Tražili su birači u Crnoj Gori na parlamentarnim izborima odgovore i stabilnost, a dobili – pitanja i dileme.

Prvi izbori u kojima ni sa jedne funkcije nije učestvovao dugogodišnji predsednik i premijer Milo Đukanović doneli su manju izlaznost nego na svim nedavnim izborima, ali ništa manju složenost politike u zemlji koja je nezavisna od 2006. godine.

Pokret Evropa sad (PES), stranka koja je u poslednjih deset meseci osvojila mesta predsednika Crne Gore i gradonačelnika Podgorice, dobila je najviše glasova i na parlamentarnim izborima – oko 26 odsto.

„Nikada se nije desilo da vanparlamentarna stranka, koja postoji deset meseci, pobedi one koji su uzurpirali resurse“, rekao je u izbornoj noći lider Pokreta Milojko Spajić.

Ipak, neće PES-u biti lako da pronađe partnere za formiranje nove vlasti.

Lideri preostale tri najveće grupacije u budućoj skupštini – Demokratske partije socijalista, koalicije Za budućnost Crne Gore i koalicije Hrabro se broji – gotovo istovetnim rečima poručili su da upravo bez njih nema parlamentarne većine.

Izborna noć donela je više neizvesnosti nego što se očekivalo, pa je i potrajala duže od uobičajenog, a na ulicama Podgorice nije bilo redovnog slavlja – vožnje u automobilima sa crnogorskim ili srpskim barjacima, u zavisnosti od rezultata.

• Nestabilnost, „novac u džepu“ i saznanje da je vlast smenjiva: Kako je odlazak DPS-a promenio Crnu Goru
• Šta je u Crnoj Gori promenio uspon Pokreta Evropa sad, a gde su danas partije koje su srušile vlast DPS-a
• Ekonomske reforme u Crnoj Gori: Šta brine, a šta raduje stanovništvo, i kako će zdravstvo bez doprinosa

Crnogorski parlament broji 81 poslanika, od čega je za većinu i izbor vlade potreban 41 glas.

Prethodni parlamentarni izbori održani su u avgustu 2020. godine i tada je vlast izgubila Demokratska partija socijalista, dok je slavila široka koalicija Demokratskog fronta, Ure i Demokrata.

Preliminarni rezultati parlamentarnih izbora u Crnoj Gori

* projekcije CDT-a i CeMI-ja pokazuju da cenzus od tri odsto mogu preći još liste SNP-Demos, Socijaldemokratske partije i Pravda za sve.

* mandate manjinskih stranaka po projekcijama osvajaju još Albanski forum (dva), Albanska alijansa (jedan) i Hrvatska građanska inicijativa (jedan).

Kiseli osmesi, čelik i prevaspitavanje

Nazdravljalo se na kraju izborne večeri u štabu Pokreta Evropa sad, ali osmesi nisu bili očekivano široki.

Slavljenički vatromet odjekivao je podgoričkim ulicama više kao opomena da mladu stranku tek čeka ozbiljan izazov pregovaranja o vlasti.

Dugo je i u štabu Demokratske partije socijalista vladala tišina – tek je objavljivanje preliminarnih rezultata značilo da se sa zvučnika začuju crnogorske patriotske pesme.

Mladi naslednik Mila Đukanovića opisao je sopstvenu stranku kao „jaču od čelika“, izbegavajući da navede bar jednu partiju sa kojom bi želeo da sarađuje u eventualnoj budućoj vlasti.

„Mi koji smo započeli evropski put ćemo uvesti državu u Evropsku uniju. Premijer može biti iz sastava ove koalicije“, poručio je vidno zadovoljni Danijel Živković, napominjući da DPS nije doživeo „sudbinu SPS-a u Srbiji i pad na 10 odsto“.

Socijalistička partija Srbije (SPS) bila je vodeća stranka u Srbiji devedesetih godina 20. veka, dok ju je predvodio Slobodan Milošević, ali je padom sa vlasti 2000. godine izgubila deo uticaja, mada je ponovo postala važan član vlada od 2008. godine.

Sa porukom o neophodnosti, biračima se obratio i jedan od lidera koalicije Za budućnost Crne Gore Milan Knežević.

