Opsada Sarajeva: Život pod granatama 1423 dana

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Sraman tekst u svrhu antisrpske propagande. Ovde se piše samo o stradanjima na muslimanskoj strani, a istina je da su isto tako stradali civili i djeca i na Srpskoj strani od snajpera i granata. Nataša Učur i Milica Lalović, djevojčice koje su ubili muslimanski snajperisti dok su se igrale lastiša na Grbavici pokraj Željinog stadiona su primjer tog stradanja.

   1. Eno, otvori „Kurir“, „Informer“ i slično i imaš kol’ko ‘oćeš o srpskim žrtvama, samo o srpskim žrtvama i ništa drugo se srpskih žrtava. Pravo je pitanje, zašto ti uopšte čitaš „Danas“ i šta ćeš na njihovom sajtu kad te očigledno ničije žrtve sem srpskih ne zanimaju?

2. Одајем пошту свим невино страдалима.
   Али, истине ради, ваљало би споменути колики проценат убијених је страдао у самом Сарајеву од муслиманских снага. И, велика тајна је да је из Сарајева могао да изађе ко год је хтео, али да муслимани нису то давали, хтели су циљано да од града направе симбол страдања. Зато су држали све време наоружану војску у њему и приморавали тиме православне Србе да је и они имају на ободу, изазивајући је на сукоб.
   И, коме је под Изетбеговићем била младост лепа, тај може да се пресели данас тамо и ужива под Изетбевићем млађим. Да није било старијег и референдума без Срба и НЕЛЕГАЛНОГ отцепљења, не би било ни рата.
   Истина треба да буде неполитичка, увек. Иначе је манипулација.

3. Страшна је свака смрт невиног лица, али, ако је суђено да се мре, лакше је и хуманије бити погођен од снајперског метка, него бити месецима и годинам мучен, силован и натенане убијан по Сарајевским затворима од стране муслиманске војске. Није ми познато да су то радили православни било где на ободу Сарајева. Нити да су одсецали главе на живо и играли фудбал, носили их у кутијама и сликали се с њима.

   1. Vaš je komentar, malo je reći, sraman.

      1. Шта је срамно или нетачно у коментару?

         1. Meni je sramno to sto ne znate sta je sramno.

   2. Kakav moras imati sklop u muzgu da tako nesto napises?

      1. Добро, шта би ти одабрао – брзу смрт једним метком, или вишемесечно, чак и неколикогодишње премлаћивање, мучење, силовање, изгладњивање, понижење до смрти…? Ја немам никакве недоумице око тога. Причамо теоретски на основу стварности тих одвратних година и тог одвратног рата.

4. Strašno.
   I dan danas mi nije jasno zašto i tada i sada imam osećaj lične sramote nad ovom opsadom Sarajeva gde su žrtve bili i Srbi i Bošnjaci i Hrvati.
   Nikad neću razumeti.

   Kada su inostrani novinari posle nekoliko meseci shvatili da osim Srba, Bošnjaka i Hrvata u Sarajevu živi i mala zajednica Jevreja bili su česti gosti, priseća se Finci.
   „Nisu mogli otići a da ne pitaju mogu li pomoći“,…
   Slali su pisma.

5. nek vam neko sredi ovaj sajt
   potpuno je nečitljivo sa ovim razmacima
   na šta vam to liči uopšte

6. Pijani srpski rezervisti bi“izletili“ hvaleci se da ce uskoro( za par mjeseci“ sve biti Srboslavija. Srbima u gradu je naredjeno da napuste grad za par sedmica, obecavajuci da ce se, cim padne vlast balija, vratiti u srpsko Sarajevo. Isti scenario je bio u
   Mostaru i drugdje. Srbi su morali otici, ostali su samo oni koji nisu htjeli napustiti svoj grad, prijatelje i koji su voljeli Bosnu, kao zajednicku domovinu.Srpska JNA je ukopala tenkove, topove , obezbjedila ogromnu logistiku i prisilila domace Srbe da idu “ braniti srpska ognjista“. Insceniran je pocetak agresije i zlocinacki poduhvat , koji je trajao godinama, krvav, brutalan i genocidan. Srpska manijakalna politika ekspanzije u krvi je dokazana, ali, nazalost mitomanska svijest ne prihvata cinjenice . To se vidi i po komentarima bolesnog uma i mrznje.

7. „Ovi ljudi koji opsedaju Sarajevo svi moraju biti kažnjeni, a celom narodu se mora da utuvi krivica, da se zna ko je kriv – ko nevin, ko je pobednik a ko poražen. Osuda mog naroda je već krenula svetom, mi koji sada živimo vani to svakodnevno osećamo. I setio sam se svog prijatelja Marka Ristića, koji je za vreme okupacije 1941. godine svakom sve beležio, jer rat je i svako se pokaže u pravom izdanju. Moja Ksenija i ja smo čitave testove za identifikaciju mišljenja napravili. Rekao sam joj, molim te, sa svakim čovekom s kojim budeš razgovarala u Beogradu, pitaj ga je li javno pomenuo Sarajevo, kad i kako, da li uopšte postoji ta reč u njihovom rečniku. Ako je nema, ako ne postoji, a to će biti kao lakmus papir za prepoznavanje ljudi, ni ta osoba za nas više neće postojati, šta ja mogu sa takvima da razgovaram.“

   Bogdan Bogdanovic, 1995-te (arhitekta, intelektualac, filozof, umetnik, pisac, dobrovoljni otpadnik SANU, profesor, Covek i bivsi gradonacelnik Beograda – pravi)