Postoji trenutak dok isplovljavate trajektom iz menhetnskog Saut Strita do ostrva Governors kad obrisi grada kog ostavljate za sobom postanu veći od života.

Velelepni neboderi od stakla, čelika i betona najednom se nadviju nad luku boje škriljca.

Potom, svega osam minuta kasnije, stižete na svoje odredište, ostrvo površine 59 kilometara na oko 700 metara od najvećeg američkog metropolisa i prosto zaboravite na postojanje grada iza sebe.

Na ostrvu Governors dočekuju vas tvrđava iz 19. veka od crvenih peščanih stena i ugodna bašta bara sa ostrigama, nagoveštavajući njegovu nekadašnju ulogu vojnog uporišta i današnju inkarnaciju urbanog igrališta.

Nekada dom Indijanaca plemena Lenape, ostrvo Governors zvalo se Pagank, iliti „Ostrvo oraha“, zbog obilja drveća kestena, oraha i hrasta.

Stotinu godina kasnije, kad su stigli Holanđani, oni su tu osnovali prvo naselje kolonije Nju Amsterdam, pretvorivši ovu nenaseljenu luku u mesto rođenja Njujorka.

Danas bi ostrvo Governors (koje je tehnički sastavni deo Menhetna) moglo da bude najbolje čuvana njujorška tajna.

Ova zelena oaza je dom 11 kilometara biciklističkih staza; urbane farme na zemljištu od jednog jutra; prostranih poljana i vrtova; trospratnih tobogana; jesenjih zasada sa bundevama; zimskog klizališta; i raznih mesta za piknik, igru i umetničke instalacije.

A ostrvo sada uvodi i inspirativni koncept „nula otpada“, koji bi mogao da pokaže drugim gradovima kako da postanu održiviji.

Gradonačelnik Erik Adams nedavno je najavio da će ostrvo postati 700 miliona dolara vredna „živa laboratorija“ posvećena pronalaženju rešenja za klimatsku krizu.

„Dizajn i koncept parka istinski su zasnovani na održivosti i otpornosti“, kaže Kler Njumen, predsednica i izvršna direktorka Trusta za ostrvo Governors, koji upravlja ostrvom zajedno sa Službom za nacionalne parkove.

Iako je ostrvo Governors prvobitno imalo 72 jutra, početkom Dvadesetog veka dodato je još 100 jutara koristeći iskopanu zemlju dok je grad na Menhetnu gradio stanicu za podzemnu železnicu u Aveniji Leksington, više nego udvostručivši njegovu ukupnu veličinu na jugu.

Godine 2007, ovaj uglavnom nerazvijeni južni deo ostrva ponovo je zamišljen kao nešto više od običnog rekreativnog prostora, sa Trustom koji je to video kao priliku da „demonstrira čitavom gradu, a uz malo sreće i čitavom svetu, kako možemo da osmislimo urbana okruženja na mnogo održiviji i prilagodljiviji način“.

Ova eko-inicijativa najnovije je poglavlje u fascinantnoj istoriji ostrva Governors.

Englezi su stigli u Njujork 1664. godine, zauzevši ostrvo od Holanđana.

Jedanaest godina nakon što su se britanske trupe povukle na kraju Američke revolucije 1783. godine, njujorške vlasti počele su da utvrđuju luku podigavši tri tvrđave na Ostrvu – Fort Džej, Kasl Vilijams i Saut Beteri – koje su pomogle da se odbije britanska invazija u Ratu iz 1812. godine.

Pod kontrolom američke vlade, ostrvo je postalo vojna baza, stanica za karantin verskih izbeglica, zatvor za konfederacijske trupe tokom američkog Građanskog rata, vojni štab tokom Drugog svetskog rata i, konačno, baza za Obalsku stražu sve do 1996. godine.

Ostrvo je tada ostalo uglavnom napušteno skoro čitavu deceniju dok je federalna vlada razmatrala šta da radi sa tim zemljištem.

Ostrvo Governors takođe je bilo svedok mnogih istorijskih događaja.

Vilbur Rajt je 1919. godine poleteo sa piste na južnom delu ostrva u prvom američkom avionskom letu preko vode.

Kompozitor Bert Bakarak je ranih pedesetih redovno nastupao u Klubu oficira na ostrvu.

Predsednik Ronald Regan je 1988. godine ugostio Mihaila Gorbačova u vili Admiralska kuća iz 19. veka.

Ostrvo je 2001. godine proglašeno Nacionalnim spomenikom, a dve godine kasnije je prodato gradu i državi Njujork za jedan dolar.

Konačno, 2005. godine, otvoreno je za javnost.

Otvoreni bukolički prostor, toliko blizu natrpanom gradu, pretvorio je ostrvo Governors u omiljenu kulturnu i rekreacionu destinaciju.

Terasa Liget, južno od nekada najveće vojne građevina u zemlji, sada je dom sezonskog reda kamioneta sa hranom i štandova, koji nude opcije od istočnoazijske pohovane piletine preko veganske hrane za dušu do pice.