„Niko nema monopol da formira vladu bez ozbiljnih kompromisa i, ako neko želi da ide s Demokratskom partijom socijalista i izopštava srpski narod, onda to vodi ozbiljnoj nestabilnosti.

„Naša politika je jasna, spremni smo da stavimo moratorijum na sva pitanja koja nas dele, ali nismo spremni da nas iko prevaspitava“, rekao je Knežević.

Aktuelni premijer Dritan Abazović nije bio nezadovoljan rezultatom koji je ostvarila njegova koalicija.

„Mi ne vidimo stabilnu vladu u kojoj mi ne učestvujemo.

„Za nas nisu prihvatljivi samo ljudi koji imaju veze sa organizovanim kriminalom i korupcijom“, rekao je Abazović.

Koje su kombinacije za sastavljanje vlade moguće?

• Pokret Evropa sad, koalicija Hrabro se broji, manjinske partije

Pre izbora, bila je ovo opcija koja bi na kladionicama bila najsigurnija opcija.

Međutim, već u izbornoj noći lider najjače liste Milojko Spajić isključio je mogućnost saradnje sa pokretom Ura dosadašnjeg premijera Dritana Abazovića.

Iako bi po brojevima mandata ova opcija bila izvodljiva, Spajić sada na nju ne želi da pristane, razočaran dovođenjem u vezu sa Do Kvonom, uhapšenim korejskim kraljem kriptovaluta.

• Pokret Evropa sad, Demokrate, SNP-Demos, manjinske partije

U ovakvoj vladi, svaki poslanički mandat bio bi bitan – ukoliko bi uopšte i mogla da se formira, jer se SNP-Demos nalazi na ivici cenzusa.

Ipak, formiranje takve koalicije zahtevalo bi raskid jedne već postojeće: Hrabro se broji morala bi da prestane da postoji, jer je Ura Dritana Abazovića neprihvatljiv partner za PES.

Lidera Demokrata Aleksu Bečića čeka težak zadatak promišljanja da li da ostane veran sadašnjem partneru, sa kojim već ima dugogodišnji odnos koji se kretao od navodno čvrste saradnje, do javnih svađa i optužbi.

• Pokret Evropa sad, Za budućnost Crne Gore, manjinske partije

Razlike o nekim od ključnih spoljnopolitičkih pitanja – članstva Crne Gore u NATO-u, usaglašenosti spoljne politike sa Evropskom unijom, priznavanje Kosova – mogle bi da budu nepremostive za formiranje ovakve vlade.

Koalicija Za budućnost Crne Gore, naslednica nekadašnjeg Demokratskog fronta, i Pokret Evropa sad imaju suštinske razlike o važnim temama, pa je sklapanje ovog pakta značajno teže.

„Tu biste imali previše ideološki različitih partnera, koji zajedno ne bi mogli da vuku priču koja se tiče evropskog puta Crne Gore“, kaže Marko Pejović, programski direktor Udruženja za odgovorni i održivi razvoj, za BBC na srpskom.

• Pokret Evropa sad, Demokratska partija socijalista, uz manjinske partije

Po broju glasova i njihovoj strukturi, bila bi ovo najstabilnija i najjednostavnija kombinacija za formiranje nove vlade Crne Gore.

Ipak, lider PES-a nije podržao ovu opciju u izbornoj noći, ali je pitanje da li će moći da istraje u tom čvrstom stavu.

DPS je u poslednjih mesec dana promenila rukovodstvo, pa potencijalni partneri ove stranke još iščekuju da vide kako će se razvijati u budućnosti.

• Demokratska partija socijalista, Hrabro se broji, manjinske partije

Koalicija oštrih neprijatelja ne čini se verovatnom, ali ne treba zaboraviti da je prethodna vlada Dritana Abazovića izglasana upravo uz podršku DPS-a.

Ipak, upravo je DPS tu vladu i srušio, tako da je teško verovati da bi se ovakva kombinacija mogla dogovoriti.

• Manjinska podrška vlasti Pokreta Evrope sad

Crna Gora je u ove izbore ušla sa manjinskom vladom Dritana Abazovića kojoj je uskraćena spoljna podrška DPS-a, a posle izbora mogla bi da osvane sa – manjinskom vladom uz spoljnu podršku DPS-a.

