Parlamentarni izbori u Crnoj Gori: Evropa sad pojedinačno najjača, ali niko nema većinu da samostalno napravi vladu – projekcije rezultata

Samo dva meseca posle predsedničkih izbora na kojima je Milo Đukanović, koji je bio najvažnija politička figura u balkanskoj državi poslednjih decenija, izgubio vlast, održani su vanredni izbori za Skupštinu Crne Gore, ali nijedna stranka ili koalicija neće moći sama da napravi vladu, pokazuju preliminarne projekcije rezultata posmatračkih organizacija.

Do sada vanparlamentarna stranka, Pokret Evropa sad osvojila je najviše glasova, a za njom sledi koalicija koju predvodi Demokratska partija socijalista, na čijem je čelu do skora bio upravo Milo Đukanović.

Prema projekcijama rezultata posmatrača izbora na osnovu uzorka od 80 odsto, Pokret Evropa sad, čiji je kandidat Jakov Milatović pobedio Đukanovića na predsedničkim izborima, osvojio je 25,8 odsto glasova, a koalicija Zajedno, koju predvodi DPS, 23 odsto.

Ovo je prvi put da je neko ispred DPS-a od uvođenja višestranačja u Crnoj Gori.

Bili su ovo izbori koje je obeležila najmanja izlaznost od osamostaljenja Crne Gore 2006. godine – glasalo je tek nešto više od polovine upisanih birača.

Poređenja radi, u drugom krugu predsedničkih izbora ove godine odziv je bio 70 odsto, na parlamentarnim izborima avgusta 2020. 76,6 odsto, a na izborima za Skupštinu Crnu Goru 2016. godine 73,3 odsto.

• Izbori u Crnoj Gori: Konačni rezultati – vladajući DPS na 35,06 odsto, „Za budućnost Crne Gore“ ima 32,5
• Šta su novo doneli predsednički izbori u Crnoj Gori (i šta će tek doneti)
• Šta pobeda Jakova Milatovića u Crnoj Gori znači za Srbiju, Kosovo, region i Evropu
• Kako preživljavaju stranke na Balkanu posle odlaska dugogodišnjeg lidera

Prema nezvaničnim projekcijama posmatračke organizacije CEMI, koalicija „Za budućnost Crne Gore“, koju predvode Andrija Mandić i Milan Knežević, 15,7 odsto, a koalicija „Hrabro se broji“ Demokrata Alekse Bečića i URA, dosadašnjeg premijera Dritana Abazovića, 12,4 odsto.

Bošnjačka stranka ima sedam odsto, koalicija Socijalističke narodne partije i Demos 3,5 odsto.

Ostale stranke i koalicije učesnice izbora su za sada ispod cenzusa.

Pretvoreno u poslaničke mandate novi saziv Skupštine Crne Gore izgledao bi ovako:

• Evropa sad – 23 mandata
• Koalicija Zajedno (DPS, Socijaldemokrate, Demokratska unija Albanaca i Liberalna partija) – 21 mandat
• Koalicija „Za budućnost Crne Gore“ (Nova srpska demokratija, Demokratska narodna partija Crne Gore, Radnička partija) – 13 mandata
• Koalicija „Hrabro se broji“ Aleksa i Dritan – 11 mandata
• Bošnjačka stranka – 6 mandata
• Koalicija Za tebe SNP i DEMOS – 3 mandata
• Albanski forum – dva mandata

Izvor: Projekcije rezultata organizacije Cemi

Vanredni parlamentarni izbori su održani deset meseci posle izglasavanja nepoverenja vladi Dritana Abazovića koja je do danas radila u tehničkom mandatu.

Demokratska partija socijalista i blok stranaka oko nje beleži najslabiji učinak do sada, čime je samo potvrđen negativan trend sa prethodnih izbornih ciklusa.

Era Đukanovića, jednog od politički najdugovečnijih državnika u Evropi, okončana je na nedavnim predsedničkim izborima, a potom se on povukao i sa mesta predsednika DPS-a, posle tačno 25 godina.