Godine 2018, Kolektiv ostrva Governors postavio je 36 privatnih šatora za „glemping“ sa pogledom na Kip Slobode.

Prošle godine se otvorio Spa, omogućivši gostima da se odmaraju na infracrvenom krevetu, u sauni ili parnoj sobi, ili u otvorenom bazenu sa pogledom na helikoptere koji se spuštaju u Finansijsku četvrt i trajekte koji plove kroz luku.

Kad se svaki od ovih štandova ili radnji otvori na ostrvu, oni se obavezuju na Ostrvsku inicijativu za nula otpada, potpisujući sporazum koji detaljno navodi, između ostalog, koji materijali su dozvoljeni a koji nisu.

Svi partneri iz prehrambene industrije su u obavezi da koriste escajg i posuđe koji mogu da se pretvore u kompost, na primer, za šta Njumen kaže da „pravi veliku razliku“ u želji ostrva da postigne cilj od „nula otpada“.

Neprofitna organizacija „Zemlja je važna Njujork“ partner je Trusta u projektu „Ostrvo nula otpada“, sakupljajući organski otpad – uključujući escajg koji može da se pretvori u kompost i otpatke od hrane zajedno sa materijalima za uređenje koji ostavljaju ekipe za održavanje – i pretvarajući ga u kompost za ostrvske bašte.

Papir, staklo, plastika, aluminijum i obično smeće ostavljaju se u druge kante i prerađuju odvojeno.

„Došli smo na ostrvo sa idejom da recikliramo i napravimo zatvoreno petlju“, objašnjava suosnivačica i izvršna direktorka „Zemlja je važna Njujork“ Marisa De Dominikis.

„Naš glavni cilj je ‘Ostrvo nula otpada’.“

Prošle godine je „Zemlja je važna Njujork“ sakupila više od 117.000 kilograma organskog otpada – što je godišnji rast od 28 odsto u odnosu na 2021. godinu.

„Kad sortiramo otpad, to ponekad liči na detektivski posao“, kaže Andrea Liske, menadžerka „Ostrva nula otpada“ u ime „Zemlja je važna Njujork“.

Ako pronađu preteranu količinu običnog otpada kao što je plastična čaša koje se ne može pretvoriti u kompost, na primer, proveriće iz koje je kese čaša potekla, pronaći iz koje oblasti ostrva su doneli kesu i otkriti iz kog izvora je potekla čaša uljez.

Iako neki posetioci neizbežno donose čaše sa sobom, većina potekne na ostrvu i stoga bi morala da može da se pretvori u kompost.

Pored toga što se od prodavaca hrane i drugih stanara zahteva da koriste materijale koji mogu da se pretvore u kompost, Trust je na ostrvu zabranio prodaju najlonskih kesa, slamčica i vode u plastičnim flašicama.

„Ove stvari zaista prave veliku razliku s naše strane, što se tiče onoga što vidimo u organskom procesu“, kaže Liske.

Kad ne leškare u suncem okupanom Maslinjaku ležaljki ili istražuju umetničke instalacije na ostrvu, posetioci mogu na delu da vide ovu inicijativu za postizanje nula otpada.

Na južnom delu ostrva, „Zemlja je važna“ deli prostor sa vrtom učenja i utočištem za pčele.

Tu osoblje i volonteri (zajedno sa domaćim kokoškama) razvrstavaju organski otpad i stvaraju hrpe komposta – neke visoke i do 2.5 metra i duge 30 metara, postižući temperaturu od 66 stepeni u prirodnom procesu dekompozicije.

Posle oko 12 do 15 meseci, kompost je spreman da se deli po obližnjim lejama i baštama širom ostrva, kao i u gradskim vrtovima po njujorškim parkovima.

I dok ostrvo Governors daje blistavi primer za politiku odlaganja otpada, i dalje postoje problemi.

„Količina organskog otpada će nastaviti da raste kako se ostrvo bude dalje razvijalo“, kaže De Dominikis.

Prošle godine je ostrvo prvi put bilo otvoreno tokom čitave godine i privuklo je 939.000 posetilaca – drastično više od 600.000 iz 2021. godine.

Upravo najavljeni kampus na skoro 40.000 kvadratnih metara, sa ciljem iznalaženja klimatskih rešenja i nazvan „Njujorška klimatska berza“, očekuje se da će stvoriti hiljade radnih mesta na ostrvu kad se otvori 2028. godine.

Da bi zadovoljio te buduće potrebe, Trust će sarađivati sa konsultantom za otpad i usredsrediti se na pomno praćenje i kontrolisanje onoga što odlazi sa ostrva na deponiju.

„Naš cilj je da smanjimo taj procenat koliko je to ljudski moguće i, na kraju, skroz na nulu“, kaže Njumen.

Iako će Centar za klimatska rešenja povećati pešački saobraćaj i potencijalno otežati kontrolisanje otpada, krajnja korist od svega je očigledna.

Kao što Njumen kaže: „Sve je ovo deo jedinstvene vizije: da, uz malo sreće, ovde na ostrvu imamo primer mini-grada svetske klase koji postiže mnogo održivija i prilagodljivija otporna naselja.“