Olimpijske igre u Parizu: Kako je Grad svetlosti pre 100 godina promenio najveći sportski događaj na svetu

Olimpijske igre u Parizu 2024. obeležavaju sto godina otkako je francuska prestonica poslednji put bila domaćin Olimpijskih igara, a od tada se promenilo mnogo toga.

Od takmičenja u umetnosti do sprintova koji su stvorili legendu o Vatrenim kočijama, Olimpijske igre 1924. bile su po mnogo čemu prve i poslednje.

Nekih 3.089 sportista takmičilo se u 126 disciplina iz 17 sportova, ali sada, tačno jedan vek kasnije, Olimpijske igre su postale džinovske.

Pariz 2024. imaće 329 događaja za borbu za medalje u 32 sporta.

Mnogi sportovi su otpali iz olimpijskog programa, a mnogi drugi su u međuvremenu uvedeni.

Rekordi su iznova obarani, a tehnologija i objekti su se razvili do neprepoznatljivosti.

Olimpijske igre 1924. godine bile su poslednje u organizaciji Pjera de Kubertena – predsednika Međunarodnog olimpijskog komiteta i čoveka koji je ponovo oživeo Olimpijske igre pred kraj 19. veka.

• Kako su izgledale sportske igre na Paliću koje su postojale 16 godina pre Kubertenovih
• Svetomir Đukić – otac srpskog olimpizma, protivnik „Crne ruke“ i(li) „kolaborator“
• U Parizu će se ponovo plivati u Seni, posle 100 godina

Sportske federacije počele su da shvataju Olimpijske igre ozbiljno, standardizujući pravila takmičenja, a olimpijske organizacije u mnogim zemljama uvele su proces kvalifikacija kako bi osigurale da se na takmičenje šalju najbolji sportisti.

Iako će Olimpijske igre 2024. izgledati i delovati mnogo drugačije od olimpijskog pretka – dok Pariz dočekuje 10.500 sportista za učešće u ogromnom rasporedu sportova, nijedan od njih nema disciplinu rad sa slikarskom četkicom – izdanje iz 1924. godine pomoglo je u utiranju puta ka globalnom spektaklu koji prepoznajemo kao Olimpijske igre danas.

Statistika iz 1924. godine pokazuje da se 19.052 gledaoca okupilo na Olimpijskom stadionu, inače poznatom kao Stadion Kolomb, da bi gledalo ceremoniju otvaranja Olimpijskih igara.

Stadion u severozapadnom pariskom predgrađu bio je rekonstruisan za Olimpijske igre, kao i lokacije atletskih, fudbalskih i ragbi takmičenja.

Skočimo sad 100 godina unapred i ceremonija otvaranja 2024. godine izgleda kao da će biti ekstravagantna, zabavna i jedinstvena svetkovina.

Niz brodova ploviće deonicom Sene od šest kilometara kroz Pariz, a svaka olimpijska ekipa biće na vlastitom brodu, prolazeći pored slavnih obeležja grada dok pristižu u velikom stilu.

Sudeći po ciframa skorašnjih Olimpijskih igara, vrlo je verovatno da će ceremoniju gledati blizu milijardu televizijskih gledalaca iz čitavog sveta.

Kakvu razliku čini jedan vek.

Ukupno 625.000 gledalaca pojavilo se da gleda događaje 1924. godine.

Ovog leta očekuje se više od 15 miliona.

Pogledajte video o brejking, novoj olimpijskoj disciplini:

Olimpijske premijere

Olimpijsko selo

Sportisti su prvi put 1924. godine mogli da ostanu zajedno u specijalno podignutom Olimpijskom selu.

Izgrađen blizu Olimpijskog stadiona, smeštaj se sastojao od redova i redova malih drvenih kućica sa sve tekućom vodom, a lokacija je imala vlastitu poštu, novinarnicu, menjačnicu, frizerski salon i restoran.

Medijsko izveštavanje

Olimpijske igre iz 1924. godine takođe su bile prve koje su emitovane uživo preko radija.

Bila su akreditovana 724 novinara da izveštavaju sa Olimpijskih igara, uglavnom iz inostranstva, što je bilo svedočanstvo o sve većoj popularnosti i globalnom interesovanju za Olimpijske igre.

Olimpijski objekti

Olimpijski stadion iz 1924. godine kasnije je ugostio i finale Svetskog prvenstva 1938. godine.

Nekoliko renoviranja kasnije, ista lokacija biće iskorišćena ovog leta za hokej u sklopu Olimpijskih igara.

