U poslednjoj epizodi „Povratka otpisanih“ uveliko traje oslobađanje Beograd, a u jednoj sceni, kroz ulično slavlje, probijaju se Kriger, koga igra Stevo Žigon, i Marija, u čijoj se ulozi našla Zlata Petković

Devojka ogrnuta maramom ispušta kantu sa mlekom – tresak daje znak da je meta napustila objekat.

Šef specijalne policije Nikola i još jedan agent nonšalantno hodaju centrom Beograda ne sluteći da će uskoro pred njih istrčati dvojica komunističkih ilegalaca, spremnih da pritisnu obarač.

Pucanj odjeknu, agent pade na licu mesta mrtav, a smrtno ranjeni Nikola nastavi u obližnji haustor gde nailazi na još dvojicu mladih komunista.

„Beli“, izusti prvi čovek Specijalne policije, kvislinške formacije u okupiranom Beogradu, pred smrt, otkrivši tako izdajnika u redovima ilegalne grupe skojevaca.

Tihi, Prle i Paja razočarano gledaju u saborca Mileta koji drhtavim glasom izusti: „Nisam mogao, mučili su me, ucenjivali“.

„Obećali su da neće ubiti Bobana, obećali“, viknu mladić u sakou i kravati, nekoliko sekundi pre nego što će zapucati na nemačku patrolu i poginuti.

Ovako izgledaju poslednji kadrovi epizode „Izdajnik“, kultne jugoslovenske akcione serije „Otpisani“ reditelja Aleksandra Đorđevića, u kojoj provejava više motiva iz stvarnih, istorijskih događaja.

Među njima je atentat na Đorđa Kosmajca, ozloglašenog agenta Specijalne policije i zamenika upravnika koncentracionog logora na Banjici, i njegovog kolege Obrada Zalada, koji su u ovoj epizodi prikazani kroz likove Nikole i drugog agenta.

„Serija i ne nastoji da bude tačna interpretacija istorije tih događaja, štaviše, na početku svake epizode nas informišu da je sadržaj serije plod fikcije njenih autora“, govori istoričar Rade Ristanović za BBC na srpskom.

Važno je istaći ovu činjenicu zbog stava koji provejava kod šire publike kako je radnja serije „predimenzionirana i istorija lažno prikazivana u Otpisanima„, dodaje viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju.

„A u stvari, njeni autori nisu ni imali nameru da budu istoričari nego su imali sopstvenu umetničku slobodu“.

Prva epizoda Otpisanih, „Bolnica“, premijerno je emitovana 22. decembra 1974. na Televiziji Beograd, današnjoj Radio-televiziji Srbije (RTS).

Pored nje i „Izdajnika“, među epizodama inspirisanim istorijskim događajima su i „Garaža“ i „Štamparija“, dok je u nastavku serije Povratak otpisanih verovatno najpoznatija „Most“.

Scenario za seriju pisali su Siniša Pavić i Dragan Marković, partizanski borac, ilegalac i autor knjige „Zabranjeni život“ koja se smatra jednom od inspiracija za Otpisane.

Zgrada Prve varoške bolnice, kasnije nazvana Opšta državna bolnica, danas ima višestruku namenu

Bolnica

Tek oformljena grupa mladih Beograđana, članova Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ), dobija prvi zadatak u prvoj epizodi Otpisanih.

Gestapo, nacistička tajna policija, zarobila je važnu komunistkinju koju treba izbaviti iz bolnice gde se upravo porodila.

U grupi su petorica mladića – Zriki (Čedomir Petrović), Tihi (Vojislav Voja Brajović), Prle (Dragan Nikolić), Paja (Predrag Miki Manojlović) i Mile (Vladan Holec).

Uspešnu akciju spasavanja predvodi iskusni borac Milan, kog igra Rade Marković, a u njoj učestvuje još nekoliko mlađih ilegalaca od kojih jedan gine, a drugog hapse.

Autori serije su inspiraciju za ovu epizodu pronašli u više sličnih akcija spasavanja viđenijih partizana iz beogradskih bolnica.

Tako je 29. jula 1941. izbavljen je jedan od vodećih jugoslovenskih komunista Aleksandar Leka Ranković.

Njega je dva dana ranije, pod lažnim imenom Momčilo Perišić, uhapsio Gestapo i odveo u zatvor gde su ga tukli i mučili.

„Od prvog dana okupator i određene kolaboracionističke strukture oštro su kažnjavale bilo kakvu vrstu otpora koristeći najrazličitije metode da slome učesnike i otkriju saradnike“, objašnjava Ristanović.