Na izborima za Skupštinu Crne Gore pre tri godine, DPS je ostao najjača stranka, ali je to glasanje označilo i postepeno krunjenje vlasti do tada neprikosnovene partije.

Blok opozicionih partija, različitih programskih opredeljenja, uspeo je da napravi dogovor protiv DPS-a i Đukanovića i osnuje vladu.

Ali od te vlade, koju je predvodio Zdravko Krivokapić, do danas, Crna Gora je ušla u institucionalnu krizu, a sve do ovih izbora vlada premijera Dritana Abazovića bila je u tehničkom mandatu, jer je izgubila podršku u skupštini.

U međuvremenu, DPS je počeo da gubi vlast i u pojedinim gradovima i opštinama.

• Nestabilnost, „novac u džepu“ i saznanje da je vlast smenjiva: Kako je odlazak DPS-a promenio Crnu Goru
• Šta je u Crnoj Gori promenio uspon Pokreta Evropa sad, a gde su danas partije koje su srušile vlast DPS-a
• Ekonomske reforme u Crnoj Gori: Šta brine, a šta raduje stanovništvo, i kako će zdravstvo bez doprinosa

Šta su rekli Milatović i Đukanović?

Crnogorski predsednik Jakov Milatović izjavio je da očekuje da nova vlada bude formirana brzo i efikasno i da treba da nastavi reformski put i u nekim poljima da ga ubrza.

Milatović je novinarima rekao da tu, pre svega, misli na unapređenje životnog standarda građana, vladavinu prava i ubrzanje evropskog puta.

Nazivajući ove izbore „vododelnicom“, Milo Đukanović je posle glasanja novinarima rekao da pod time misli „da li u Crnoj Gori postoji dovoljno političkih snaga sa parlamentarnim legitimitetom da mogu da nastave da grade zemlju kao antifašističku, građansku i evropsku“.

Pobeda Milatovića na predsedničkim izborima dočekana je u Crnoj Gori, regionu, ali i u Evropi kao novi, sveži dah i zamajac promena.

Ipak, Milatović je u pobedničkom govoru, a potom i na preuzimanju dužnosti, poručio da u spoljnoj politici Crna Gora ostaje na istom kursu kao članica NATO-a i opredeljena za evropske integracije.

Njegova prva zvanična poseta odmah po preuzimanju dužnosti predsednika bila je upravo u Briselu, sedištu Evropske unije.

A neće biti ni promena što se tiče Kosova, što je bila i glavna zamerka Beograda, što pokazuje i prisustvo Vjose Osmani, predsednice Kosova Milatovićevoj inauguraciji u Podgorici.

Pogledajte video: Noć promena u Crnoj Gori

Ko je učestvovao na izborima?

Ukupan broj birača na ovim izborima bio je 542.468, saopštila je Državna izborna komisija Crne Gore, što je za nekoliko stotina više nego na predsedničkim izborima u martu ove godine.

U trci za 81 poslaničko mesto u Skupštini Crne Gore, nadmezalo se 15 stranaka i koalicija.

• 1) Jasno je! – Bošnjačka stranka – mr Ervin Ibrahimović
• 2) Hrvatska građanska inicijativa – Na pravoj strani svijeta
• 3) Pravda za sve! – dr Vladimir Leposavić
• 4) SNP – DEMOS – ZA TEBE
• 5) Narodna koalicija – Složno i tačka (Dejan Vukšić – Demohrišćanski pokret; Marko Milačić – Prava Crna Gora; Vladislav Dajković – Slobodna Crna Gora; Dragica Perović – Demokratska srpska stranka; dr Novica Stanić – Pokret za Pljevlja)
• 6) Albanska alijansa – Aleanca Shqiptare
• 7) Preokret za sigurnu Crnu Goru – Srđan Perić
• 8) Pokret za promjene – Prvo Crna Gora – Nebojša Medojević – Reforme za spas zemlje
• 9) Da. Mi možemo za građansku Crnu Goru!
• 10) Zajedno! Za budućnost koja ti pripada – Danijel Živković (DPS, SD, DUA, LP)
• 11) Evropa sad – Milojko Spajić
• 12) Socijaldemokratska partija – Za našu kuću
• 13) Aleksa i Dritan – Hrabro se broji!
• 14) Za budućnost Crne Gore (Nova srpska demokratija, Demokratska narodna partija Crne Gore, Radnička partija)
• 15) Albanski forum – Nik Đelošaj „BESA za Evropski Razvoj“ (Forumi shqiptar – Nik Gjeloshaj „BESA pёr Zhvillim Evropian“)

