Parlamentarni izbori u Crnoj Gori: Ko će da napravi novu vladu i hoće li ona biti stabilna

Prvi put posle četvrt veka Demokratska partija socijalista učestvuje na nekim izborima u Crnoj Gori, bez najvažnije figure političkog života ove balkanske države prethodnih decenija.

DPS, do nedavno neprikosnovena politička snaga u Crnoj Gori, nastupa na parlamentarnim izborima bez imena dojučerašnjeg predsednika zemlje i lidera partije Mila Đukanovića na glasačkom listiću.

Era Đukanovića, jednog od politički najdugovečnijih državnika u Evropi, okončana je na nedavnim predsedničkim izborima, a potom se on povukao i sa mesta predsednika DPS-a, posle tačno 25 godina.

Osokoljen pobedom Jakova Milatovića nad Đukanovićem na predsedničkim izborima, pokret Evropa sad! optimistično je u predizbornoj kampanji najavljivao novi uspeh, ali ne očekuje se da će ova ili bilo koja stranka ili koalicija od 15 učesnica izbora imati dovoljnu većinu da sama napravi vladu.

Druge stranke, Đukanovićevi politički protivnici, pomogli su Milatoviću u predsedničkoj kampanji, podržavajući ga u drugom krugu i animirajući svoje pristalice da za njega glasaju.

• Izbori u Crnoj Gori: Konačni rezultati – vladajući DPS na 35,06 odsto, „Za budućnost Crne Gore“ ima 32,5
• Šta su novo doneli predsednički izbori u Crnoj Gori (i šta će tek doneti)
• Šta pobeda Jakova Milatovića u Crnoj Gori znači za Srbiju, Kosovo, region i Evropu

Na izborima za Skupštinu Crne Gore pre tri godine, DPS je ostao najjača stranka, ali je to glasanje označilo i postepeno krunjenje vlasti do tada neprikosnovene partije.

Blok opozicionih partija, različitih programskih opredeljenja, uspeo je da napravi dogovor protiv DPS-a i Đukanovića i osnuje vladu.

Ali od te vlade, koju je predvodio Zdravko Krivokapić, do danas, Crna Gora je ušla u institucionalnu krizu, a sve do ovih izbora vlada premijera Dritana Abazovića bila je u tehničkom mandatu, jer je izgubila podršku u skupštini.

U međuvremenu, DPS je počeo da gubi vlast i u pojedinim gradovima i opštinama.

• Nestabilnost, „novac u džepu“ i saznanje da je vlast smenjiva: Kako je odlazak DPS-a promenio Crnu Goru
• Šta je u Crnoj Gori promenio uspon Pokreta Evropa sad, a gde su danas partije koje su srušile vlast DPS-a
• Ekonomske reforme u Crnoj Gori: Šta brine, a šta raduje stanovništvo, i kako će zdravstvo bez doprinosa

Pobeda Milatovića na predsedničkim izborima dočekana je u Crnoj Gori, regionu, ali i u Evropi kao novi, sveži dah i zamajac promena.

Ipak, Milatović je u pobedničkom govoru, a potom i na preuzimanju dužnosti, poručio da u spoljnoj politici Crna Gora ostaje na istom kursu kao članica NATO-a i opredeljena za evropske integracije.

Njegova prva zvanična poseta odmah po preuzimanju dužnosti predsednika bila je upravo u Briselu, sedištu Evropske unije.

A neće biti ni promena što se tiče Kosova, što je bila i glavna zamerka Beograda, što pokazuje i prisustvo Vjose Osmani, predsednice Kosova Milatovićevoj inauguraciji u Podgorici.

Pogledajte video: Noć promena u Crnoj Gori

Ko učestvuje na izborima?

Ukupan broj birača je 542.468, saopštila je Državna izborna komisija Crne Gore, što je za nekoliko stotina više nego na predsedničkim izborima u martu ove godine.

U trci za 81 poslaničko mesto u Skupštini Crne Gore, nadmeće se 15 stranaka i koalicija.

