Timur Gavrilov i Vera Pekteleva su brutalno ubijeni. Njihovi napadači su nestali iz svojih zatvora

Upozorenje: Ovaj članak sadrži opise nasilja koji bi mogli da uznemire neke čitaoce

U proteklih šest meseci, osuđene ubice u nekim od najtežih slučajeva ubistava u Rusiji izašle su na slobodu iz zatvora odsluživši samo delić kazni kako bi se borile u Ukrajini. Oni koje prežive dobijaju pomilovanje od predsednika. Porodice žrtava osećaju ogromnu nepravdu i očajanje.

Kad su ovog maja na društvenim mrežama počele da kruže fotografije Vladislava Kaniusa, na otvorenom i na slobodi, u vojnoj uniformi, sa oružjem u ruci, Oksana Pekteleva je pomislila da moraju biti lažne.

Na pamet joj nije palo da čovek koji je samo deset meseci ranije osuđen na 17 godina zatvora za brutalno ubistvo njene ćerke Vere može da bude bilo gde drugde sem u zatvoru.

Ali, grdno se prevarila.

Mesec dana kasnije, Pekteleva je dobila zvaničnu potvrdu da je Kanius premešten u zatvor u Rostovu, u južnoj Rusiji.

To mesto se naširoko smatra odskočnom daskom za ruske zatvorenike koji su se dobrovoljno prijavili za borbe u Ukrajini.

Niko ne može da joj kaže gde se trenutno nalazi čovek koji je više od 100 puta izbo nožem njenu dvadesettrogodišnju ćerku studentkinju pre nego što ju je zadavio električnim kablom u napadu toliko nasilnom da se našao na naslovnim stranama svih listova u Rusiji.

Ali imajući u vidu njegovu poslednju znanu lokaciju i slike u uniformi, velika je verovatnoća da se Kanius sada bori u Ukrajini i, ako preživi, vrlo je verovatno da će dobiti zvanično pomilovanje i moći da se vrati civilnom životu kao slobodan čovek.

Za majku koja je provela mesece boreći se za pravdu za svoju ćerku, to je gorak udarac.

„Ovo je svetogrđe“, kaže ona.

„To je kao da smo svi mi napadnuti.“

Vera Pekteleva je imala 23 godine kad je ubijena

Nisu više iza rešetaka

Porodica Pektelev nije usamljena.

Od leta 2022, hiljadama ruskih zatvorenika ponuđen je izlazak iz zatvora ako se dobrovoljno prijave za borbe u Ukrajini.

Prvu rundu regrutovanja vodio je Jevgenij Prigožin iz grupe Vagner.

Kad su u februaru 2023. oni saopštili da okončavaju regrutaciju novih vojnika iz zatvora, izveštaji su nagovestili da je Ministarstvo odbrane preuzelo štafetnu palicu od njih.

Tokom tog vremena, mnoge ruske porodice, koje su izgubile najmilije u najbrutalnijim mogućim okolnostima, saznavale su da ljudi osuđeni za njihova ubistva nisu više iza rešetaka.

Natalija Nečetnaja je otkrila da jedan od ljudi koji su ubili njenu ćerku Mariju nije više u zatvoru kad je prestala da dobija isplatu odštete od njegove zatvorske plate.

Marija Nečetnaja, devetnaestogodišnja studentkinja hemije bila je silovana, mučena i na smrt premlaćena u dvosatnom napadu u gradiću Obninsk 2016.

Stepen nasilja bio je toliko šokantan da je slučaj ponovo završio na naslovnim stranama svih listova u Rusiji.

Lokalni gradonačelnik Vladislav Šapša ponudio je veliku nagradu za informacije o zločinu i na kraju su 2019. dva lokalna muškarca, braća Vladislav i Aleksandar Korobenkov, proglašeni krivim za Marijino ubistvo i osuđeni na 19 godina u maksimalno čuvanom zatvoru.

Kad su isplate odštete prestale da pristižu, Marijina majka je počela da se raspituje šta se dogodilo.

Saznala je da je u oktobru 2022. Vladislav Korobenkov izašao iz zatvora kao dobrovoljac u grupi Vagner i da se nalazio na putu za prvu liniju fronta u Ukrajini.

Odslužio je manje od dve godine svoje kazne.

Marija Nečetnaja je studirala hemija na univerzitetu

Rasno motivisano ubistvo

Irina Gavrilova provela je šest meseci pokušavajući da sazna šta se desilo sa čovekom koji je trebalo da služi devestanestogodišnju zatvorsku kaznu zato što je izbo njenog sedamnaestogodišnjeg sina Timura na smrt u rasno motivisanom napadu.

Vitalij Vasilijev (22), ultradesničarski aktivista, priznao je da je izašao na ulice u noći ubistva tražeći bilo kog „nerusa“ da ga ubije.

Timur, koji je odrastao u Azerbejdžanu, i preselio se u Volgograd zajedno sa majkom, išao je kući do studentskog hostela na lokalnom medicinskom fakultetu gde je studirao za zubara.

Nežni dečak koji je svirao violinu i voleo da provodi vreme kod kuće, Timur je bio napadnut s leđa i izboden 20 puta.

Kao i u slučajevima ubistva Vere Pekteleve i Marije Nečetnaje, Timurova smrt je zadobila veliku pažnju medija, a lokalni guverner Volgograda ponudio je nagradu od milion rubalja svakome ko pomogne da se pronađe ubica.

