Ostavke ministara u Srbiji i svetu – zašto su ih davali i ko je otišao zbog plagijata

Zahtevi za ostavkama članova vlade Srbije, iz različitih razloga, odjekivali su u medijima više puta nego što je ostavki zaista bilo.

Ostavku ministra finansija Siniše Malog zahtevali su građani na protestu u ponedeljak, kao i neke opozicione stranke.

Pet godina nakon što je objavljeno da je Mali plagirao doktorat, rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović saopštila je da je zaključeno da je Mali prekršio odredbe etičkog kodeksa o plagiranju i da će njegov doktorat biti poništen.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je kasnije da će Mali platiti „političku cenu“, ali je ranije najavio da Mali ostaje u Vladi Srbije.

• Rektorka: Siniši Malom će biti „poništen doktorat“
• Šta čeka budućeg ministra finansija

Šta su bili dovoljno jako razlozi za srpske ministre da podnesu ostavke proteklih godina, a koji su visoki zvaničnici drugih država zbog plagijata podnosili ostavke?

Ostavka „iz ličnih razloga“ Dušana Vujovića

Ministar finansija Dušan Vujović podneo je ostavku 7. maja 2018. U Vladi Srbije bio je četiri godine – postavljen je 2014. godine kada je premijer bio Aleksandar Vučić, a ostao je na funkciji i nakon parlamentarnih izbora 2016.

• „Ostavka Haradinaja – politički trik“
• Slovenački poslanik podneo ostavku posle krađe sendviča

„Mislim da u uslovima demokratije četiri godine razuman rok da se čovek pokaže na javnoj funkciji i zato bih želeo da se iz porodičnih, ličnih i profesionalnih razloga povučem sa funkcije ministra finansija u Vladi“, napisao je Vujović u pismu ostavke, preneo je tada Blic.

Dvadesetak dana kasnije, za novog ministra finansija izabran je Siniša Mali, dotadašnji gradonačelnik Beograda.

Ostavka Lazara Krstića zbog „neslaganja sa premijerom“

Vujovićev prethodnik na čelu ministarstva finansija, Lazar Krstić podneo je ostavku 12. jula 2014 nakon manje od godinu dana na funkciji.

Krstić je tada kao glavni razlog za povlačenje iz Vlade Srbije naveo to što se nije slagao sa premijerom Vučićem oko visine smanjenja penzija i plata, preneo je B92. Naveo je i da je ostavku podneo u dogovoru sa Vučićem, kao i da će ostati da radi kao premijerov specijalni savetnik.

• Prisluškivanje: Afere koje su potresle Balkan
• Studenti nosili kutije na glavama tokom testa

„Korupcija i reforme“ razlozi za ostavku Saše Radulovića

Posle samo pet meseci na mestu ministra privrede, Saša Radulović je 25. januara 2014. podneo ostavku – nekoliko sati pre nego što je Srpska napredna stranka donela odluku o vanrednim izborima.

U obrazloženju je tada naveo da je „glavni kočničar svih reformi bio i ostao kabinet prvog potpredsednika“ – Aleksandra Vučića. Radulović je rekao i da nijedna od pet mera iz ekonomskog dela ekspozea predsednika Vlade, koji je pisao sa Lazarem Krstićem, nije sprovedena.

„Za Srbiju postoje dva puta – jedan je propala ekonomska politika subvencionisanja, korupcije, partijskog zapošljavanja, samovolje pojedinaca, pljačkaške privatizacije, parazita koji žive na leđima društva i drugi, mnogo teži, put odgovornosti, napornog rada, domaćinskog ponašanja, pristojnosti, institucija sistema. Dosta je bilo“, napisao je Radulović na kraju obrazloženja.

Ostavka Žarka Obradovića posle male mature

Istorija „curenja“ testova iz matematike se ponavlja – u junu ove godine ponovio se scenario iz juna 2013. Kao što je i od sadašnjeg ministra prosvete Šarčevića zbog ovog propusta zatražena ostavka, svojevremeno je isto zahtevano i od Žarka Obradovića.

On je ostavku podneo dva meseca kasnije, 10. avgusta 2013, nakon rekonstrukcije vlade.

U obrazloženju ostavke nije pominjao ličnu odgovornost zbog slučaja procurelih testova za malu maturu.

• Siniša Mali i doktori nauka: Kako zaista izgleda doktorirati u Srbiji
• Godinu dana od napada na Borka Stefanovića – godinu dana protesta

Obećana ostavka Božidara Đelića i EU

Obećanje da će podneti ostavku na mesto potpredsednika Vlade, ako Srbija do decembra 2011. ne dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, Božidar Đelić je ispunio 9. decembra.