• 1) Jasno je! – Bošnjačka stranka – mr Ervin Ibrahimović
• 2) Hrvatska građanska inicijativa – Na pravoj strani svijeta
• 3) Pravda za sve! – dr Vladimir Leposavić
• 4) SNP – DEMOS – ZA TEBE
• 5) Narodna koalicija – Složno i tačka (Dejan Vukšić – Demohrišćanski pokret; Marko Milačić – Prava Crna Gora; Vladislav Dajković – Slobodna Crna Gora; Dragica Perović – Demokratska srpska stranka; dr Novica Stanić – Pokret za Pljevlja)
• 6) Albanska alijansa – Aleanca Shqiptare
• 7) Preokret za sigurnu Crnu Goru – Srđan Perić
• 8) Pokret za promjene – Prvo Crna Gora – Nebojša Medojević – Reforme za spas zemlje
• 9) Da. Mi možemo za građansku Crnu Goru!
• 10) Zajedno! Za budućnost koja ti pripada – Danijel Živković (DPS, SD, DUA, LP)
• 11) Evropa sad – Milojko Spajić
• 12) Socijaldemokratska partija – Za našu kuću
• 13) Aleksa i Dritan – Hrabro se broji!
• 14) Za budućnost Crne Gore (Nova srpska demokratija, Demokratska narodna partija Crne Gore, Radnička partija)
• 15) Albanski forum – Nik Đelošaj „BESA za Evropski Razvoj“ (Forumi shqiptar – Nik Gjeloshaj „BESA pёr Zhvillim Evropian“)

Crna Gora između dva izbora

„Osvježilo“, poručivali su lideri i pristalice opozicionih stranaka posle avgustovskih izbora 2020. godine, shvativši da zajedno mogu da naprave većinu u skupštini.

To se i desilo.

Prvi put od uvođenja višestranačja, Đukanovićev DPS i njegovi koalicioni partneri, prešli su u skupštinske klupe namenjenih opoziciji.

Ali prva vlada Zdravka Krivokapića trajala je tek nešto više od godinu dana, da bi ulogu predsednika vlade preuzeo Dritan Abazović, lider stranke URA, koji je bio jedan od najžešćih Đukanovićevih kritičara.

Teško je, zapravo, i objasniti šta se sve dešavalo u političkom životu Crne Gore u prethodne tri godine, sve obrte i previranja.

Politički protivnici, odjednom su postali saveznici, dojučerašnji saveznici su se razdvojili, pa ponovo spajali.

Tako je Abazović podržao smenjivanje vlade Zdravka Krivokapića u kojoj je i on bio, sa zaduženjima u resoru bezbednosti.

Potom je glasao i za smenu tadašnjeg predsednika Skupštine Crne Gore Alekse Bečića, da bi pred predsedničke izbore sa njim napravio pakt i podržao Bečićevu predsedničku kandidaturu, a sada njihove stranke zajedno učestvuju na parlamentarnim izborima.

Upravo je Abazović, posle smene Krivokapićeve vlade, dobio podršku da postane premijer, a to mu je bilo omogućeno i glasovima Đukanovićevog DPS-a, koji je potom u parlamentu davao podršku Abazovićevoj vladi, iako u nju nije formalno ušao.

• Uspon Mila Đukanovića – od raskida sa Miloševićem do najdugovečnijeg lidera Crne Gore
• Milo Đukanović: „Niko me neće srušiti“
• Dritan Abazović: „Mi smo srušili balkanskog Lukašenka“
• Pala vlada Dritana Abazovića
• Miodrag Lekić, mandatar bez mandata za sastav Vlade Crne Gore

Abazovićeva vlada pala je u avgustu 2022, kada joj je upravo DPS uskratio podršku zbog potpisivanja Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom, dokumenta kojim se SPC garantuje svojina nad crkvama i manastirima na teritoriji Crne Gore.

Ova vlada od tada radi u tehničkom mandatu jer parlamentarne stranke nisu mogle da se dogovore ni o raspuštanju parlamenta, ni o izboru nove vlade.

Pred ove parlamentarne izbore, prestao je da postoji blok Demokratski front (DF), prosrpski orijentisan, i koji ima podršku Beograda.

Iako je bio jedan od značajnijih političkih faktora, DF se rascepkao, pa tako njegovi dosadašnji lideri Andrija Mandić i Milan Knežević predvode listu Za budućnost Crne Gore, a treći lider koalicije, Nebojša Medojević, na čelu je liste Pokret za promjene.

DPS ne ide samostalno na izborima, već u koaliciji pod imenom Zajedno, što podseća na blok opozicionih stranaka koje su se suprotstavile režimu nekadašnjeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću krajem 1990-ih godina u Srbiji.

Demokratska partija socijalista, koju sada predvodi mladi političar Danijel Živković, na izborima učestvuje u koaliciji sa dosadašnjim partnerima Socijaldemokrata, kao i manjinskom strankom Albanaca i Liberalnom partijom.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]