Vasilijeva je identifikovao rođeni brat koji ga je prepoznao na snimku sa sigurnosne kamere koji je delila policija posle ubistva.

„Nije samo ubio mog sina, već je ubio i mene“, kaže Irina Gavrilova koja je ponela Timurovo telo nazad u Azerbejdžan i posećuje njegov grob svaki dan.

Manje od godinu dana posle suđenja, prijatelj je skrenuo pažnju Irini na objavu na Telegramu u kojoj se tvrdi da se Vasilijev ubio u zatvoru u Rostovu.

Irina je pokušala da sazna više o tome i poslala je brojne zvanične upite u potrazi za informacijama, ali niko nije mogao ništa da joj kaže.

Izgledalo je kao da je ovaj naprosto nestao.

Konačno, zvaničnik iz lokalne agencije za zatvorske ustanove se sažalio nad Irinom i rekao joj neslužbeno da je Vasilijev prebačen u Rostov i da se najverovatnije pridružio grupi Vagner.

Zvaničnik je rekao da ako preživi šest meseci na frontu, biće slobodan da ide kući.

Irina je bila šokirana: „Rekla sam, ali kako je to moguće? On je čudovište, kako može biti oslobođen?“

Zvaničnik je slegao ramenima: „Bojim se da nije na meni da donosim te odluke.“

Predsednikovo pomilovanje

U aprilu 2023, Ana Boltnjuk dobila je zvanično pismo od zatvorskih vlasti u kom se potvrđuje da je predsednik Putin pomilovao čoveka koji je 2014. silovao i ubio njenu ćerku Janu.

Jevgenij Tatarincev osuđen je 2019. u još jednom slučaju koji je završio u vestima zbog šokantne brutalnosti.

Jana, osamnaestogodišnja studentkinja dizajna iz Kaluge bila je na putu kući kad su je napali Tatarincev, njegov brat Vladimir i treći saučesnik, pošto su svi pili alkohol i pušili sintetički kanabis.

Jana Boltnjuk je studirala dizajn i sanjala da postane modna kreatorka

Janina majka se očajnički borila da slučaj ostane u vestima i posle masovne istrage u kojoj je policija proverila više od 11.000 ljudi, braća Tatarincev su na kraju uhapšena, proglašena krivim i osuđena na 18 godina zatvora.

Poslati su u zatvor maksimalne bezbednosti u Kaluškoj oblasti – isti onaj u kom je šef grupe Vagner Jevgenij Prigožin snimljen u septembru 2022. kako drži zapaljivi govor zatvorenicima i nudi im pomilovanje ako se pridruže borbama u Ukrajini.

Ubrzo posle toga, Ana Boltnjuk je saznala da je Jevgenij Tatarincev prebačen u zatvor u Rostovskoj oblasti i narednog proleća, verovatno posle šest meseci provedenih u Ukrajini, bila je informisana da je slobodan.

Ana Boltnjuk nije želela da govori za BBC, ali izvor upoznat sa slučajem rekao nam je da je u očajanju otputovala u Moskvu, sve do Kremlja, da bi preklinjala predsednikov kabinet da poništi to pomilovanje.

Dočekana je sa simpatijama i rečeno joj je da će njen slučaj biti razmotren.

Ali je ubrzo posle toga dobila zvanično pismo u kom se kaže da „sva pitanja koja se tiču slanja građana da učestvuju u specijalnoj vojnoj operaciji spadaju pod jurisdikciju ruskog Ministarstva odbrane“.

Nemoćni da intervenišu

Za majke Vere, Marije, Jane i Timura, saznanje da su se ubice njihove dece praktično izvukle nekažnjeno za ubistvo, maltene je nepodnošljiva nepravda.

„To je signal za sav šljam koji je na slobodi – radite šta god poželite, nećete biti kažnjeni“, kaže Oksana Pekteleva.

Advokati koji su pristali da govore za BBC o ovim i drugim slučajevima priznaju da su nemoćni da intervenišu.

„Ako je osoba amnestirana, mi tu ništa ne možemo da učinimo“, kaže Ruslan Čikardanov, koji zastupa majku Timura Gavrilova Irinu.

„Osobi ne može da se sudi dvaput za isti prekršaj.“

U sklopu njegove kazne, Vitalij Vasilijev trebalo je da isplaćuje Irini Gavrilovoj 1,7 miliona rublja odštete za ubistvo njenog sina.

Ruslan Čikardanov kaže da je čak pokušao da izdejstvuje da grupa Vagner plaća taj novac direktno njoj od njegove plate, ali nije dobio nikakav odgovor, a sud tu ništa ne može da učini.

Jedini način da se Vasilijev i druge ubice poput njega vrate u zatvor je ako ponovo počine neki zločin.

U junu 2023. godine, Vladimir Putin javno je potvrdio prvi put ono što su svi već znali – da potpisuje predsednička pomilovanja za zatvorenike koji su se vratili sa fronta.

On je takođe tvrdio da samo 0,4 odsto pomilovanih osuđenika ponovi prekršaj.

Ne postoji zvanična statistika koja bi to potkrepila, ostavljajući rodbinu žrtava ubistava i njihove šire zajednice da se pitaju šta će se desiti kad se ljudi osuđeni za najgore vrste zločina vrate kući ne samo nekažnjeni već dodatno istraumirani iskustvom na frontu.

„Neće se vratiti kao normalni ljudi“, kaže Irina Gavrilova.

„Vratiće se još nasilniji, još krvožedniji.“

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.