Crna Gora između dva izbora

„Osvježilo“, poručivali su lideri i pristalice opozicionih stranaka posle avgustovskih izbora 2020. godine, shvativši da zajedno mogu da naprave većinu u skupštini.

To se i desilo.

Prvi put od uvođenja višestranačja, Đukanovićev DPS i njegovi koalicioni partneri, prešli su u skupštinske klupe namenjenih opoziciji.

Ali prva vlada Zdravka Krivokapića trajala je tek nešto više od godinu dana, da bi ulogu predsednika vlade preuzeo Dritan Abazović, lider stranke URA, koji je bio jedan od najžešćih Đukanovićevih kritičara.

Teško je, zapravo, i objasniti šta se sve dešavalo u političkom životu Crne Gore u prethodne tri godine, sve obrte i previranja.

Politički protivnici, odjednom su postali saveznici, dojučerašnji saveznici su se razdvojili, pa ponovo spajali.

Tako je Abazović podržao smenjivanje vlade Zdravka Krivokapića u kojoj je i on bio, sa zaduženjima u resoru bezbednosti.

Potom je glasao i za smenu tadašnjeg predsednika Skupštine Crne Gore Alekse Bečića, da bi pred predsedničke izbore sa njim napravio pakt i podržao Bečićevu predsedničku kandidaturu, a sada njihove stranke zajedno učestvuju na parlamentarnim izborima.

Upravo je Abazović, posle smene Krivokapićeve vlade, dobio podršku da postane premijer, a to mu je bilo omogućeno i glasovima Đukanovićevog DPS-a, koji je potom u parlamentu davao podršku Abazovićevoj vladi, iako u nju nije formalno ušao.

• Uspon Mila Đukanovića – od raskida sa Miloševićem do najdugovečnijeg lidera Crne Gore
• Milo Đukanović: „Niko me neće srušiti“
• Dritan Abazović: „Mi smo srušili balkanskog Lukašenka“
• Pala vlada Dritana Abazovića
• Miodrag Lekić, mandatar bez mandata za sastav Vlade Crne Gore

Abazovićeva vlada pala je u avgustu 2022, kada joj je upravo DPS uskratio podršku zbog potpisivanja Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom, dokumenta kojim se SPC garantuje svojina nad crkvama i manastirima na teritoriji Crne Gore.

Ova vlada od tada radi u tehničkom mandatu jer parlamentarne stranke nisu mogle da se dogovore ni o raspuštanju parlamenta, ni o izboru nove vlade.

Pred ove parlamentarne izbore, prestao je da postoji blok Demokratski front (DF), prosrpski orijentisan, i koji ima podršku Beograda.

Iako je bio jedan od značajnijih političkih faktora, DF se rascepkao, pa tako njegovi dosadašnji lideri Andrija Mandić i Milan Knežević predvode listu Za budućnost Crne Gore, a treći lider koalicije, Nebojša Medojević, na čelu je liste Pokret za promjene.

DPS ne ide samostalno na izborima, već u koaliciji pod imenom Zajedno, što podseća na blok opozicionih stranaka koje su se suprotstavile režimu nekadašnjeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću krajem 1990-ih godina u Srbiji.

Demokratska partija socijalista, koju sada predvodi mladi političar Danijel Živković, na izborima učestvuje u koaliciji sa dosadašnjim partnerima Socijaldemokrata, kao i manjinskom strankom Albanaca i Liberalnom partijom.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]