Iz Zagreba izveštava BBC novinarka Nataša Anđelković
Predsednik hrvatske vlade Andrej Plenković i šef države Zoran Milanović bili su u centru pažnje predizborne kampanje uoči glasanja za novi saziv skupštine, ali preliminarni rezultati pokazuju da su manje stranke moguće ukrale šou.
Sada, sve ukazuje, sledi postizborni period u kojem će najjače stranke – Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) Andreja Plenkovića i Milanovićeva Socijaldemokratska partija (SDP) – probati da privole upravo te manje stranke da baš sa njima prave vladu.
Preliminarni rezultati izborne komisije sugerišu da je HDZ osvojio 61 od mogućeg 151 mesta u Saboru, a SDP 42 mandata, što znači da nijedna nema potrebnu većinu (76) za formiranje vlade.
Druge stranke, od nacionalističke desnice do zelene levice dobile su značajan broj mesta u parlamentu, a to znači da sledi period političke trgovine.
Nije iznenađenje da je HDZ, s obzirom na njenu mrežu i organizaciju, ostala pojedinačno najjača stranka.
Ali broj osvojenih glasova na ovim izborima je znatno manji u odnosu na prethodne 2020. godine – i znatno manji od 76 koliko je potrebno za većinu u Saboru.
Sa ruge strane, Milanović, kome je Ustavni sud prethodno zabranio da bude na listi, ne može da bude zadovoljan što SDP nije osvojio više mandata.
- Izbori u Hrvatskoj: Tradicionalni rivali u klinču, a odluka možda u rukama trećeg
- Kako su dva susedna sela na severu Hrvatske postala bastioni večitih političkih takmaca
- „Kremljenko“ protiv „Udbašenka“: Hrvatski izbori u senci sukoba premijera i predsednika
- „Nije EU učiteljica, a mi mali đaci“: Šta je Hrvatska dobila od članstva u Evropskoj uniji
Izlaznost je procenjena na 60 odsto od više od 3,7 miliona glasača koji su birali poslanike koji će ih u naredne četiri godine predstavljati u Saboru.
Preliminarni rezultati (na osnovu 98 odsto prebrojanih glasova):
- Koalicija oko HDZ-a: 61 mandat (729.730 glasova – 34,42%)
- Koalicija oko SDP-a (‘Rijeke pravde’): 42 mandata (538.731 glas – 25,41%)
- Domovinski pokret: 14 mandata (202.635 glasova – 9,56%)
- Koalicija Most: 11 mandata (162.942 glasa – 8,02%)
- Koalicija Možemo: 10 mandata (192.973 – 9,10%)
- Koalicija oko Istarske demokratske stranke: 2 mandata (32.727 glasova – 1,54%)
- Nezavisna platforma Sever: 2 mandata (25.829 glasova – 1,22%)
- Fokus republika: 1 mandat (47.711 glasova – 2,25%)
- U Saboru će biti zastupljene i manjine, a Srbi će imati tri poslanička mandata.
Različita raspoloženja u izbornim štabovima
Veselo u izbornom štabu HDZ-a, obasjanom plavim neonskim svetlima u Kristalnoj dvorani Vestin hotela, sumorno u rivalskom taboru.
Aplauzima i povicima „Pobeda“, zvaničnici i pristalice HDZ-a propratili su saopštavanje prvih preliminarnih rezultata u utorak uveče, dok ih je sa bine posmatrala bista osnivača i prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana.
Koalicija levog centra ‘Rijeke pravde’, okupljene oko SDP-a, angažovali su i bend u crveno obojenom izbornom štabu, ali je tokom večeri delovalo da nema previše razloga za slavlje.
Pošto su izbori održani u sredu, Hrvatima je ovaj hladan dan u kom su se smenjivali sunce i kiša bio neradni, ali su radili tržni centri i pojedine prodavnice.
Mnogi su strpljivo stajali u redovima da bi glasali.
Među njima je bila studentkinja Mirta Čenić.
„Očekujem promenu vlasti, a u kom će to smeru ići… to se može samo nagađati“, rekla je za BBC na srpskom.
Velike nade u izlaznost polagao je i 29-godišnji Jadran Đuić.
„Ne smemo ništa da prepustimo slučaju, svi koji glasaju protiv ovoga sada, treba da izađu na izbore, jer u protivnom neće biti ni nas, ni nekog ubrzo posle nas“, dodaje.
Hrvatska, jedna od nekadašnjih šest jugoslovenskih republika, stekla je nezavisnost pre više od tri decenije, članica je NATO saveza od 2009, a od 2013. i Evropske unije.
Do podneva su glasali i najveći rivali: predsednik Hrvatske Zoran Milanović i premijer Andrej Plenković.
Kako se glasalo?
Pravo glasa imalo je ukupno 3.733.283 ljudi.
Oni su bili podeljeni u ukupno 12 izbornih jedinica: 10 je raspoređeno na teritoriji svih županija u Hrvatskoj, u 11. glasa dijaspora, a 12. čine birači nacionalnih manjina.
U svakoj od prvih 10 izbornih jedinica bira se po 14 predstavnika u parlamentu, dok tri mandata bira dijaspora i Hrvati koji žive u Bosni i Hercegovini, a osam dolazi iz redova partija Srba i drugih manjina.
Glasa se zaokruživanjem liste kandidata, a građani imaju mogućnost da zaokruže i određenog kandidata sa te liste, što je takozvano preferencijsko glasanje.
Izborni cenzus je pet odsto.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
