Na prvi pogled, Sve u isto vreme nije tipičan Oskarom ovenčani film.
Krajnje inventivna multiverzumska priča o prijavljivanju poreza donosi likove sa viršlama umesto prstiju, nihilistički đevrek i scenu tuče oko seks igračke.
Uprkos (ili možda baš zbog) apsurdne premise, film je bio miljenik sezone nagrada, što je kulminiralo ulovom od sedam Oskara.
Ne samo da je osvojio nagradu za najbolji film, već je odneo i tri od četiri glavne glumačke nagrade, kao i nagradu za najbolji scenario i najbolju režiju za Danijela Kvana i Danijela Šajnerta.
Posle tog trijumfa, mnogi ljudi će biti inspirisani da pogledaju film prvi put… i, na prvo gledanje, imaće mnogo toga da svare.
I zato, evo korisnog vodiča za glavne tačke filma i, za one među vama koji se spremaju da ga pogledaju drugi put, „uskršnja jaja“ koja ste možda propustili prvi put.
- „Mame su superheroji“: Dominacija filma Sve u isto vreme, Oskar i za dokumentarac o najvećem Putinovom suparniku
- Filmska priča dobitnika Oskara: Od dečaka iz Indijane Džonsa do holivudske slave
- Šesnaest zanimljivosti o Oskaru
Zaplet, ukratko
Evelin (Mišel Jeo) jedva izlazi na kraj sa egzistencijalnom krizom.
Za ovu američku imigrantkinju kineskog porekla, njena firma, brak i međuljudski odnosi počinju istovremeno da se urušavaju.
Da bi skrenula misli sa problema, ona sanja o različitim putevima kojima je njen život mogao da pođe da se nije udala za večitog optimistu Vejmonda (Ke Huj Kuan) i neprestano ukrštala rogove sa ćerkom Džoj (Stefani Hsu, na slici).
Ali kad poseti poresku upravu, stvari postaju krajnje bizarne.
Odjednom se pojavljuje verzija Vejmonda iz alternativnog univerzuma, koja obaveštava Evelin da čitavo postojanje ugrožava agent haosa poznat kao Džobu Tupaki, a koji je sasvim slučajno upravo njena ćerka.
Da bi je pobedila, Evelin mora da crpi moć od raznih verzija Evelin iz paralelnih univerzuma, ovladavajući svime, od borilačkih veština do pevanja opere.
Više puta se koriste snimci iz karijere Mišel Jeo
Jeo, koja je rođena u Maleziji, proslavila se kao kaskaderka, redovno se pojavljujući na filmu uz Džekija Čena osamdesetih.
Kad njen lik mora da usvoji znanje iz borilačkih veština u filmu Sve u isto vreme, ona se povezuje sa verzijom Evelin koja je filmska zvezda zasnovana na Jeo iz stvarnog života.
Film čak koriste snimke pojavljivanja glumice u javnosti, kao što je kadar sa crvenog tepiha sa premijere Ludo bogatih Azijata i druge arhivske snimke iz njene karijere.
A to nije jedini filmski citat…
„Ovaj film je, očigledno, stopostotna reakcija na Matriks“, izjavio je Danijel Kvan na festivalu Jug Jugozapad, gde je film premijerno prikazan.
„Želeli smo da napravimo našu verziju.“
Baš kao i klasik sa Kijanu Rivsom, Sve u isto vreme ima protagonistu koji otkriva da svet nije onakav kao što izgleda i koji „preuzima“ nove veštine da bi pobedio mračne sile.
Ali filmski citati se tu ne završavaju.
Parodija na sekvencu „otkrivanja alata“ iz Odiseje u svemiru 2001. uključuje grupu majmuna koji se bore do smrti – sem što ovaj put umesto prstiju imaju viršle.
(Zabavni podatak: Režiser Danijel Šajnert igra skoro sve majmune zato što su mogli da priušte samo dva kostima).
Scena borbe u kojoj se pripadnici obezbeđenja pojavljuju u ekstravagantnim flamenko kostimima posveta je Maski Džima Kerija; a romantični susret u uličici Jeo i Kuana je vizuelna posveta vizionarskom režiseru Vong Karvaiju i njegovim atmosferičnim, meditativnim dramama.
Ta scena imala je posebnu težinu za Kuana, koji je radio kao pomoćnik režisera za slavnog autora u godinama dok se mučio da nađe posao kao glumac.
Danijeli su nagovestili da ima još više citata iz njihovih omiljenih filmova, od Kerol Toda Hejnsa i Magnolije Pola Tomasa Andersona do naučnofantastičnog kultnog klasika Zaplenjivač.
A tu su i druge reference na borilačke klasike kao što su Klan Belog lotosa i Dželati iz Šaolina.
Film se služi istočnjačkom pripovednom tehnikom po imenu Kišotenkecu
Ona se najviše vezuje za Japan, mada je prisutna i u Kini i Koreji.
Kišotenkecu je narativna struktura koju karakteriše samospoznaja, razumevanje, a potom promena.
Za razliku od stila „putovanja heroja“, koji koristi većina zapadnjačkih filmova, ne oslanja se na arhetipove sukoba i pobede.
Umesto toga, podeljena je na četiri jasno razdvojena čina:
- kiku (ki): Uvod
- shōku (shō): Razrada
- tenku (ten): Obrt
- kekku (ketsu): Zaključak
Dok su pisali scenario, Danijeli su bili inspirisani klasikom japanske animacije Princeza Mononoke.
„Dugo sam bio opsednut Princezom Mononoke“, rekao je za Gizmodo režiser Danijel Šajnert.