Uhapšeni su tokom saslušanja „bili izloženi psihičkoj i fizičkoj torturi“, a neki su i „podlegli ranama“.

Drug Marko, kako je bilo Rankovićevo partijsko ime, „od batina se onesvestio“, pa su ga Nemci premestili u tadašnju Opštu državnu bolnicu u Beogradu.

„Nisu znali koga imaju u rukama, niti su konsultovali domaće policijske strukture, a pošto bolnica nije preterano jako branjena, komunistički ilegalci su mogli da ga izvuku“, priča Ristanović.

U dobro pripremljenoj akciji je učestovalo više desetina komunista, a ubijeni su jedan žandarm i jedan nemački vojnik.

prva varoška bolnica — Tabla na Prvoj varoškoj bolnici

Nekoliko dana kasnije, iz iste bolnice je oslobođena i grupa komunistkinja, među njima i Mitra Mitrović, prva supruga Milovana Đilasa, još jednog istaknutog partizana.

Istorijski događaj koji je gotovo do tančina prenet u ovoj epizodi je akcija spasavanja Ivanke Muačević Nikoliš sa bebom iz bolnice januara 1942.

Komunistička kurirka je uhapšena u Kragujevcu, poslata u logor na Banjici, ali je zbog trudnoće premeštena u istu onu bolnicu odakle su izbavljeni njeni saborci.

U akciji je učestvovala grupa komunista, doktora i medicinskog osoblje, i Nikoliš je prebačena vozilom na sigurno.

„Kada je ta epizoda snimana, Aleksandar Ranković je pao u nemilost komunističkog vrha i nije bilo zgodno aludirati na spasavanje čoveka koji je nekada igrao važnu ulogu, a u trenutnoj konstelaciji stvari bio nepoželjan“, smatra Ristanović.

Ranković je optužen da je prisluškivao lidera partije i države Josipa Broza Tita i 1966. godine razrešen je svih funkcija i penzionisan.

Garaža

Grupa mladih komunista predvođena Zrikijem i Tihim u drugoj epizodi, uz aminovanje starijih partijskih saboraca, samostalno organizuje i sprovodi zahtevniju akciju.

Na meti je centralna nemačka garaža koju uspešno miniraju i na kraju dižu u vazduh.

Ristanović kaže da su komunisti na početku rata verovali da će Beograd biti poprište oružanih borbi, te su izvodili brojne diverzantske operacije u gradu.

Tokom leta 1941. izvedeno je više od 40 akcija, mahom „neuspešnih i manjeg efekta“ zbog neiskustva mladih komunističkih ilegalaca „bez vojne obuke“, pokazuju istraživanja ovog istoričara.

Međutim, velika akcija jedne julske noći kada je zapaljena nacistička garaža „Ford“ u Beogradu bila je izuzetak.

„U akciji koju su sprovela braća skojevci (Dragutin i Ljubomir) Lenard, potpuno je izgoreo celokupni materijal, kao i više od 20 vozila, a teško je oštećeno još nekoliko desetina“, ukazuje Ristanović.

Ilegalci su tog leta palili automobile u još tri garaže u Beogradu.

U sabotažama su stradali i telefonski kablovi i bandere, bušene gume i paljena skladišta benzina.

Izdajnik

Istoričar Aleksandar Miletić kaže da je epizoda u kojoj ginu dvojica od petorice „otpisanih“, Zriki i Mile, verovatno inspirisana „jednom od najvećih provala, odnosno, izdaja iz krugova ilegalaca“ – slučajem Ratka Mitrovića Šilje.

Mitrović, instruktor Komunističke partije Jugoslavije (KPJ), uhapšen je leta 1941, posle čega je specijalnoj policiji otkrio sistem funkcionisanja i metode ilegalnog rada, organizacionu strukturu partije i odao imena ljudi sa kojima je sarađivao.

Tako je početkom oktobra uništen Mesni komitet KPJ, među uhapšenima bio sekretar Milo Matijević Mrša, kasnije streljan, baš kao i Šiljina sestra Vukica Mitrović.

Ona je uhvaćena u akciji specijalne policije u kojoj je stradao i njen saborac David Pajić.

Dvoje ilegalaca je trebalo da se nađu sa Dušanom Grubačem, još jednim komunistom koji je podlegao policijskoj torturi, te odveo agente na sastanak sa saborcima.

Sudbina Vukice Mitrović i Davida Pajića inspirisala je autore Otpisanih za likove Zrikija i njegove drugarice Nine.

Skojevac, koga tumači Čedomir Petrović, gine u sukobu sa agentima, dok mladu Jevrejku, koju igra Jelena Čvorović, hapse posle rastanka sa njim.