Tog dana je Evropski savet odlučio da će Srbija dobiti ovaj status u proleće 2012.

On je tada istakao da je ostavka odraz njegovog shvatanja lične odgovornosti i ispunjavanja obećanja koje je daoprenele su Novosti.

Ostavka Ljiljane Čolić zbog Darvinove teorije

Bivša ministarka prosvete Ljiljana Čolović je zvanično podnela ostavku 16. septembra 2004, nedelju dana nakon što je u nastavni plan i program vraćena Darvinova teorija evolucije.

Čolić je dekretom pokušala da izbaci ovu teoriju iz nastavnog plana, navodeći da je dogmatska.

U obrazloženju ostavke navela je kao razlog probleme sa kojima se Vlada Srbije suočava i koji su počeli da se odražavaju na ukupan rad Vlade, preneo je B92.

Dragan Veselinov, ministar poljoprivrede

Ministar poljoprivrede Dragan Veselinov podneo je ostavku 29. maja 2003, nešto više od mesec dana nakon što je vozač njegovog automobila u sudaru na mestu usmrtio Katarinu Marić.

On je tada rekao da je ostavka njegov lični izbor i da bi je podneo i ranije „ da nije bilo pritisaka, ružne kampanje i sramnih izjava“ pojedinih šefova parija iz tadašnje koalicije DOS, preneo je Blic.

• Fejsbuk neće proveravati šta političari pišu

Analitičari su je tada ocenili kao iznuđeni „moralni čin“, jer se na ostavku dugo čekalo, „a on se ponašao sve vreme kao da nema nikakvog razloga da podnese ostavku.

Ostavke zbog plagijata – nijedna u Srbiji, ali nekoliko u svetu

Češka

Češki ministar rada i socijalnih pitanja Petr Krčal je podneo ostavku u jula 2018, nakon svega tri nedelje na toj poziciji jer se pokazalo da je plagirao delove diplomskog rada, preneo je B92.

Nekoliko dana ranije, ostavku je usled velikog pritiska javnosti podnela i ministarka pravde Tatjana Mala – oba njena diplomska rada bila su delimično plagirana, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Navodi se da je prepisivala ranije radove, bez citiranja izvora – čak i sa pravopisnim greškama.

Hrvatska

Iako nije sam podneo ostavku i drugo se opirao pritiscima da to uradi usled optužbi da je plagirao doktorat, kao i jedan naučni članak, hrvatski ministar obrazovanja Pavo Barišić je početkom juna 2017. godine „razrešen u koalicijskom preslagivanju“, kako je sam rekao za TV N1 Hrvatska.

U decembru 2016, članovi hrvatskog odbora za etiku u nauci i visokom obrazovanju zaključili su da je Barišić plagirao deo rada u kojem je preuzeo delove teksta američkog filozofa Stivena Šlesingera, bez citiranja izvora.

Univerzitet Augsburg u Nemačkoj je kasnije objavio da u doktoratu nije plagirao samog sebe, ali da su uočeni „formalni nedostaci“, preneo je N1.

Slovenija

Samo dva dana po stupanju na dužnost, 1. aprila 2015, ministarka obrazovanja Klavdija Markež je dala ostavku zbog optužbi da je plagirala magistarski rad.

Njoj je u maju iste godine oduzeta akademska titula magistra koju je stekla 2005. godine, a savet slovenačkog Fakulteta za državne i evropske studije je u obrazloženju naveo da je 37 odsto njenog magistarskog rada prepisano bez citiranja autora originalnog rada na istu temu, preneo je Novi Magazin.

Mađarska

Mađarski predsednik Pal Šmit je podneo ostavku u aprilu 2012, nakon što je utvrđeno da je njegova doktorska disertacija bila plagijat. Nedelju dana ranije, univerzitet Semelvajs u Budimpešti mu je oduzeo titulu doktora, preneo je RTV.

Mađarski mediji su pisali da je veći deo njegove disertacije bio doslovni prevod različitih tekstova na francuskom i engleskom.

„U ovoj situaciji, kada moja lična stvar unosi razdor u moju voljenu naciju, umesto da je ujedinjuje, moja je dužnost da okončam službu i podnesem ostavku na položaj predsednika“, rekao je tada Šmit.

Nemačka

Nakon što je otkriveno da je plagirao doktorat, nemački ministar odbrane Karl-Teodor cu Gutenberg je najpre zatražio da mu se poništi doktorska titula, a zatim i podneo ostavku početkom marta 2011, preneo je sajt Dojče Vele.

Ova afera dovela je i do analize doktorata drugih javnih ličnosti.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]