Nekoliko drugih objekata bilo je izgrađeno specijalno za Olimpijske igre pre 100 godina – kao što su novi stadion za vodene sportove i teniski tereni.

Pišin de Turels (Piscine des Tourelles) – koji će se 2024. koristiti kao mesto treninga za plivače – postao je prvi olimpijski bazen dužine od 50 metara.

Njegove staze bile su obeležene bovama od plute.

Samo su dva nova objekta izgrađena od nule za 2024. godinu, pošto je Grad svetlosti želeo da iskoristi postojeće prostore, zajedno sa slavnim gradskim obeležjima kao pozornicom za neka takmičenja.

Podižu se privremene sportske bine, među njima jedna kod Afjelove kule gde će biti odbojka na pesku.

Pogledajte i ovu priču:

Ceremonija zatvaranja

Olimpijske igre 1924. godine bile su prve koje su održale ceremoniju zatvaranja sličnu današnjim.

Obuhvatila je dodeljivanje medalja zemljama takmičarima zajedno sa podizanjem četiri zastave – one Međunarodnog olimpijskog komiteta, Francuske, Grčke – koja je bila domaćin prvih savremenih Olimpijskih igara 1896. – i domaćina 1928. godine – Holandije.

Irska

Irska je takođe dobila formalno priznanje kao nezavisna takmičarska zemlja za Pariz 1924. godine, pojavivši se prvi put na Olimpijskim igrama.

Zimske olimpijske igre

Sportska takmičenja održana u Šamoniju između 25. januara i 5. februara 1924. godine u saradnji sa pariskim Olimpijskim igrama kasnije su ustanovljene kao inauguralne Zimske olimpijske igre.

Sportisti iz 16 zemalja takmičili su se na Olimpijskim igrama u 16 disciplina, u koje su spadali karling, bob, umetničko i brzo klizanje, i skijanje.

Umetnička takmičenja činila su sastavni deo olimpijskog programa sa medaljama dodeljivanim za rezultate iz arhitekture, vajarstva, književnosti, slikarstva i muzike.

• Sve o Olimpijskim i Paraolimpijskim igrama u Parizu
• Veslajte oko ‘probuđene’ karte dok se Pariz sprema za Olimpijadu
• Uzbuna pred Olimpijske igre u Parizu: Reka Sena je lošeg kvaliteta
• Balkan na Olimpijskim igrama u Parizu

Od Pariza do Holivuda: Vatrene kočije

Olimpijske igre 1924. godine poslužile su kao inspiracija za Oskarom nagrađeni film Vatrene kočije.

Film iz 1981. godine opisao je – uz dašak umetničke slobode – legendu o britanskim sprinterima Haroldu Abrahamsu i Eriku Lidelu, i njihovoj borbi za olimpijsko zlato.

Abrahams je trijumfovao prvi, uzevši zlato u finalu na 100 metara za 10,6 sekundi, prestigavši četiri jaka američka takmičara u finalu sa šestoricom trkača, među kojima je bio i osvajač zlatne medalje iz 1920. Čarli Pedok.

Abrahams je takođe pomogao da Velika Britanija osvoji srebro u štafeti 4×100 metara.

Timski kolega Lidel isključio je samog sebe iz trke na 100 metara po verskim osnovama, saznavši ranije tokom godine da će se kvalifikacije trčati u nedelju, hrišćanskog dana odmora i bogosluženja.

Posle trke na 200 metara, na kojoj je Lidel uzeo bronzu, a Abrahams završio na šestom mestu, mnogi su mislili da je čovek koji je propustio trku na 100 metara mogao da parira zemljaku u zlatu na tom kraćem sprintu da ga nisu isključila njegova vlastita verska uverenja.

Još je, međutim, bilo prilike za Lidela, a ona mu se ukazala već na 400 metara.

Lidel, koji je posvetio veći deo ostatka života misionarskom radu pre nego što je umro u japanskom logoru za ratne zarobljenike u Kini 1945. godine, iskoristio je poslednju priliku u Parizu uprkos tome što je izvukao spoljnu stazu za finale trke na 400 metara.

Krenuvši žestoko i održavši tempo dok su mu rivali disali za vratom, Lidel je postavio svetski rekord sa 47,6 sekundi da bi uzeo zlato, izrodivši jednu od najslavnijih fiktivnih olimpijskih priča.

Vatrene kočije osvojile su četiri Oskara, među njima vrlo cenjenog za najbolji film i najbolju originalnu filmsku muziku za Vangelisove sjajne kompozicije.

