Sletanje na singapurski međunarodni aerodrom pre jedne decenije dalo je ideju Šari Tiku da u laboratoriji uzgoji alternativu palminom ulju.
„Letela sam za Singapur 2013. godine i kad sam sletela, morala sam da nosim masku“, kaže šefica američke tehnološke firme C16 Biosajensiz.
„Vazduh je bio zagađen zato što su spaljivali prašume u Indoneziji.“
Indonežanski zemljoradnici, koji su raščišćavali zemljište za uljane palme i druge useve, okrivljeni su za vatre i dim koji je preko mora stigao do Singapura.
Kad se film brzo premota do današnjih dana: njena kompanija je upravo pustila u slobodnu prodaju alternativu palminom ulju koja je nastala iz ćelija kvasca.
Palmino ulje je i dalje biljno ulje koje se najviše proizvodi na svetu, čineći 40 odsto ukupne proizvodnje, prema Svetskoj fondaciji za prirodu (WWF).
- Proizvodnja palminog ulja: Kako velike kompanije uskraćuju novac seljacima
- Može li svet da se odrekne palminog ulja da bi spasao prašume
- Meso ili povrće? Otkrijte kako vaš izbor utiče na klimu
Izuzetno je popularno kod kompanija za proizvodnju hrane i kozmetike zato što je jako korisno.
Bez mirisa je, bez ukusa i bez boje, i ne menja miris, ukus ili izgled proizvoda.
Umesto toga daje mu glatku teksturu i funkcioniše kao prirodni konzervans.
Isto tako, zadržava sva svojstva i na visokim temperaturama, zbog čega je idealno za kuvanje.
Štaviše, u toliko je širokoj upotrebi da palmino ulje ili njegovi derivati mogu da se pronađu u skoro svim proizvodima na rafovima supermarketa, tvrdi WWF.
To uključuje sve, od čokolade do šampona, pice, paste za zube i dezodoransa.
„Koliko god da se trudi, svaka osoba dodirne palmino ulje svaki dan“, kaže Tiku.
„Ono se nalazi u svemu.“
Naširoko dokumentovani problem sa njegovom upotrebom je da je potražnja za palminim uljem dovela do značajnog krčenja šuma u oblastima u kojima uljane palme najbolje uspevaju – na niskoj nadmorskoj visini, u vrelim, vlažnim oblastima blizu ekvatora.
Upotreba ovog zemljišta za uzgoj palminog ulja, od čega je 85 odsto u Indoneziji i Maleziji, povećala se skoro devetostruko, sa 3,3 miliona hektara 1970. godine na 28,7 miliona hektara 2020. godine.
U finansijskom pogledu, jedan izveštaj procenio je vrednost svetske industrije palminog ulja 2021. godine na 62,3 milijarde dolara.
I toliko je stalni rast potražnje za njim da se očekuje da će do 2028. godine ova brojka narasti na 75,7 milijardi dolara.
U pokušaju da smanji zavisnost sveta od palminog ulja, Tiku, koja je nekada bila investiciona bankarka, i njeni suosnivači osnovali su 2018. godine u Njujorku C16 Biosajensiz.
Uz višemilionsku finansijsku podršku osnivača Majkrosofta Bila Gejtsa, kompanija je provela četiri godine razvijajući i usavršavajući svoj proizvod, koji se zove Palmles.
Oni uzgajaju sortu kvasca koja prirodnim putem proizvodi ulje sa veoma sličnim svojstvima palmi, koji oni beru.
Kvasac se hrani šećerom iz šećerne trske uzgajane na obradivom zemljištu koje se već koristi za zemljoradnju.
„Naš proces traje manje od sedam dana, od početka do kraja“, kaže portparolka C16 Biosajensiz.
„Što se tiče tradicionalne uljane palme, ulje nije spremno za berbu godinama nakon što je seme posejano, a većina drveća ne dostigne vrhunac proizvodnje do sedme godine posle toga.“
Ona dodaje da je kompanija sada „aktivan partner u industriji lepote i preparata – na primer, za hidratantne kreme, hranljiva ulja i sapune“.
„A planiramo da uđemo u prehrambenu industriju 2024. godine.“
Drugi razlog stalne popularnosti palminog ulja je što je veoma produktivno.
„Dobijate mnogo više ulja po hektaru [od uljanih palmi] nego od bilo koje druge uljane biljke“, kaže Kris Čak, profesor inženjeringa bioprocesa na Univerzitetu u Batu.
„Uljane palme proizvode oko 5.000 kilograma ulja po hektaru godišnje, uljana repa oko 1.000 kilograma po hektaru godišnje, a soja 400 kilograma po hektaru godišnje.“
- Koje je najstarije kiselo testo na svetu
- Zašto su poskupeli meso i ulje u Srbiji
- Dilema u Bosni: Da li je ulje poskupelo ili ćete ga samo manje kupiti
Upotreba drugih jestivih ulja mogla bi da smanji pritisak sa tropskih šuma, kaže on, ali biste morali da žrtvujete mnogo više poljoprivrednog zemljišta na nekom drugom mestu.
Da bi se smanjila potražnja za palminim uljem, profesor Čak predvodi drugi tim koji je napravio vlastitu alternativu iz kvasca.
Profesor Čak kaže da su on i njegove kolege – biolozi, hemičari, mašinski inženjeri, hemijski inženjeri i prehrambeni tehnolozi – predano radili na pronalaženju kvasca koji je dovoljno robusan i daje visoke prinose ulja.
„Stavite kvasac u užasno okruženje i primorate ga da se razvija da bi preživeo. Prosto ubrzate prirodan proces“, objašnjava on.
Nakon stotina generacija kvasca, i godina i godina isprobavanja, došli su do jedinstvene sorte zvane mečnikovija pulčerima, iliti skraćeno MP.
Kaže se da je MP izdržljiv i da ne bira šta jede.
Može da se hrani travom i otpacima hrane. A u vreme berbe, njegove ćelije su pune ulja.
Čak i otpaci biomase ćelija kvasca ne moraju da se bace.
Mogu da se iskoriste za druge proizvode, na primer, kao zamenu za sojin protein.
Profesor Čak kaže da je cilj da ovo ulje postane što je održivije moguće.
„Prema najboljem scenariju iz naših modela“, kaže on, „moglo bi da troši svega nekoliko procenata emisije gasova zelene bašte od uzgoja palminog ulja u Indoneziji i Maleziji.“
Posle uspešne probe, tim sada širi proizvodnju na industrijske razmere.
A osnovana je privatna kompanija pod imenom Grupa za čistu hranu, koja je nedavno ušla u partnerstvo sa jednim britanskim supermarketom koji još nije imenovan.
Profesor Čak se nada da bismo za pet godina mogli da imamo bioreaktore od 500.000 litara, slične onima koje koriste velike pivare, proizvodeći kvasac – i parirajući palminom ulju.
Možemo li, dakle, da živimo bez palminog ulja?
Alternative razvijene u laboratoriji mogle bi da postanu ključno sredstvo u borbi protiv klimatskih promena izazvanih krčenjem šuma, plus za sprečavanje gubitka biodiverziteta i budućih nestašica hrane.
„Vlada veliko uzbuđenje i pompa – mnogi ljudi užurbano pokušavaju da zauzmu ovaj prostor. I to je sjajno“, kaže profesor Čak.
„Količine ulja koje se proizvode globalno su ogromne – ima mesta za svakoga.“
Možda će vas zanimati i ovaj video
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
