt, profesor endokrinologije na Univerzitetu u Orhusu u Danskoj, koji se već 30 godina bavi poremećajima seksualnog razvoja.
Njegova pacijentkinja mu se obratila jer nije znala zašto ne može da zatrudni.
„Otkrili smo da nema matericu, tako da nikada neće moći da ima bebu.
„Bila je potpuno očajna“.
Gravholt kaže da posledice ispitivanja polnog identiteta mogu biti uznemirujuće i da često pacijente upućuje kod psihologa.
„Kada bih vam pokazao njenu fotografiju, rekli biste: to je žena.
„Ima telo žene, udata je za muškarca.
„Oseća se kao žena. I tako je sa većinom mojih pacijenata“.
Kada ju je Gravholt upitao zašto se nije obratila lekaru jer nije dobijala menstruaciju, odgovorila je da u njenoj porodici ima starija žena koja nikada nije imala menstruaciju, pa je mislila da to nije nenormalno.
- Naučnice osporile pravilo o testosteronu kod atletičarki
- „Sada podržavam rivalku za koju sam nekada mislila da je prevarant“
Postoji još jedna genetska mutacija koju je otkrio Gravholt.
On je dao dijagnozu muškaraca koji imaju XX hromozome – koji se obično nalaze kod žena.
„Ovi muškarci su neplodni.
„Izgledaju kao normalni muškarci, ali njihovi testisi su manji od proseka i ne proizvode spermu.
„Kada saznaju, uvek su potpuno očajni.
„Kako odrastaju, prestaju da proizvode testosteron na način na koji to čini većina muškaraca“.
U nekim društvima, nije prihvatljivo govoriti otvoreno o menstruaciji i ženskim polnim organima.
U pojedinim delovima sveta, žene možda nisu dovoljno obrazovane da shvate da se nešto netipično dešava u njihovim telima.
I zato stručnjaci veruju da se mnogima nikada ne dijagnostikuje poremećaj seksualnog razvoja – što znači da su podaci oskudni.
Da li će polemika oko pola promeniti stvari na Olimpijskim igrama?
Da li ljudi koji imaju poremećaj seksualnog razvoja imaju nepravednu prednost u sportu?
Kratak odgovor je da nema dovoljno podataka da bi se doneo konačan zaključak.
„Ne bi me iznenadilo da neki ljudi koji imaju poremećaj seksualnog razvoja imaju neku fizičku prednost u odnosu na žene“, kaže Alen Vilijams.
Neke od tih prednosti su veća mišićna masa, kao i veće i duže kosti.
On veruje da njegovo mišljenje odražava stav stručnjaka u njegovoj oblasti, ali da je potrebno više dokaza.
U slučajevima Iman Helif i Lin Ju Tiing, nemamo dovoljno podataka da bismo znali da li imaju poremećaj seksualnog razvoja koji bi trebalo regulisati.
Uvođenje pravila za vrhunski sport, koja se obično za takmičenja oslanjaju na binarne kategorije – muško i žensko, komplikovano je jer je sama biologija pola složena i ne isključivo binarna.
Neki traže da se na sledećim Olimpijskim igrama uvede obavezno testiranje pola, a među njima je Rim Alsalem, specijalna izveštačica Ujedinjenih nacija (UN) za nasilje nad ženama i devojčicama.
„DNK analiza je danas mačji kašalj“, kaže Ema Hilton.
„Dovoljno je uzeti oralni bris i to je minimalno invazivno“.
Ali oko toga postoji neslaganje među naučnicima.
„Oralni bris vam ne omogućava da donesete čvrst zaključak o nečijem polu i mogućoj prednosti u sportu“, kaže doktor Alen Vilijams.
On tvrdi da bi test za određivanje pola morao da obuhvati sledeće:
- Genetiku (uključujući traženje Y hromozoma i gena za razviće testis koji „određuje muškarca“)
- Hormone (uključujući, ali ne ograničavajući se na testosteron)
- Mehanizam delovanja hormona kao što je testosteron. Neki ljudi mogu imati Y hromozom, ali su potpuno neosetljivi na testosteron.
On kaže da se ova ispitivanja trenutno ne obavljaju jer su skupa i zahtevaju angažovanje stručnjaka u vrlo specifičnim oblasti, a postoje i etička pitanja u vezi sa postupkom testiranja.
„Takva procena može biti ponižavajuća.
„Ona obuhvata merenja najintimnijih delova tela, kao što su veličina grudi i klitorisa, dubina glasa, dlakavost na telu“.
Jedno je sigurno: ova rasprava neće prestati.
Za sada, nauka još nije u stanju da ponudi konačan stav o tome kako bi u vrhunskom sportu trebalo da budu kategorisani ljudi koji imaju drugačiju građu hromozoma.
Oni koji čitav život rade na tome da ponude razumna objašnjenja zasnovana na nauci, nadaju se da će ovaj najnoviji spor pokrenuti preko potrebna istraživanja.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