Kabinet Milojka Spajića u tom slučaju imao bi stabilan broj poslanika u skupštini, ali je pitanje da li bi stranka koju je donedavno predvodio Milo Đukanović bila zadovoljna da mu pruža podršku, a bez ministarskih mesta.

Šta je prelomilo izbore?

Predizborna kampanja izgledala je kao licitacija obećanjima o sve većim minimalnim zaradama, penzijama, kraćim i malobrojnijim radnim danima.

Nije se govorilo o nacionalnim temama, pitanjima verskih zajednica, odnosa sa susedima.

Naizgled mirnija kampanja privukla je daleko manje birača.

„Čini mi se da ljudi ovoga puta nisu prihvatili socio-ekonomske teme i obećanja, deluje mi da se i njima činilo da je to bez utemeljenja.

„Posledica toga je činjenica da su Evropa sad i neke druge partije ostvarile slabiji rezultat nego što su očekivale“, navodi analitičar Marko Pejović.

Kenet Morison, profesor Univerziteta De Montfort iz britanskog Lestera, stručnjak za politiku i istoriju zemalja Jugoistočne Evrope, kaže da bi zaštitni znak Pokreta Evropa sad mogao da trpi.

„Pokret Evropa sad su pobednici ovih izbora, ali je to nešto poput pirove pobede, jer će morati da trguju i prave kompromise ako žele da vladaju, a to bi moglo da poništi efekat njihove platforme.“

Morison navodi još jedan važan faktor slabijeg rezultata PES-a nego što se očekivalo.

„Mislim da je afera sa Do Kvonom naštetila PES-u, oni su svakako izgubili zamah tokom nedelja uoči izbora.“

U poslednjoj nedelji predizborne kampanje, članovi tehničke vlade Dritana Abazovića dovodili su u vezu lidera PES-a Milojka Spajića sa Do Kvonom, korejskim kraljem kriptovaluta koji je ranije uhapšen u Crnoj Gori.

„Mislim da ovo nije afera u vezi sa Do Kvonom, već izražena negativna kampanja protiv nas.

„Nivo znanja o ekonomiji i finansijama u Crnoj Gori nije naročito visok, pa je lako progurati takve lažne priče“, rekao je u izbornoj noći Milojko Spajić.

Više o slučaju „kriptokralja“ Do Kvona pročitajte ovde.

Izbori na kojima su se samo delile karte – igra tek počinje

Kada se izborna noć završila, učesnici trke nisu imali mirne snove – politička kombinatorika zapravo tek počinje.

„Suštinski, tokom izborne noći su se samo utvrdile brojke, odnosno ko šta ima.

„Kada krenu pregovori posle izbora, tada bi moglo da postane zanimljivo“, kaže Kenet Morison.

Ovog leta, političari u Crnoj Gori neće imati mnogo odmora, saglasan je i Marko Pejović, programski direktor Udruženja za odgovorni i održivi razvoj.

„Obraćanja lidera i nosilaca izbornih lista nam govore da će proces formiranja nove vlade biti vrlo, vrlo otežan.

„Ono što deluje izvesno je to da nećemo imati vladu do samog isteka zakonskog roka za njeno formiranje i to će biti jedna od najtežih faza na crnogorskoj političkoj sceni.“

Strpljenje će biti potrebno i susedima Crne Gore.

Dok se ne sačine konture buduće vlasti u Podgorici, eventualne promene spoljnopolitičkog kursa Crne Gore moraće da sačekaju.

„Očigledno je da bi ulaskom liste Za budućnost Crne Gore u koaliciju, vlada dobila članove koji su otvoreno protiv NATO alijanse i aktivno su lobirali protiv članstva države u njoj.

„Koalicija sa DPS-om, iako je malo verovatno da bi mogla da bude formirana, očigledno bi više bila okrenuta evrointegracijama“, smatra Morison.

Uz činjenicu da se u 17 godina nezavisnosti, u Crnoj Gori na nekim izborima glasalo u 13 godina, Pejović smatra da bi nova etapa mogla da usledi veoma brzo.

„Čini mi se da smo sada mnogo bliži novim izborima u septembru, nego formiranju stabilne vlade.“

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]