„Otvoreni Balkan“: Koga nema u projektu povezivanja suseda

Projekat „Mali Šengen“ postao je projekat „Otvoreni Balkan“, ali nije ništa manje „mali“ nego što je bio do sad.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Severne Makedonije Zoran Zaev i Albanije Edi Rama potpisali su tri sporazuma tri zemlje – o saradnji na olakšanju uvoza, izvoza i kretanja robe, o saradnji u vezi sa slobodnim pristupom tržištu rada i o saradnji u zaštiti od katastrofa.

Na sastanku u Skoplju dogovoreno je i da od 1. januara 2023. budu ukinute granične kontrole između Srbije, Severne Makedonije i Albanije, prenosi agencija Beta reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Ipak, van inicijative i dalje su balkanski susedi ove tri zemlje – Kosovo, Bosna i Hercegovina i Crna Gora.

• ‘Mali Šengen’ – stvara li se nova Jugoslavija i šta Srbija ima od toga
• Zapadni Balkan u senci ostavki, parade i smrti
• Šta je promenio Berlinski samit

Inicijativa neformalnog imena „Mali Šengen“ nastala je na sastanku Vučića, Rame i Zaeva u Novom Sadu, u novembru 2019.

Na nizu sastanaka koji su usledili, učesnici su ostali isti, a ostali potencijalni članovi za BBC objašnjavaju razloge zašto ne pristupaju ovom vidu regionalnog povezivanja.

Mapa Balkana 2021. godine: narandžasto – članice inicijative „Otvoreni Balkan“, žuto – članice Evropske unije, sivo – nijedno od navedenog.

Kosovo

Za projekat koji je već promenio dva imena, vlada u Prištini koju predvodi Aljbin Kurti ima – treće ime.

U pisanom odgovoru BBC-ju, portparolka Vlade Kosova Valjbone Mehmeti o projektu govori kao o „inicijativi iz Novog Sada“ i navodi da su stavovi zvanične Prištine već poznati.

„Inicijativa iz Novog Sada nema našu podršku.

„Za nas, takozvanoj inicijativi Mini Šengen nedostaje vizija za region“, kaže Mehmeti.

Umesto toga, Kurtijeva vlada predlaže drugačiji oblik ekonomskog povezivanja.

„Predložili smo unapređenje regionalne saradnje od CEFTE ka projektu SEFTA, u skladu sa modelom Evropske ekonomske zone, od čega bi sve zemlje Zapadnog Balkana istovremeno imale koristi“, navodi Mehmeti.

• „Nije EU učiteljica, a mi mali đaci“: Šta je Hrvatska dobila od članstva u Evropskoj uniji
• Zašto stoje pregovori Srbije i Evropske unije

Za kosovsku vladu garancija za učešće u projektu nije ni prisustvo najbližeg partnera – Albanije.

„Ko kaže da je ovo inicijativa osmišljena u podrumima bivše Jugoslavije, za prekomponovanje Jugoslavije i davanje hegemonije Srbiji, da će Srbija uzeti sve što imamo, živi u paralelnom svetu.

„Drugo, živi za politiku, a ne radi povećanja blagostanja i jačanja mostova među ljudima.

„I treće, zaboravlja da ako ovako počnemo, onda možemo reći da je i EU velika Jugoslavija. EU je velika Jugoslavija, a ovo je mala Jugoslavija… ali u stvari ne, ovo je ni više ni manje nego stvaranje prostora koji živi po principima, vrednostima i mehanizmima EU-a, dok se svaka od zemalja trudi da se integriše u EU“, prenosi reči albanskog premijera Edija Rame Al Džazira Balkan.

Podršku projektu „Otvoreni Balkan“ dao je potpredsednik Srpske liste Igor Simić koji je na Fejsbuk profilu naveo da je „Balkan postao polje gde su trećerazredni političari raznih centara moći glumili veličine i nastojali da sebi izgrade karijere“.

„Ovo je prilika koju ne smemo propustiti“, zaključio je Simić.

https://www.facebook.com/igorsimicsrpska/posts/1601516380240001

Srpska lista deo je Vlade Kosova, gde ima jednog ministra – Gorana Rakića, u resoru zajednica i povratka.

Bosna i Hercegovina

Iako je izgledalo da se raspoloženje Bosne i Hercegovine (BiH) prema ovom projektu regionalnog povezivanja menjalo ka pozitivnom, predstavnici zvaničnog Sarajeva nisu se pojavili na sastanku u Skoplju.

