Pad aviona u Kolumbiji: Mama na samrti rekla deci da odu i da se spasu

Majka četvoro dece, spasene posle 40 dana u kolumbijskoj džungli, bila je živa četiri dana nakon što se njihov avion srušio.

Magdalena Mukutuj je rekla deci da odu i pronađu pomoć dok je ležala na samrti.

Otac dece Manuel Ranoke rekao je novinarima da mu je najstarija ćerka ispričala da im je majka rekla da odu i da se spasu.

Braća i sestre, uzrasta 13, devet, pet i jedne godine, spaseni su iz džungle 40 dana posle avionske nesreće, u kojoj su poginuli njihova majka i dvojica pilota.

Prebačeni su u vojnu bolnicu u glavnom gradu države Bogoti.

• Čudo u Kolumbiji: Četiri deteta sama preživela u džungli 40 dana posle pada aviona
• Tragovi koji su pomogli da se pronađu deca koja su preživela sama 40 dana u kolumbijskoj džungli
• Deca, heroji iz kolumbijske džungle, ponovo sa porodicom

„Jedina stvar koju mi je [13-godišnja Lesli] razjasnila jeste da im je majka, u stvari, bila živa četiri dana“, rekao je Ranoke novinarima ispred bolnice.

„Pre nego što je umrla, mama im je rekla nešto poput: ‘Deco, idite odavde. Videćete kakav je čovek vaš tata, i on će vam pokazati istu vrstu ogromne ljubavi koju ste imali od mene“, ispričao je.

Više od pet nedelja posle nesreće, pojavljuju se novi detalji o vremenu koje su deca provela u džungli i njihovom čudesnom spasavanju, kao i šta su deca rekla kada su pronađena.

Spasilac Nikolas Ordonez Gomes prisetio se trenutka kada su pronašli decu.

„Najstarije dete, Lesli, držala je jednogodišnju sestru u naručju i potrčala je ka meni. Rekla mi je: ‘Gladna sam'“, rekao je on za RTVC.

„Jedan od dvojice dečaka je ležao. Ustao je i rekao mi: ‘Mama mi je mrtva'“, preneo je spasilac.

Dodao je da su decu pokušali da umire rečima da su prijatelji i da ih je poslala porodica.

„Hoću hleb i kobasicu“, preneo je Ordonez Gomes reči dečaka.

Na snimku koji je objavljen u nedelju o spasavanju dece, izgledalo je da su četvoro braće i sestara iznemogli posle više nedelja džungli punoj životinjskih predatora.

Magdalena Mukutuj i njena deca leteli su malim avionom za Ararakuaru, u provinciji Amazonas, u San Hose del Gvavijare, 1. maja kada je pilot obavestio upravu letenja da otkazuje motor.

Vojnici su posle nekoliko dana pronašli tela majke i dvojice pilota na mestu nesreće.

Deca su krenula dublje u prašumu da pronađu pomoć.

Za decom je organizovana velika potraga u kojoj je učestvovalo desetine vojnika, kao i lokalno stanovništvo.

Spasioci su ušli u trag deci nakon što su uočili znakove u džungli, poput otisaka stopala i delimično pojedenog voća.

Pripadnici starosedelačkog naroda Huitoto iz kog su i deca, nadali su se da će im njihovo poznavanje voća i veština preživljavanja u džungli dati veće šanse da prežive.

„Čudo, čudo, čudo“

U petak, u gluvo doba noći u srcu kolumbijske džungle, vojni radio se oglasio porukom za koju se nacija molila: „Čudo, čudo, čudo, čudo“.

Vojnik je otkrio da su pronašli svo četvoro dece koja su nestala u džungli 40 dana.

Sva deca su živa, dodao je uzbuđenim glasom.

Posle srećne vesti, kolumbijski predsednik Gustavo Petro rekao je da će način na koji su deca preživela „biti zapisan u istoriji“.

Deca džungle

Ako ima dece koja su bila dobro pripremljena da se suoče sa ovakvim iskušenjem, onda je porodica Mukutuj primer za to.

Pripadnici Huitoto naroda od malih nogu uče lov, ribolov i sakupljanje voća, a njihov deda Fidensio Valensija rekao je novinarima da su najstarija deca, Lesli i Solejni, dobro poznavala džunglu.

Govoreći za kolumbijske medije, tetka dece, Damaris Mukutuj, rekla je da su deca sa starijim članovima porodice redovno igrala „igru preživljavanja“.

„Kada smo igrali, postavljali bismo male kampove“, priseća se ona.

Trinaestogodišnja Lesli, dodala je, „znala je koje voće ne može da jede jer u šumi ima mnogo otrovnih plodova“.

„I znala je kako da se brine o bebi“.

Posle nesreće, Lesli je napravila improvizovana skloništa od grana koje je povezala gumicom za kosu.

