Gotovo je sigurno da ste danas već koristili palmino ulje.
Verovatno se nalazilo u šamponu kojim ste prali kosu, sapunu kojim ste očistili ruke, pasti kojom ste oprali zube, u vitaminskim pilulama koje ste progutali ili šminki koju ste stavili.
Vozilo kojim se vozite – autobus, voz ili auto – ide na gorivo koje sadrži palmino ulje.
- Pet proizvoda za koje niste znali da škode planeti
- Klimatske promene i hrana – čega neće biti na rafovima
- Meso ili povrće? Otkrijte kako vaš izbor utiče na klimu
Najveći deo dizela ili benzina koje koristimo, sadrže komponentu dodatog biogoriva, koje uglavnom potiče od palminog ulja.
Čak i električna energija koja pokreće uređaj na kom ovo čitate, nastala je delom od spaljivanja jezgra uljane palme.
To je najpopularnije biljno ulje na svetu i može se naći u 50 odsto potrošačkih proizvoda, a igra ključnu ulogu u različitim industrijama.
Ubrzani rast ponude u globalnoj proizvodnji
Uzgajivači su 2018. godine proizveli 77 miliona tona palminog ulja za globalno tržište, a očekuje se da će do 2024. godine to narasti na 107,6 miliona tona.
Ali ubrzano širenje plantaža uljanih palmi smatra se odgovornim za masovno krčenje šuma u Indoneziji i Maleziji. Ove šume su bile stanište ugroženih životinja, kao što je, na primer, orangutan.
U ove dve države, plantaže uljanih palmi prostiru se na oko 13 miliona hektara. To je gotovo polovina svih plantaža uljanih palmi na svetu.
U organizaciji Global forest voč kažu da je Indonezija izgubila 25,6 miliona hektara šumskog omotača, oblast veliku skoro kao Novi Zeland, u periodu između 2001. i 2018. godine.
Zbog toga raste pritisak na vlade i kompanije da pronađu alternative za palmino ulje. Ali zameniti jedan čudotvorni proizvod nije tako lako.
Britanski lanac supermarketa Ajslend bio je pohvaljen 2018. godine kad je najavio da će izbaciti palmino ulje iz svih proizvoda koje prodaje pod vlastitom robnom markom.
A, opet, izbacivanje palminog ulja iz nekih proizvoda ispostavilo se toliko teškim da je kompanija odlučila da ukloni ime sa proizvoda.
Džinovski proizvođač hrane Dženeral mils – jedan od najvećih kupaca palminog ulja u SAD – susreo se sa sličnim problemima.
Upotreba palminog ulja u gorivima je urgentan problem
„Iako smo se već bavili ovim u prošlosti, palmino ulje poseduje vrlo jedinstvene karakteristike fizičkih performansi koje je veoma teško kopirati“, rekla je portparolka Moli Vulf.
Drugi urgentni problem je korišćenje palminog ulja za gorivo.
Uprkos sveprisutnosti u ostavama i kupatilima, više od polovine uvezenog palminog ulja u Evropsku uniju 2017. godine bilo je radi goriva.
EU je najavila 2019. godine da biogoriva nastala iz palminog ulja i drugih jestivih useva moraju da se izbace zbog štete po životnu sredinu koja nastaje tokom proizvodnje.
Palmino ulje postalo je sveprisutno u našim životima delom zbog njegovog jedinstvenog hemijskog sastava.
Izvučeno iz semenja zapadnoafričke uljane palme, ono je blede boje i bez mirisa, što ga čini sjajnim aditivom za hranu.
Ulje ima visoku tačku topljenja i sadrži veliku količinu zasićenih masti, što je idealno za pravljenje kremova koji se tope u ustima i poslastičarskih proizvoda.
- Šta sa viškom hrane: Aplikacija pomaže gladnima u Srbiji
- Da li se crveno meso na velika vrata vraća u jelovnik
Većina drugih biljnih ulja mora da bude delimično hidrogenizovana – kada se atomi vodonika hemijski dodaju molekulima masti – kako bi se postigla ista konzistentnost, što je proces koji za posledicu ima nastanak nezdravih trans masti.
Jedinstveni hemijski sastav palminog ulja može i da preživi visoke temperature pri kuvanju i veoma je otporno na kvarenje. To proizvodima u kojima se pojavljuje daruje dug rok trajanja.
Ulje može i da se sagoreva radi dobijanja goriva, baš kao i jezgra palme koja ostaju posle obrade.
Ljuske mogu da se razbiju i koriste za pravljenje cementa, a pepeo koji ostaje posle spaljivanja palminih vlakana i jezgara, može da se koriste kao zamena za cement.
Uljane palme su i veoma lake za uzgoj u tropskim predelima i veoma unosne za uzgajivače.
To objašnjava zašto se površina određena za uzgajanje ove biljke rapidno povećavala poslednjih godina.
Može li, međutim, palmino ulje da se zameni?
Najčešći pristup do sada je bio da se nađu druga biljna ulja koja nude slična svojstva.
Naučnici za hranu i kozmetiku spravljaju mešavine sa još egzotičnijim alternativama, kao što su ulja iz šeia, sala, jojobe, kokuma, ilipea, jatrofe i koštica manga.
Kad su u pitanju goriva, jedna opcija su alge.
Ulja iz određenih vrsta algi mogu da se pretvore u „biomazut“.