Pogledajte video o kontroverznoj istoriji olimpijske baklje:

Leteći Finci

Sprinteri Abrahamas i Lidel svakako nisu bili jedini atletičari koji su se istakli u Parizu.

Dvojica sportista iz Finske zapalili su te Olimpijske igre na možda još spektakularniji način, obarajući rekorde i dominirajući dodelama medalja na srednjim i dugim stazama.

Pavo Nurmi osvojio je zlato i postavio olimpijske rekorde na 1.500 metara (3:53.6) i, manje od dva sata kasnije, na 5.000 metara (14:31.2).

Fantastičan sportista, Nurmi je dodao još tri zlatne medalje na svoj ukupan zbir u individualnom kros-kantriju, timskom kros-kantriju i timskom takmičenju na 3.000 metara.

U kros-kantriju, priča se da su temperature dostigle 45 stepeni Celzijusa usred toplotnog talasa.

Zbog toga su svi sem 15 od 38 takmičara odustali od trke, a osmorica koja su završila trku morala su da budu odnesena na nosilima.

Sportista koji se najviše približio Nurmijevoj veličini u Parizu bio je njegov zemljak Vile Ritola, koji je osvojio zlato na 10.000 metara za pola kruga prednosti i oborio vlastiti rekord za više od 12 sekundi.

Ritola je još dodao zlatne medalje na 3.000 metara u stiplčezu, timskoj trci na 3.000 metara i timskom kros-kantriju, takođe uzevši srebro u individualnom kros-kantriju na 5.000 metara, završivši u potonjem 0,2 sekunde iza Nurmija.

Nurmijeva i Ritolina dominacija u sportu tokom čitavih 1920-ih donela im je nadimak Leteći Finci.

Sportistkinje

Od 3.089 sportista koji su se takmičili u Parizu 1924. godine, 135 su bile žene.

Sto godina kasnije, na Olimpijskim igrama 2024. učestvovaće 10.500 sportista, tačno polovina muškarci, a druga polovina žene.

Biće to prve Olimpijske igre koje će postići punu rodnu ravnopravnost po broju sportista.

Skok u vodu, plivanje, mačevanje i tenis bili su jedini sportovi koji su održavali takmičenje za sportistkinje 1924. godine.

Velika Britanija je tada poslala ukupno 267 takmičara – 239 muškaraca i 28 žena.

Dve Britanke zabeležile su posebno istaknute rezultate:

• Kiti Meklejn – Samo su četiri Britanke osvojile pet ili više medalja na Olimpijskim igrama – dama Ketrin Grejndžer, dama Lora Keni, Šarlot Dižarden i teniserka Ketlin „Kiti“ Meklejn. Meklejn je osvojila tri medalje u Antverpenu 1920. plus dve u Parizu – srebro u dublovima i bronzu u singlovima. Ovo zbirno dostignuće činilo ju je najodlikovanijom britanskom olimpijkom sve dok Grejndžer nije dostigla taj „ulov“ 88 godina kasnije. Ona je takođe osvojila žensku titulu na Vimbldonu u singlovima 1924. i 1926, i dve titule u mešanim dublovima na Sveengleskom klubu, od kojih je drugi bio 1926. sa njenim mužem Leslijem Godfrijem, samo nekoliko meseci nakon njihovog venčanja.
• Lusi Morton – Morton je postala prva Britanka koja je osvojila zlato u individualnom olimpijskom plivanju kad je bila prva na 200 metara prsnim stilom.

Džoni Vajsmiler

Takmičeći se za Sjedinjene Američke Države, Džoni Vajsmiler se nametnuo kao neprikosnovena zvezda plivačkog bazena 1924. godine.

Stigao je sa komplikovanom prošlošću, rođen u Kraljevni Mađarskoj, u naselju koje je danas deo Rumunije, pre nego što se preselio u SAD sa porodicom kao malo dete.

Pošto mu je bilo potrebno državljanstvo da bi se takmičio kao Amerikanac na pariskim Olimpijskim igrama, priča se da je Vajsmiler prikrio pravo mesto rođenja tvrdeći da je rođen u Pensilvaniji kad je trebalo da dokaže identitet.

Članak iz 1984. godine u Sporst ilustrejtedu naveo je da je Vajsmiler prepravio bratovljeve papire kao vlastite jer je njegov brat rođen u Pensilvaniji posle emigracije njegove porodice – i da je shodno tome proguran kroz sistem i uvršten u američki tim.

Vajsmilerov sin, Džoni Vajsmiler mlađi, kasnije je potvrdio da su te tvrdnje istinite.

Ne čudi da su ga SAD pošto-poto želele u svom plivačkom timu.