„Finale je mnogo komplikovanije od obične borbe dobra protiv zla… Nema gomile zlikovaca koje treba ubiti. Mononoke je moralno mnogo dvosmislenija.
„Oni pokušavaju da postignu mirovni sporazum u završnici jednog fentezi filma, što je upravo kako smo mi vodili naš film.“
Vizuelne efekte je pravio petočlani tim
https://www.youtube.com/watch?v=8pVWcO2hWcE
Većina holivudskih filmova angažuje stotine animatora i gurua za vizuelne efekte.
Ali sa budžetom od svega 20 miliona dolara, Danijeli su problematici pristupili mnogo domaćinskije.
Koristeći besplatan softver i radeći iz spavaćih soba tokom pandemije, petočlani tim je stvorio više od 500 zadivljujućih vizuelnih scena.
„Ni u jednom kadru u filmu ne postoji trenutak koji je koštao previše“, rekao je Ben Bruer za BBC.
Scene sa Ratatuijem su više od jednokratnog štosa
U prvom delu filma Evelin greškom nazove Piksarov animirani klasik Ratatui „Rakakuni“.
U slučaju da ste zaboravili, filma Breda Berda iz 2007. govori o zlosrećnom mladom kuvaru Alfredu Lingviniju.
Ovaj se sprijatelji sa pacovom koji govori sa ambicijama da postane vrhunski francusku kuvar.
Pacov nekako uspeva da kontroliše Alfredove pokrete dok se krije pod njegovom kuvarskom kapom i njih dvojica postaju hit u Parizu.
Evelinin gaf deluje kao prosta jezička omaška.
Sve dok ne ugledamo alterantivni univerzum u kom udovima njenog prijatelja kuvara Čeda upravlja, kao marionetom, jedan rakun.
Ova scena nagoveštava da „prava“ Evelin podsvesno zna za druge univerzume pre nego što joj otkriju njihovo postojanje…
Dodajući još jedan sloj, Ratatui služi kao metafora za način na koji Evelin mogu da kontrolišu njene druge verzije.
Glavna poruka je o važnosti dobrodušnosti
Uprkos svoj višedimenzionalnoj bizarnosti, Sve u isto vreme donosi iskrenu emocionalnu nagradu.
U filmu postojanje multiverzuma pretvara Evelin i Džoj u nihiliste.
Ako je sve moguće, onda ništa više nije važno.
Prema Vejmondu, međutim, čaša je polupuna.
U trećem činu filma, on objašnjava svoju filozofiju Evelin: „Kad odaberem da vidim samo dobru stranu stvari, ja nisam naivan. To je strateški i nužno.
„Tako sam naučio sve da preživim. Znam da ti sebe doživljavaš kao borca. E, pa i ja sebe tako doživljavam. Ovako se ja borim.“
Da sve bude zanimljivije, ta replika deluje kao adaptacija citata koji je režiser Danijel Kvan retvitovao 2018.
On je prvobitno glasio: „Samo budale misle da je empatija bespogovorno slaganje. Empatija je istovremeno humana i strateška; moralno je mudra i praktično nužna.“
Obratite pažnju na đevrek
U samom srcu filma, krije se Sveđevrek Džobua Tupakija – đevrek poprskan prašinom svakog događaja iz svih univerzuma u svakoj verziji istorije.
„Svim mojim nadama i snovima, mojim starim ocenama iz škole, svakom rasom pasa, svakim ličnim oglasom na Krejgslistu, susamom, semenom maka, solju i on se urušio sam od sebe“, objašnjava ona.
Zli đevrek motiv je za očajanje koje se dešava tokom čitavog filma: to je crni prsten koji Evelin flomasterom naškraba na poreskom formularu; nalazi se u vratima veš mašina u njenoj perionici; i utisnut je u čelo Džobuinih sledbenika.
Nihilizam đevreka poništava se nizom izbečenih očiju koje Vejmond povremeno postavlja na predmete oko perionice.
Oni su jin za đevrekov jang, to je stav da je i dalje moguće biti optimista i pronaći radost iako je univerzum u haosu.
Isprva Evelin odbacuje frivolnost njenog muža, negodujući dok uklanja oči svuda sa radnog mesta.
Ali kad dostigne vrhunac svojih moći, ona namerno stavlja jedno na svoje čelo – eksplicitna referenca na duhovnu tradiciju „prosvetljenog“ trećeg oka.
Kontrast između crne rupe đevreka i belog kruga oka predstavlja kako tama i svetlost moraju da rade u tandemu.
Pravi razlog zašto se sve dešava u isto vreme
„Svaki put kad krenem da snimam film, počnem da strahujem da ću umreti“, izjavio je Danijel Kvan za filmski časopis Empajer.
„Čak i kad smo bili veoma mladi, govorili smo: ‘Ovo bi mogla da bude poslednja stvar koju će nam bilo ko dozvoliti da radimo! Zato bolje da u nju uložimo sve što imamo!’
„Prag za ‘sve’ polako je rastao sve do tačke u kojoj smo snimili ovaj film.“
U intervjuu za L.A. Tajms, Kvan je dodao da je mahniti ritam filma proizvod „kontradikcija i emocionalnih bubotaka“ onlajn diskursa.
„Internet je počeo sam da stvara te alternativne univerzume“, kaže Kvan.
„Po prvi put smo počeli da shvatamo koliko je internet zastrašujući, prerastao je iz tehno optimizma u tehno teror.“
„Mislim da je ovaj film bio naš pokušaj da se izborimo sa tim haosom.“
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