U novembru 2020. godine, ministarka inostranih poslova BiH Bisera Turković bila je vrlo jasna kada je za novinsku agenciju Anadolija rekla da „Mini Šengen“ nije privlačan za ovu zemlju.

„Od momenta kada je potpisano Zajedničko regionalno tržište u okviru Berlinskog procesa, a koje su takođe bazirane na četiri slobode, tzv. mini Šengen je praktično idejno izgubio na značaju, obzirom da je Zajedničko regionalno tržište u okviru Berlinskog procesa, praktično objedinilo obim svih modaliteta tržišnog povezivanja na Zapadnom Balkanu“, rekla je tada Turković.

Međutim, neposredno pred sastanak u Skoplju, formalni šef ministarke Turković, predsedavajući Veća ministara Zoran Tegeltija rekao je za list Avaz da je Bosna i Hercegovina spremna da bude deo projekta.

„Spremni smo da budemo deo svakog projekta kojim će biti unapređena ekonomska saradnja zemalja Balkana“, rekao je Tegeltija i napomenuo da će predstavnik BiH prisustvovati narednom sastanku, ako bude pozvan.

Na pitanje BBC-ja upućeno Ministarstvu koje predvodi Bisera Turković zašto BiH i dalje nije deo ove inicijative, stigao je jednostavan odgovor.

„O tome Predsedništvo BiH još uvek nije donelo odluku“, navodi se u pisanom odgovoru.

Ona je dodala da je u septembru prošle godine Predsedništvo BiH zadužilo Veće ministara, pa onda u oktobru Veće ministara zadužilo nadležna ministarstva da naprave analizu interesa i koristi BiH.

I baš kao i u intervjuu iz novembra 2020, ministarka Turković inicijativu „Otvoreni Balkan“ upoređuje sa Berlinskim procesom – kaže da je svaka inicijativa pozitivna, ako nije u sukobu sa Zajedničkim regionalnim tržištem.

„Zajedničko regionalno tržište u okviru Berlinskog procesa, praktično je objedinilo obim svih modaliteta tržišnog povezivanja na Zapadnom Balkanu.

„Procesi regionalne saradnje trebaju biti efikasni i moraju nas voditi bliže Evropskoj uniji i biti pod okriljem Evropske unije.“

Ipak, ono u čemu se poruka ministarke Turković sada razlikuje u odnosu na novembar 2020. je izostavljanje poruke da je „Mali Šengen izgubio na značaju“.

• Migranti i Balkan: Koliko vredi ljudski život
• Kako su politika i istorija zaplele kolo na Kosovu

Crna Gora

Od trenutka kada je inicijativa „Mali Šengen“ začeta u Novom Sadu, pa do aktuelnog skopskog sastanka, Crna Gora je doživela političku promenu čekanu tri decenije.

Vlast Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića prekinula je opoziciona pobeda i formiranje ekspertske vlade Zdravka Krivokapića.

Ipak, velika politička promena nije značila i promenu stava Podgorice o ovoj regionalnoj inicijativi.

Na pitanje BBC-ja postavljeno Ministarstvu vanjskih poslova Crne Gore odgovoreno je da u ovoj instituciji nisu u mogućnosti da dostave odgovor o stavu Podgorice do objave teksta, ali da „stoje na raspolaganju da u narednom periodu, ukoliko bude novina, obrazlože stav Crne Gore prema inicijativi“.

Ranije je o ovom pitanju govorio crnogorski šef diplomatije Đorđe Radulović.

U intervjuu za Raša Tudej, koji prenosi podgorička Pobjeda iz aprila 2021, na pitanje zašto se Crna Gora još nije pridružila projektu „Mali Šengena“, Radulović je odgovorio da u ovom momentu zemlja učestvuje u radu više od 30 regionalnih inicijativa.

Kao bolju alternativu izdvojio je Berlinski proces koji je započet na inicijativu nemačke kancelarke Angele Merkel.

„Prošle jeseni pripremljen je Akcioni plan Zajedničkog regionalnog tržišta, koji podrazumeva sve one slobode koje su dostupne u okvirima Mini Šengena, dodatne povoljnosti zbog činjenice da ovo tržište obuhvata šest država.

„Najsnažniji argument u prilog Berlinskom procesu je taj što je u potpunosti podržan od strane EU.

„U poređenju sa njim, Mini Šengen pruža niži nivo saradnje i integracije i zbog toga, u ovoj fazi, on jednostavno nije potreban Crnoj Gori“, rekao je tada Radulović.

Pogledajte video o ukidanju rominga na Balkanu

Trinaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]