To, potom, može da se destiluje u čitav dijapazon goriva koja mogu da zamene dizel, mlazno gorivo, pa čak i tešku brodsku naftu.
Ovo možda nije toliko neobično kao što na prvi pogled izgleda: većina naftnih polja širom sveta fosilizovani su ostaci algi.
Izazov ekonomske konkurentnosti
Ekson mobil i Sintetik dženomiks su saopštili da su stvorili sortu algi koja proizvodi dvostruku količinu ulja u odnosu na njenog prethodnika 2017. godine.
Prošle godine je proizvođač automobila Honda otvorio eksperimentalnu farmu u Ohaju koja hvata uljen dioksid iz test centara za motore.
Ali glavna prepreka je dovođenje ovih proizvoda do tačke gde oni mogu ekonomski da se takmiče sa palminim uljem.
Ukoliko ne možemo da iskopiramo palmino ulje, možda možemo da ograničimo njegov uticaj na životnu sredinu menjajući način njegove proizvodnje.
Da bismo to uradili, moramo da napravimo korak unazad i vidimo šta uopšte pokreće potražnju za palminim uljem.
Jedinstveno i jeftino
Pored njegovog jedinstvenog hemijskog sastava, palmino ulje je i jeftino. A jeftino je zato što je uljana palma neka vrsta čudotvorne biljke – raste relativno brzo, lako ju je obrati i spektakularno je produktivna.
Hektar uljane palme može pouzdano da proizvede svake godine četiri tone biljnog ulja, za razliku od 0,67 tona u slučaju uljane repe, 0,48 tona u slučaju suncokretovog ulja i samo 0,38 tona u slučaju soje.
U idealnim uslovima, uzgajivači uljane palme sa visokim prinosom mogu da proizvedu 25 puta više ulja nego što to može soja na istoj veličini zemljišta.
Stoga bi, da ironija bude veća, zabrana palminog ulja dovela do katastrofalnog porasta krčenja šuma, jer bi sve što bi ga zamenilo zahtevalo mnogo više zemlje za uzgoj.
Međutim, uljana palma rasta samo u oblasti od 20 stepeni u odnosu na ekvator – teritorija na kojoj rastu prašume i koja je dom za 80 odsto svih vrsta na svetu.
Moguće je uzgojiti uljanu palmu na način koji će ograničiti njen uticaj na životnu sredinu.
- Da li je zabrana plastike zapravo štetna po životnu sredinu
- Kako su cegeri postali podjednako štetni kao najlonske kese – ili još gori
Većina kompanija sa Zapada kupuje palmino ulje koje je sertifikovao Okrugli sto za održivo palmino ulje (RPSO).
Ali potražnja za održivim palminim uljem i spremnost da se plati visoka cena za njega je ograničena.
Šta bi se desilo kad bismo uspeli da smanjimo pritisak na tropske prašume stvorivši biljku koja je jednako produktivna kao uljana palma, ali može da raste bilo gde?
Upravo u to veruje Kajl Rejnolds, naučnik za useve koji je donedavno radio u Australijskom istraživačkom centru CSIRO.
„Uljana palma ne može da raste predaleko na jug ili predaleko na sever, to je jedna veoma tropska biljka“, kaže Rejnolds. „Nešto što ima visoku biomasu moralo bi da bude prilagodljivije, da može da raste u različitim klimama.“
Novi list
U njihovoj laboratoriji u Kanberi, istraživači CSIRO-a ubacili su gene za visoku stopu proizvodnje ulja u listasto bilje kao što su duvan i proso.
Biljke mogu da se samelju, a ulje da se izvlači iz njihovih listova. Normalno, listovi duvana sadrže manje od jedan odsto biljnog ulja, ali Rejnoldsovo bilje može da se pohvali sa i do 35 odsto, što znači da donosi više biljnog ulja od soje.
- Kroz tri države i 130 godina do odgovora – šta je „pravi“ ajvar
- Birtija „Kod poslednjeg zalogaja“: Kad je novinarima hrana beg od rata
Još uvek ima mnogo toga da se postigne: testiranje ovog visokog ulja iz listova u SAD nije uspelo, možda zbog lokalne klime (transgenske biljke ne smeju zakonski da se uzgajaju u Australiji).
A ulje dobijeno iz duvana je „prilično daleko“ od palminog ulja, budući da su masne kiseline od kojih se sastoji duže i više nezasićene.
Međutim, Rejnolds kaže da za stvaranje novog i unapređenog duvana koji daje ulje može da bude potrebno oko 12 meseci – da li je neko uopšte voljan da uloži toliko u neophodno istraživanje.
„To je ogromna industrija, trenutna vrednost uljane palme je 67 milijardi dolara“, kaže Rejnolds.
„Trebalo bi da je moguće proizvesti palmino ulje u biljki koja ne sadrži palmino ulje. Možemo li mi to? Naravno. Ali koliko će konkurentna ona biti u pogledu cene?“
Očigledno je da, za sada, palmino ulje ne ide nikuda. Gotovo ga je nemoguće izbeći, a jednako ga je teško zameniti.
Ali naučni potencijal da ublažimo naš uticaj na ovaj svet i dalje postoji.
Potrebna je samo dobra volja da se ta promena ostvari – i da ta volja postane jednako sveprisutna kao i samo palmino ulje.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
