Afroamerički džez pijanista Don Širli je 1962. godine krenuo na putovanje po jugu Sjedinjenih Država. Njegov šofer i telohranitelj je bio belac Toni Lip.
Krenuvši na put sa Menhetna, u Njujorku, muzičar i njegov saputnik su se oslanjali na malu zelenu knjigu, kako bi bezbedno vozili kroz neke od najpodeljenijih delova Amerike u jeku rasističkih tenzija koje su potresale zemlju.
Nastala 1936. godine kao pamflet na deset strana, Zelena knjiga crnog motoriste sadržala je spisak hotela, restorana, barova i benzinskih stanica na kojima su afroamerički putnici bili dobrodošli. Do 1950. godine se broj strana povećao na 80, a u knjigu su ubačene i reklame.
Širlijeva i Lipova priča je ponovo ispričana u drami Zelena knjiga, nagrađenoj Oskarom za najbolji film. Lik pijaniste tumači Maheršala Ali, dok Vigo Mortensen glumi njegovog šofera.
Ali topla priča o njihovom prijateljstvu u prvi plan stavlja uznemirujuće pitanje – zašto je Afroamerikancima potrebna knjiga uputstava kako bi bezbedno putovali sopstvenom zemljom?
Segragacija
U vreme u kom je smeštena radnja filma, rasna segragacija je još uvek bila na snazi u državama na jugu SAD, zahvaljujući nečemu zvanom Zakoni Džima Kroua. Džim Krou je lik iz narodne pesme o radnicima na plantažama na jugu Amerike.
Iako je ropstvo na jugu ukinuto 1860. godine, nakon Građanskog rata, lokalni i državni zakoni su primenjivali pravilo „razdvojenih, ali jednakih“ – kojim je crno stanovništvo odvajano od belog, stavljajući tako Afroamerikance na samu marginu društva.
Za afroameričke putnike, putovanje tokom perioda segragacije je bilo dodatno otežano.
Alvin Hol, afroamerički voditelj, kaže da je u najboljem slučaju bilo neprijatno, jer su beli vlasnici lokala odbijali da usluže crne putnike, popravljaju im automobile ili im ponude smeštaj.
U najgorem slučaju, putovanje je moglo da bude opasno po život „ukoliko biste ušetali u pogrešan bar u pogrešnom mestu“, izjavio je Hol u dokumentarnoj emisiji Zelena knjiga, emitovanoj na BBC radiju prošle godine.
„Biblija“ protiv netolerancije
Zbog toga je poštar iz Harlema Viktor Hugo Grin 1936. godine došao na ideju da se među kolegama raspita za mesta na kojima afroameričke porodice mogu biti uslužene bez straha.
Zelena knjiga je sadržala spisak hotela, restorana, barova i benzinskih stanica i predstavljala je, prema Grinovim rečima, „pokušaj da se tamnoputim putnicima pruže informacije koje će im pomoći da izbegnu nevolje i poteškoće“.
Knjiga je ubrzo postala „Biblija za svakog tamnoputog putnika tokom 50-tih i 60-tih godina“, kaže istoričar Grečen Salivan Sorin.
Alvin kaže da su Afroamerikanci bili „fizički ugroženi“ na putovanjima u doba segragacije u Americi.
„Zelena knjiga je postala katalog utočišta i tolerancije u netrpeljivom i netolerantnom svetu.“
Nada za lepšu budućnost
Zelena knjiga je objavljivana svake godine između aprila i maja i prema podacima Smitsonijan magazina, prodato je oko 15.000 primeraka svakog izdanja.
Viktor Grin je vodič iz 1948. godine predstavio uz reči „Doći će dan, u bliskoj budućnosti, kada ovakav vodič neće biti potreban“.
„Tada ćemo mi, kao rasa, imati jednake uslove za život u Americi.“
Umro je 1962. godine, a Zelena knjiga je objavljivana do 1967. godine, tri godine nakon usvajanja Zakona o građanskim pravima.
Ali da li je objavljivanje obustavljeno prerano?
Sa vodičem u ruci, Alvin Hol je putovao od svog rodnog grada, Talahasi na Floridi, preko Alabame, Misisipija, Tenesija i Mizurija.
Kaže da se mnogi Afroamerikanci još uvek ne osećaju bezbedno na putu.
Alvin kaže: „Još uvek se preporučuje Afroamerikancima da budu oprezni na putu. Iako je Zelena knjiga prestala da izlazi 1967. godine, mnoge mudrosti koje je Viktor Grin pokušao da utisne u tu knjigu su i dan-danas važne.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