Iz olupina aviona, iznela je Farinu, vrstu brašna.

Deca su jela brašno dok su imala, a potom su se hranili voćem i semenkama, rekao je novinarima Edvin Paki, jedan od domorodačkih vođa koji su učestvovali u potrazi.

„Postoji voće, slično marakuji, koje se zove avičure“, rekao je on.

„Sa drveta avičure, na oko kilometar i po od mesta pada aviona, uzimali bi semenke“.

Ali i dalje su se suočavali sa značajnim izazovima preživljavanja u negostoljubivom okruženju.

U razgovoru za BBC Mundo dan nakon srećne vesti, stručnjak Aleks Rufino rekao je da su deca bila u „veoma mračnoj, veoma gustoj džungli, gde je najveće drveće u regionu“.

I dok ima listova kojim bi deca mogla da prečiste vodu, on je upozorio da su „drugi otrovni“.

„To je područje koje nije istraženo. Gradovi su mali i nalaze se pored reke, a ne u džungli“, dodao je on.

Osim što su izbegavala predatore, deca su bila suočena i sa snažnim kišnim olujama, a nije isključeno i da su morala da izbegavaju naoružane grupe za koje se veruje da su aktivne u džungli.

U jednom trenutku deca su bila prinuđena da se brane od divljeg psa, rekao je predsednik Petro.

Ali Rufino primećuje da bi dete od 13-godina, odraslo u autohtonoj zajednici već moglo da poseduje mnoge veštine potrebne za preživljavanje u takvom okruženju.

Džon Moreno, vođa grupe Guanano u Vaupesu, u jugoistočnom delu Kolumbije gde su deca odrastala, rekao je da ih je „odgajala njihova baka“, veoma ugledni starosedelac.

„Koristili su ono što su naučili u zajednici, oslanjali se na znanje predaka da bi preživeli“, rekao je on.

Dramatično spasavanje

Kako je potraga nastavljena, zvaničnici u Bogoti su bili pod pritiskom zbog sporosti.

Predsednik Petro se suočio sa kritikama nakon što je njegova kancelarija objavila tvit u kojem je bilo objavljeno da su deca pronađena posle dve nedelje.

Ali ta vest nije bila proverena i tačna, pa ju je on potom obrisao.

Vlasti su bacile 10.000 letaka sa savetima za preživljavanje napisanim na španskom i domorodačkom jeziku Huitoto, a helikopteri su sa razglasa slali poruke njihove bake kako bi deca mogla da prepoznaju njen glas.

Vojska se sve više približavala pronalaženju dece.

U vreme kada su deca otkrivena, oko 150 vojnika i 200 dobrovoljaca iz lokalnih starosedelačkih grupa bilo je uključeno u operaciju, koja je zahvatala površinu od više od 300 kvadratnih kilometara.

„Ovo nije potraga za iglom u plastu sena, to je mala buva u ogromnom tepihu, jer se one kreću“, rekao je general Sančez novinarima tokom potrage.

Ali u petak, 9. juna, posle više od mesec dana potrage, spasilački psi nanjušili su decu.

Na snimku kolumbijskog Ministarstva odbrane vidi se kako helikopter podiže u helikopter iznad visokog drveća.

Potom su avionom prebačeni u glavni grad države Bogotu na bolničko lečenje.

Porodica dece zahvalila je vojsci što je nastavila potragu uprkos malim izgledima dece da će preživeti.

„Nikada nisam gubila nadu, verovala sam da će ih naći.

„Veoma sam srećna, zahvaljujem se predsedniku Petru i mojim sunarodnicima koji su prošli kroz velike napore i iskušenja“, rekla je njihova baka državnim medijima.

Predsednik Petro je takođe pozdravio napore vojske i dobrovoljaca, pohvalivši „susret znanja: autohtonog i vojnog“, dodajući da je „ovo pravi put mira“.

Ali posebnu pohvalu je imao za decu i njihov odnos prema prirodi.

„Oni su deca džungle, a sada su i deca Kolumbije“, rekao je on.

Dok su mnogi u duboko katoličkoj Kolumbiji spasavanje dece nazivali „čudom“, Rufino, lokalni stručnjak, rekao je da prava priča leži u njihovoj „duhovnoj vezi sa prirodom“.

„Džungla nije samo zelena, već postoje drevne energije sa kojima se stanovništvo povezuje, uči i pomažu jedni drugima“, rekao je on.

„Znam da je to teško razumeti, ali ovo je dobra prilika da društvo, ljudska bića, nauče o različitim pogledima na svet koji postoje na teritorijama.

„Njihova majka, koja je postala duh posle nesreće, štitila ih je“, rekao je on.

„I tek sada će početi da se odmara“.

Dodatno izveštavanje: Danijel Pardo, BBC Mundo

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]