Vajsmiler je 1922. godine postao prvi čovek koji je preplivao 100 metara slobodnim stilom za manje od minuta.

Taj rezultat ponovio je u Parizu, završivši trku za tačno 59 sekundi i usput oduzevši zemljaku Djuku Kahanomokuu treće zlato zaredom na tom događaju.

Vajsmliler je trijumfovao u slobodnom stilu na 400 metara i štafeti 4×200 metara slobodnim stilom, kao i predstavljajući američki vaterpolo tim, pomogavši mu da osvoji bronzu.

Osvojio je 52 nacionalne američke titule, postavio 67 svetskih rekorda i povukao se sa neporaženim amaterskim rekordom nikad ne izgubivši nijednu trku, dodavši na sve još dva olimpijska zlata u Amsterdamu 1928. godine.

Slavljen do dana današnjeg kao plivačka legenda, Vajsmiler je ostavio za sobom sportsku karijeru da bi zašao u holivudsku džunglu – zlatni dečko postao je zvezda srebrnog ekrana.

Sjedinjene Američke Države dominirale su po osvojenim medaljama na Olimpijskim igrama 1924. godine – kao što su to često činile od tada – osvojivši ukupno 99, od toga 45 zlata.

„Žetva“ medalja

Sjedinjene Američke Države bile su nezaustavljive, sa 45 zlatnih, 27 srebrnih i 27 bronzanih medalja.

Druga na postolju po ukupnom broju medalja bila je Francuska, sa mnoštvom sportista koji su zadovoljili domaću masu osvojivši 14 zlatnih, 15 srebrnih i 12 bronzanih medalja.

To ih je gurnulo tik ispred Finske, koja je imala 14 zlata od ukupno 37 medalja, sa Nurmijem i Ritolom koji su odradili lavovski deo posla.

Velika Britanija bila je četvrta sa 35 medalja, od kojih je devet bilo zlatno.

Za Olimpijske igre 1924, jedna strana zlatne medalje prikazivala je pobedonosnog sportistu kako pruža ruku rivalu da mu pomogne da se popne na postolje.

Druga strana prikazivala je sportsku opremu, baš kao i harfu, što je trebalo da simbolizuje kulturološke programe Olimpijskih igara.

• Kako je pre više od tri decenije Sarajevo postalo centar sveta
• Kako se Sarajevo izborilo za Zimske olimpijske igre 1984.
• Olimpijada ili Olimpijske igre – kako se kaže

Za Olimpijske igre ovog leta, medalje će biti pravljene od metala uzetog sa Ajfelovog tornja.

Tokeni utisnuti u medalje u obliku heksagona iskovani su od gvožđa uklonjenog sa spomenika tokom renoviranja.

Jeste li znali?

• Nemačkoj je bilo zabranjeno da šalje timove na Olimpijske igre 1920. i 1924. posle Prvog svetskog rata. Zemlji je takođe bilo zabranjeno da učestvuje na Olimpijskim igrama 1948. posle Drugog svetskog rata;
• Umetnička takmičenja činila su sastavni deo Olimpijskog programa u Parizu, sa medaljama koje su se dodeljivale u arhitekturi, vajanju, književnosti, slikarstvu i muzici. Umetnička takmičenja više nisu bila deo Olimpijskih igara posle 1948, ukinuta iz zabrinutosti zbog nedoslednosti pravila prema kojima se insistiralo da u sportskim takmičenjima učestvuju amateri dok su profesionalni umetnici mogli da se takmiče;
• Tenis je bio uklonjen sa olimpijskog programa posle 1924, zbog spora između Međunarodnog olimpijskog komiteta i ustanovljenog vođstva sporta oko amaterizma, i nije vraćen sve do Seula 1988. godine;
• Broj nacionalnih olimpijskih komiteta koji učestvuju skočio je sa 29 u Antverpenu 1920. na 44 u Parizu 1924. godine;
• Istaknuti sportista zemlje domaćina 1924. bio je mačevalac Rože Dikre, koji je osvojio pet medalja, od toga tri zlata. Dikre je neka vrsta legende: završio je olimpijsku karijeru sa osam medalja a nijedan francuski sportista u istoriji Olimpijskih igara – do dana današnjeg – nije osvojio više.

Urednica: Melisa Kumbs; Napisala: Džes Anderson; Dizajn: Li Martin; Ilustracije: Selman Hosgor; Dodatno uređivanje: Džok Skilbek

Na Olimpijskim igrama u Parizu gledaćemo i bokserku sa hidžabom:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]