Predsednik hrvatske vlade Andrej Plenković i šef države Zoran Milanović bili su u centru pažnje predizborne kampanje uoči glasanja za novi saziv skupštine, ali preliminarni rezultati pokazuju da su možda manje stranke ukrale šou.
Sada će njihove, već godinama dve najjače partije u zemlji – Plenkovićeva Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) i Milanovićeva Socijaldemokratska partija (SDP) – probati da privole upravo te manje stranke da baš sa njima prave vladu.
Preliminarni rezultati izborne komisije sugerišu da je HDZ osvojio 61 od mogućeg 151 mesta u Saboru, a SDP 42 mandata, što znači da nijedna nema potrebnu većinu (76) za samostalno formiranje vlade.
Druge stranke, od nacionalističke desnice do zelene levice dobile su značajan broj mesta u parlamentu, a to znači da sledi period političke trgovine.
Nije iznenađenje da je HDZ, s obzirom na njenu mrežu i organizaciju, ostala pojedinačno najjača stranka.
Ali broj osvojenih glasova na ovim izborima je znatno manji u odnosu na prethodne 2020. godine – i znatno manji od magične brojke za većinu u Saboru.
Sa druge strane, Milanović, kome je Ustavni sud prethodno zabranio da bude na listi, teško da može da bude zadovoljan što SDP nije osvojio više mandata.
- Izbori u Hrvatskoj: Tradicionalni rivali u klinču, a odluka možda u rukama trećeg
- Kako su dva susedna sela na severu Hrvatske postala bastioni večitih političkih takmaca
- „Kremljenko“ protiv „Udbašenka“: Hrvatski izbori u senci sukoba premijera i predsednika
- „Nije EU učiteljica, a mi mali đaci“: Šta je Hrvatska dobila od članstva u Evropskoj uniji
U uzavrele postizborne pregovore u Hrvatskoj ko će s kim i pod kojim uslovima da pravi vladu, uključio se i akter koji nije ni učestvovao na izborima – Ustavni sud.
Predsednik Zoran Milanović „ne može da bude mandatar za sastav vlade, ali ni premijer, čak ni u slučaju da podnese ostavku“, poručio je u petak predsednik Ustavnog suda Miroslav Šeparović, što je izazvalo brojne reakcije.
Milanović je poručio građanima da se „ne boje“, jer Ustavni sud ne može ništa da uradi, ali da „pripremaju državni udar“.
Prethodno je na Fejsbuku objavio fotografiju na kojoj predsednik suda Šeparović sedi sa ministrima iz redova HDZ-a.
Ustavni sud je prvi put reagovao i mesec dana pre izbora – kada je Milanović najavio kandidaturu, navodeći da jedan čovek ne može biti i šef države i kandidat za premijera.
Predsednik ostavku nije podneo, niti se formalno kandidovao, međutim, tokom kampanje je glasno podržavao „Rijeke pravde“, koaliciju okupljenu oko njegove Socijaldemokratske partije (SDP).
Preliminarni rezultati (na osnovu 100 odsto prebrojanih glasova):
- Koalicija oko HDZ-a: 61 mandat (729.730 glasova – 34,42%)
- Koalicija oko SDP-a (‘Reke pravde’): 42 mandata (538.731 glas – 25,41%)
- Domovinski pokret: 14 mandata (202.635 glasova – 9,56%)
- Koalicija Most: 11 mandata (162.942 glasa – 8,02%)
- Koalicija Možemo: 10 mandata (192.973 – 9,10%)
- Koalicija oko Istarske demokratske stranke: 2 mandata (32.727 glasova – 1,54%)
- Nezavisna platforma Sever: 2 mandata (25.829 glasova – 1,22%)
- Fokus republika: 1 mandat (47.711 glasova – 2,25%)
- U Saboru će biti i osam manjinskih predstavnika, među kojima će Srbi imati tri poslanička mandata.
HDZ je dobio najviše glasova (blizu 80 odsto) i među hrvatskom dijasporom, a glasali su u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Nemačkoj.
Šta kažu ‘najbolje udavače’?
Ukratko, da će ‘veliki’, odnosno HDZ i SDP morati dobro da se potrude da ih ubede da pristanu na koaliciju, odnosno da im daju ponude koje se ne dobijaju.
Prema prvim reagovanjima, nacionalistički Domovinski pokret i koalicija Most biće tvrdi pregovarači.
Lider Mosta, Božo Petrov, nije se ustezao na pitanje o mogućnosti ulaska u vladu koju bi predvodio HDZ.
Njegova stranka je ranije bila deo takvih koalicija. Ali sada ne izgleda tako.
„HDZ treba poslati u opoziciju“, poručio je Petrov.
Na desnoj strani političkog spektra, za populistički Domovinski pokret izbori su bili uspešni, a lider Ivan Penava se već preporučio za mogućeg kreatora hrvatske vlasti.
„Razgovaraćemo sa svima“, poručio je, a gotovo da mu se sa lica moglo pročitati da uživa.
Problem za SDP je što im pregovori sa Domovinskim pokretom neće nužno pomoći da pređu neophodnih 76 mesta u Saboru.
Ove dve stranke nisu baš prirodni politički saradnici. A eventualno partnerstvo bi moglo da udalji druge potencijalne saveznike.
Zeleno-leva stranka Možemo insistira da nije zainteresovana da podrži bilo koju vladu u kojoj bi bio Domovinski pokret, a i desničari tvrde da bi to bila „nemoguća misija“.
Ali rezultati zeleno-levih ne pružaju baš mnogo prostora za postavljanje tvrdih uslova.
Jedno je sigurno: Zoran Milanović ostaje još neko vreme predsednik Hrvatske. A to znači da su u njegovim rukama ovlašćenja koga će predložiti za mandatara buduće vlade.
Pošto su izbori održani u sredu, građanima Hrvatske je praznik demokratije u kom su se smenjivali sunce i kiša, bio neradni, ali su radili tržni centri i pojedine prodavnice.
Mnogi su strpljivo stajali u redovima da bi glasali.
Kako se glasalo?
Izlaznost je procenjena na 62 odsto od više od 3,7 miliona glasača koji su birali poslanike koji će ih u naredne četiri godine predstavljati u Saboru koji ukupno ima 151 mesto.
Pravo glasa imalo je ukupno 3.733.283 ljudi, koji su podeljeni u ukupno 12 izbornih jedinica: 10 je raspoređeno na teritoriji svih županija u Hrvatskoj, u 11. glasa dijaspora, a 12. čine birači nacionalnih manjina.
U svakoj od prvih 10 izbornih jedinica biralo se po 14 predstavnika u parlamentu, dok tri mandata bira dijaspora i Hrvati koji žive u Bosni i Hercegovini, a osam dolazi iz redova partija Srba i drugih manjina.
Hrvatska, jedna od nekadašnjih šest jugoslovenskih republika, stekla je nezavisnost pre više od tri decenije, članica je NATO saveza od 2009, a od 2013. i Evropske unije.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