U seriji je osveta za njihovu smrt bio atentat na šefa specijalne policije Nikolu.

„U stvarnosti, verovatno se radilo o inspiraciji jednim od najpoznatijih akcija beogradskih komunističkih ilegalaca, uspešnim atentatom nad poznatim agentom Specijalne policije Đorđem Kosmajcem“, smatra Miletić.

Elementi ove akcije „u velikoj meri se podudaraju sa scenarijom u seriji“, navodi viši naučni saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije, u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.

„Kosmajac je zaista išao u pratnji jednog agenta i na njega su, skriveni iza kapija, pucala četvorica ilegalaca, kao što je prikazano u seriji“.

Njegov kolega Ristanović ističe da su u drugoj fazi oružanog otpora, krajem 1941. i početkom 1942, strategija komunističkih ilegalaca promenila, a jedan od metoda su bili i atentati.

Tada je izvedeno više atentata na domaće i strane neprijatelje, pa i agente specijalne policije, koju su komunisti prepoznali „kao organ koji joj nanosi najviše štete“, smatra istoričar.

Štamparija

posmrtna ploča — Posmrtna ploča Branka Đonovića i Slobodana Jovića na Groblju oslobodilaca Beograda 1944.

Četvrta epizoda Otpisanih inspirisana je radom tajnih štamparija Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije (CK KPJ) u okupiranom Beogradu.

Jedna od njih je radila od avgusta 1941. do avgusta 1943. u skloništu kuće na Banjičkom vencu.

Na skromnim mašinama štampani su propagandni komunistički materijali i glasila poput Proletera i Glasa, „deljeni po unutrašnjosti zemlje ali i samim beogradskim ulicama“.

„Materijal je upotrebljavan i za izgradnju i dizanje morala članova, ali i za širenje i razbijanje propagande okupatora kod širokog sloja stanovništva“, kaže Ristanović.

Za tajnom komunističkom štamparijom se dugo tragalo, da bi Nemci naposletku počeli da ospedaju kraj u kojoj se nalazila.

Primorani da je isele, dvojica grafičkih radnika, Branko Đonović i Slobodan Jović, izneli su deo alata i tehnike i kasnije odneli u novu štampariju u naselju Vračar.

Štamparija sakrivena u kući automehaničara Milana Blagojevića otkrivena jula 1944. u akciji Gestapoa i Specijalne policije.

Đonović i Jović, budući narodni heroji, spalili su sav materijal i ušli u borbu sa agentima.

Poslednje metke su sačuvali za sebe i tako izbegli da dopadnu šaka nacistima i kolaboracionistima.

Na identičan način u seriji umiru i slovoslagač Zare i mašinista Nenad, koje igraju Đorđe Jelić i Josif Tatić.

Most

Fiktivni junaci Tihi i Prle posle nekoliko godina provedenih „po šumama i gorama“, u partizanima, vraćaju se u Beograd kako bi nastavili borbu za slobodu u Povratku otpisanih, nastavku legendarne serije iz 1978.

U pretposlednjoj epizodi, uoči odsudnih borbi za oslobođenje prestonice, pripadnici komunističkog pokreta otpora pokušavaju da spasu Stari savski most koji su Nemci pri povlačenju minirali.

Međutim, jedan Beograđanin, Zaharije Jovanović, kog glumi Nikola Milić, preduhitrio je partizane presekavši žice detonatora i tako spasio most.

U spasavanju mosta je navodno učestvovao beogradski učitelj Miladin Zarić koji je živeo u obližnjoj Karađorđevoj ulici.

„Nemamo istorijske izvore prvog reda koji svedoče o spasavanju mosta Miladina Zarića, ali prema svemu onome što se u posleratnom periodu desilo, možemo da kažemo da je do toga došlo.

„Postoje određene nedoumice i kasnije reinterpretacije da je u spasavanju mosta učestvovala i dunavska flotila Crvene armije“, objašnjava Ristanović.

Most su podigli Nemci tokom okupacije i bio je tada jedina vezu Beograda sa Sremom, pošto je most kralja Aleksandra, današnji Brankov, srušen početkom rata.

Zarić je u seriji „interpretiran kao čovek koji nije pripadnik niti jedne političke, ideološke strane“, već kao „čovek koji ne može da sedi i gleda okupaciju“, kaže Ristanović.

„Taj deo nam uvek beži, ti ljudi koji nisu pripadnici niti jednog pokreta otpora, već kao Zarić, samoinicijativno i samostalno izlaze da pomogne u oslobađanju svog grada“, zaključuje istoričar.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.